Народна скупштина

16 НОВЕМБРА

СТРАНА 103

Ј стању да се сва оиозкцпја побпје и да се сав народ повеша, али шго се избора тпче ја вас молнм да самп себи одговорите на ова нитања : далп сте равнодушно глеДалн ако је у каквом крају био јачп опознцноиар ? Далн сте скрштсиих руку гледали дп опозиција на изборнма победн ? Од куда онолнкн отказн представиика лнста, и зашго, кад су оии ио закону ннтаип н ирнстали, а мн смо се самп огказалп места где немамо иредставнпка ? Што се тнче онштина, ја би н ту поставио само једно пнтање : да лп су кметовима, којп су ирипадали опознцији, тражене порезе пре, далн су им траженп каквн рачунп увек пре и сгрожнји, него онпма, којп су ирипадали садашњој владп ? Ја кажем да треба да се тражп, од свакога, јер онај којп оће да суди овоме народу, оп у првоме реду треба да буде сам исираван. Али, господо, треба тражнти и од лнбералнпх п од раднкалних мметова у једној истој мерн, јер, господо, докле једаи мислп да може да нрође овако, а другп онако, дотле ће овде вечпго падати овакп прешори, а и већн од досадашњих. Што се тиче бсзбедностн која је наглашена у адреси ја немам нншта да додам оним речима које је нзвестноц мањпне казао у оцопп тога одељка ; п оно што је он казао онако је. На послетку што се тиче финансија, нека је, благостање у нашој земљн, нека је доста пара, алн тпх пара може бпти досга ако буде нзвора. А овн су двојаки : нрпватпа нравда и државна иотнора и штедња. Прпватна — разумем новчана банка — нредузећа су врло наиредпа, док међу тим државпе финаиснје неирестано рамљу а пореза се све теже добпја, док норескн дугови све страшнпјн бивају. То мора баштти у брнгу сваког озбиљног човека. Поводом тога што је речепо о иекоЈ популарности, ја изјављујем да је сад ностало немогуће за свакога да буде нопуларан, ношто су нам иапредњацп оставнли 300 мнлнона дуга, него само може бнти говора о већој нли мањој иравнчпооти н аншта впше. Овде бу желео да поставим такође још ово нитање : дали вп занста мнслте да ће наш буџет моћп да се тако брзо опоравн ? дали мпслитс да се може сносити порез са овако оскудном иронзводњом ? Даље госиодо, дали може да се одобрп илн да остане као правило она нартнја у буџету, која се даје на — пензнје као што је била нод напредњацика а знатно увећана под радикалима. На та иитања оба нзволите одговорптн ви сами, а ја ннсам дужан да вам дајем упутства. Но свакако факта ће иоказати, а и з ,вршни рачунп — који су изнесени само 1888 годнну, какво је право стање стварп. На послегку, господо, одкуд долазе све те нротпвности, у овој земљи, шго смо мп, као мирољубивн људн прпзналп говорећи овде о хрђавом стању у земљн? Од куд долази да се у носледње доба у нашем народу укоренило хрђаво мишљење да се једна иротпвна нартпја сузбпја по што по то п да то важп нарочито за господске владе, као шго су вели се диберална а већ ио себп се разуме н нанредњачка ? 11о мом схватању то зло долазп отуда што се партнје на влади сматрају радо као завојевани, нокоренн, једни као „народ", другн као „господа". Да небн желео да се у овој земљк васностављају некакви слојевн друштва, него да се сјединп гуњ и каиут, опанак н чнзма, цплиндер п шубара. На послетку, господо, узнмајућн у рачун, да је друга половина нацрта адресе одборске мањине слпчна са другом ноловнпом иацрта адресе одборске већпно. Узимајућп у обзпр да у ирвој иоловинп нацрга адресе одборске мањипе има исто толико истнпе, колнко и речи у њој, ја ћу носле свега тога говора да кажем : да не нристајем на адресу одборске већине. Ја не могу тражити од вас, да н вн иристанете на адресу одборске мањине, но желим да је беспристрасно оцените. И ако је не усвајате онда жеднм, да ова дебата уродн добрпм нлодом, иа да и за оие, који су је ирсузроковалп, да н за њих има суда па како су за осуду, њнх ће јавно мњење н осудитп. Сваки онај, који нде на то, да нам то гараитује и да се сви ниједначпмо иред законом, биће заслужаи за ову кемљу па ма ко он бпо и ма како се он звао. Теједнакостн до сад на жалост нпје увек н потнуно било. —

Прота Милан Ђурић. Госнодо! Поштованн нредговоринк г. Жпван Жнвановнћ казао је: прота Милап Ђурнћ, ужичкн посланпк, каже да наша војска у турском рату ннје била слремна н ненаоружана, а Тома Бојпчпћ онет каже, да је наша народна војска у оно време бнла сиремна и да желн, да се наша народпа војска доведе на ступањ сиреме оног времена, иа како сс вели то слаже? Ја зпам, кад г. предговорник тако говорп, да он у овом рату нпје пи бпо очевидац, док наиротнв ја сам бпо не само очевпдац, него сам н учествовао у том нашем рату, па добро знам, како је наша војска била сиремна п како је у рат поведена. Код пас је бпло народне војске у томе времену, која се је делила на 3 позива. Први нознв је био наоружан острагушама пибоднјевог система, а други познв иушкама предњацнма, трећи позив нпје сав ни нмао пушке, а и ако је у иеколнко наоружан, то је нмао Снпдерове пушке, крнкове и то предњаче. То ће потврднти н други, који су нашу војску нредводнлн, то ће иотврдитн и сами генералп а и другн офнцири. Затим, ми смо пмалн кратке и несигурне топове, док јетурска војска пмала ваљапе крупове гомове острагане. Којн је бно во.јннк п који је у борби, тај ће знатн шта значи го. Ја мпслам, да свакн она.ј, који је бно очевидац п којн зпа са каквом смо спремом ношлн у рат протпву силне војске турске царенвне, тај ће запста осуђпватн ондашње државннке, који су руководилн судбпном напГе земље. Турска је војска била одевена и спремна н иаоружана најбољнм иушкама и топовима док наша војска била је врло песпремна, па још и довољно пушака није бнло. Још је н то бпло жалосно, што је коуандаиад целом нашом војеком нредата једном странцу, код толиких иашнх еинова и спремиих офнцнра. Зар го није, госиодо, за осуду ? ! Зар то није ионижење за нашу војску н њене внше чпнове?! (Одобравање.) Сад ћу да кажем нешто н о егзархпјн. Мој нредговорник одбио је ирекоре од ондашње владе, односно бугарске егзархије н црквеног пптања; алн.срнским покрајииама није се петрудно да каже, како се иаша влада врло мало старала да у српским покрајннама ностављала своје владнке, кад је то могла учннитп сада бугарска влада. Турска раја молнла је н гледала је, да па свакн иачпн добнје своју цркву у срнскнм покрајпиама, која су иод турском царевпном, алн се на го од ондашње иаше владе нико није обазнрао, ннти се старала да у тамошњпм срескпм покрајпиама обиовп стару сриску црквену хијерархи,)у. (Одобравање). Браћо! Немојте се о томе варати, јер је тако у нстинп бпло. Што се Берлина гнче , ја сам казао то, да резултат, иостнгнут тамо за нас нпје бно довољан. То је шго сам имао да кажсм радн лнчног обавештења. Јован Милић.Баличевац. Ја ћу укратко да одговорпм г. Живановнћу те да се са њнм објасннм. Овај господин и ја ипсмо једно псто. Ја носнм гуњ н опанке, а он натуче цилпндар н обуче капут и прнма 30 дуката плате. . (Жагор.) Кад би говорнлп о томе, да тн скинемо, госиодине, нлату ,тп онда не би дао. (Жагор). Председник. Не можете више говорнтп о томе, јер то није лично обавештење. На реду је да говори г. Ранко Нетровнћ. Ранко Петровић. После овако дугог говора, после овако нсцрпие дебате, нарочпто иосле јутрошњег говора госн. Гиге Гершића, који још онда вељаше да је мало шта остало да се још о овом нредмегу каже, опда игга остаје мепи н иознијнм говорницпма да речемо? Господо ! Разговор о адресама, госнода из опозицнје одстранн.ш су у врло мно р о обзира те су уиела у дебату понајвише иретресање о нзборима: да ли су оии бпли нравилни илн ноправилии; о нартнји радикаЛној, даље о неуставносгн закона издатнх аа нрошлој Скупштинп. У томе смислу ја ћу нроговорпги неколико речн, алн стараћу се да ие злоупотребнм стрнљење иоштованпх посланнко. Ннсам ннкада усгао да говорпм протпв опозпције, ваљда с тога, пгго сам и сам одрастао у онознцији те нисам могао