Народна скупштина

СТРАНЛ 102

истнна дакле, да је српска влада помогла да се остварп носгављање н према томе дакле нпје уместан ирекор, којн је јутрос пао. На нослетку, иало је неколпко речи, како хоће лпбералиа странка да се популарпше тпме, шго тражп укидањс мононола дувана н солн. Ја лпчно не унотребљујем дуван н ои ме не пнтересује толнко, али пошто је иостао артнкал за подмпрпвање нотреба у целој Евроип, па н у Србпјп, опда морам да гледам иа њега, без обзпра, да лп ко пу:ии нЛи не иуши. Један је казао, да лпбералн хоће да се поиуларпшу тпме, што траже укидање моиопола солп п дувана. То је ствар схватања; н свакп о томе може да мислп како хоће. У погледу тог питања, ја мислнм, да Ке вам битп прпјатпо, да вам прочптан јадаи пасус пз кога ћете впдетп како се мпслпло мре осам годнна. (Чује се: нпсмо мп 1)ацн; с друге стране : нека, нека нрачита). Ја нисам рад, да нскварнм оне М1 'слн које су тада бпле. С тога молпм вас да ирочпгам. (Чпта): Пнтање је сад, да .1 је паша наиредњачка влада ову правнчност пмала у внду кад је код нас почела уводптп посредне порезе? Боже сачувај ! То се најбоље впдп но томе, какве је носрсдне порезе она увела. Ова је ударпла порезу на со, на нпће, судске послове. Да лп су то цредмети без којих граћапи могу бити. п да .111 су то иорезе које могу грађани преиа својо.ј мнлој вољп узегп да пх плаћају 11.111 не плаћају ) (Впчу : „Нпсу !"). Дабогче, да нису. Осолнти се свакп мора; најгорн спромах, као н највећп господин; без соли нн стока нс може. (Вичу: ,Не може богме"). Тако исто којн год заииње заииње снагом мора богамн што год п питн. (Впчу: „Нека они из Београда дођу, да целе знме нреврћу кладе, ја л цело лето дућкају лсднну, па да внднмо хоће лн пптп а ). А п у суд се мора пћп Ако је суд луксуз, онда шга ће нам. („Тако је"). II како се то господа сетнше, да ударе порез па со, без које сељак не може мрднутн: а ако је за стоку, треба му, ако је 1а чељад, треба му, н то бар пет пута внше, но господппу човеку, пошто сељак преко целе годпне жуљн сув хлеб, иаирику и кромннр за шго све греба солн, док госиода почешће ирисмоче н са шећером, па сел.а'1ке се солн сетплн, да је онтерете данком, а свој 1пећер заборавплп ! (Смеј н донадање. Впчу : „Њега ћемо се гетнти мн, кад ми станемо резатн"). Оио ии шећер нпје данас никакав луксуз, шта впше, сиада у обпчне потребе, алп мп је ево чудо, како то њега заборавнше, а солп се сетпше. (Вичу: ,Уиају да ће иа солн више истераЈн"). Пореза на со и таксене марке то су две најгрђе врсге носредне норсзе, п наиредн.ацн су баш њих увелн Но да, мал не заборавих, они су увелп још н норезу на дуван. Велп се дуван је луксуз, то не мора бптн. Добро, нрнстајем п тако. Али луксуз од луксуза има разлпке. Али сад настаје нитање, чиме да се замеии данашња порсска система. Наш нрограм на то одговара: „Да се рм)и на остварпњу неиосреОне, арогресивне иорезе ио имуНству и ирема ирихооима грађана." Код иеиогредиих иореаа гра1,апп увек знају колико су дали д|1жавн, па нх онда то покреће, да размпшљају шта им је држава за то вратила н да нодс брнгу н траже рачуна, шта је учнњено са н.инпм дацнјама." То је, господо, рад раднкалне скуиштнне, рад пародне раднкалнс странке, а књнга је нздање радика.?ие странке. (Јад госиодо о адресама. Адресе има /^ве: адрвса рдборске нећине, н адреса одборске ман.пне, Кад се у адресн нећнне и<> казујс задовол.<тво о сваком раду владе, то већнна вели за саму себе Ј адресн мањипс констагујс се фактичио стан.о С1вари п каже се, да се опозиција налази у мучном ио.1ожиј/, да ннјс бнла срећна, да ужива толико неспрсчена ирана, колнко 'У ужувалп члановн већпие. Снака је. од н.их субјектпвпа, оправдана; адресп већппе по 'вашсм мишл.ен.у за нећпиу, а алресо ман.ине но пашем мишл.ии.у зц ман.ниу, Сад осгаје, да 1"'Ко гре1.1 иресудн, шта је пзмеђу свега тога објектиино п онр1Вдано, Већнна тнрдн, да је Оиравдаио оно, да је објектнвпо

оио, што је у адресн већиие казаио, а мањпна на иротпв, да је оправдано оио, игго ј • у адреси мањиие казано. Ја ћу прећи иа аеализу обеју адреса, али прво Бу да истакнем нешто, што је слабо истакиуго, и мепи је жао, што то иије спажепо од стране већиие, да нма у нацрту адресе мањине а па штету напрегка државиог, који си жели постићн. Ареса мањине има сличности а наравно н разлпчиостп са адресом већипе. Слнчпости са адресом већине, н то са опом другом ноловпном њепом, којћ, говорп о спољној нолитицн. Не желећи, да слабнм крптику на конкретне случаје које је г. Рпбарац крнтпкујући нацрг адресе иећнне навео п не желећп, да слабпм оне разлоге пиак коисгатујем, да су н с три месга, у иогледима иа будућност а даљп рад адреса већиие и адреса мањпие веома слнчие и готово исговегне. Госиодо, ја ћу да вам објаспнм од куд нотнче то. То долазн огуда, шго смо мншљења, да се већинп, а погливито српској маслн, не може чпнпти никаква препрекп у иптању, које пмамо да решавамо са неким трећим. Кад смо нзједначплп мисли у ногледу у будуће на сиољну политнку, то смо чпнчлп пз рлзлога да пе иидне на нас онај ирекор, да може ко еа странс рачунати на нас, даможе задовољити своје страначке интересе. Ми смо хтелн, да пзађемо сложпн п да бранимо ннге ресе, којн могу доћи у иитање Да је то гако, сведочп одељак, који говорп о усрдиости српстг иарода према руском. Ако је то са више речп казапо у иројекту већ:ше, ииак то нсто казано је н у нројекту мањпне. 0 толе може се чпгава књнга написатн п како оин којима ово буде пријатно, тако н онн, којима ово буде непријатно умеће све потиуно разумети п толнко су писменп, да ће нз обеју адреса нзводнти тај факт, да српскп народ изјављује благодарнол брагском народу руском, а сад, да ли је то казано са више или мање речп, то је најмаоа ствар. Даље, лако се може прнметнтн, да су наше жеље нстовегне п о убиству срнског коизула V Пршнтпнн. И ту не можемо пматн друго мпшљење него шго га и вн амате. И ту можемо гражигн сатнсфакцпју не једне сграпе радп, него радп цилокупног народа пашег. Ту нам се замора поглавнто, каво апелујемо на правдољубље царевние, а с друге стране хоћемо да се енергично влада за иашу ствар заузме. Ја држнм, да кад се мало боље у ту ствар загледа, ие може нам се то замерити. Ја држпм да се то не може веома разлнковатн. Ту је у ппгању страпа на којој се десило то дело н сграна која тражи сатнсфакцнју. Она сграна, иа којој со деснло то дело она је крива алн је оиа п суднја у нсто време п на њеио правдољубље морамо аиеловагн Јер иема за сад да је т,>ећп суднја, који ће да донесе гачну одлуку и свакако оправдано бп бнло да се го иајенергпчннје тражп. Исто тако, господо, ми смо нстовегнн у мншљењу о забрани извоза нашнх свнња. Ми сажаљевамо нсго толнко колнко н ви, а можемо сажаљеватн п толчко ире што има много трговаца нашнх којп су веома оштећснп. Мп то допста жалнмо алц у псго врсмо жалнмо што то нпјс учињено пре. Госнодо кад се све ово узмо с; марио онда се сусретамо и можемо да пзвучемо овај ресултат: Србпју чекају крунни н тсшки пословп, бнло да гледаге на трговачке уг^воре, којп ће нматн да се закључе, нлн на одиосе на Балкаиском полуострву пли на све друге ирнлнке које су у развоју оида Србнја па Спрам ннострапсгва мора ту расиолагагн са расноложењом целокуине скупшгнне и целокуипом снагом иарода сриског. Ја држнм ако се неће да тражи момонт протнвиости навлаш, ако би со хтола увпдетп та сграна нпшег иројекта која јо у свому ошгро н носуми.нно патриогскп пзведеиа, онда би се увидело да мн стојимо сложпи на сирам ма кога трећега којп бп, можда од Србијо тражио нпше него шго јо дао. Шго со тиче, господо, унутарн.нх стварн то јо по прпроди само стварн као резултат свега онога што је говореио раинјо о паборима, иаиослотку рос.у.тгат многнх нонрпјатпнх случајева, којн со ппсу моглп написатп друкчнјс ного шго су у адрссп-ман.пис цаиисаин. Ја псћу говориги да јс со бнло