Народна скупштина

12 СЛСТАНАК, - 16 НОВЕМБРА

том случају даје се и либералној страни ираво да и оиа то чини. Нарочито послапнк за ужички округ баца се за десет годнна у назад, п мретреса н што бп требало и не бн треба 10 да сам"> може да наведе који што већн грсх лнбералнн. Ја мнслпм госнодо, да нзмеђу опог врслепа, које .је тада било и данашњег нма разлике; између та два времепа лежп велшсн одсек времена, н ја сажаљевам н држнм, да нпје требала да надне нн једна реч, која бн жигосала једну владавпну, која је онда била (Оиозпцнја: тако је). На против ; ,а кшстатујем да посланик за окр. ужччии. г Ђурић, иема пи једпе рсчи да осуди владавину, која је бпла пзме1>у ваше и иашс, владавину наиредњачку, која вам је свпма горка н тешка бпла. Ово је чудно, и заслужује нароччту пажњу После овпх обавештења, за која молнм да ми се не замерп, ја бпх имао да сномеием још једпу сгвар, коју је споменуо ирота Ђурнћ, а то је бугарскп Егзархаг. Научпло се од вајкада у овој зсмл.и, да товарп један другоме све па леђа без обзира је лп то њсговј п ш туђе. Тако је и егзар хија бугарска патоварена либералпма на леђа. Међу тпм та егззрхнја кретала је се у своме зосебном правцу, и деспо се случај, да су либерали билн на владп. И заисга је потребио да се објаснн, у којој су мери либерали сузбпјалп ту бугарску егзархију. Бугарска егзархија јесте оцепљење бугарске цркве од иатријаршије у Царпграду. Првп иокушај за њеио успостављење био је око 1870 год. иочев од 1869 г. Данас се тврди и у вовппама, п у Скуиштини и свуде на другом месту, како су либералн ирнпомоглн да се тај бугарски егзархат отвори. Ја држим да је у ингересу и данашње српске иолптике да та заблуда не остане. У данашње време нстпчу се ствари које су носледпца егзархпје с тога је она заблуда веома штетна; а још је горе што се на овом месту иотхрањују. Да бих вас обавестио, да нпје тако као што многп мисле ја вас молпм да саслушате једну ноту, од 11. марта 1869, којаје потекла пз пера једног тад. Краљевског Намесннка н која се тиче бугареког егзархата, (а која је изашла у Отаџбинн за октоба;! 18У0). Та нота гласи овако: Госаодине, Дознајемо нз вашпх и других извештаја, да се бугарској цркви све већи нзгледн отварају, да се може од царнградске натријаришје одвојнтн н до своје самосталне црквене управе доћи. Познато је и иатријаршији цариградској и вођама црквеног питања бугарског, какво је гледиште у овом питању заузнмала влада српска од како је 0110 још 186!) год. јавио на среду изаш/.о. 11репоручуј)ћп свагда хрпшћаипма на исгоку јединство, лреиоручнвала га ј.; Србији и у овомслучају. Свагда се нама чинило да би деоба црквс источнс иародности слабнла моћ народа и ободравала свлкојаке заиадне ироиаганде које често, под верозаконом образпном, врше полптичке тежње. Разуме се, да наша ж ља за верозаконским јединством на Исток није могла дотле нћи, да се забаци сваки обзир на умесне захтеве иародносгн. С тога је наша радња имала двојаки иравац. Докле смо нашој браћп Бугарпма саветовалп да пе устуиају напад аукторнтет," велике цркве, настојавалн смо код натријаршије, да се народу бугарском народни ирквена уирава. Ми смо ове савете у толпко пре могле даватп Бугарима што смо сами на себи могли поиа^ати ирпмер, како се и самп нисмо хгелп одрсћи велнке цркве ма да бп, по своме полптичком ноложају, за то лшње тегоба ималн од Бугара као што нам с друге стране није било, тешко нн васељенским иатрнјарснма који су за ових 10 годииа иа престолу цариградском седели, доказивати да у нашем веку већ н црквена наука мора бнти онако исго прпступна нростпм народу као и свака другз, а да се та сврха посгигне, да му се ваља обраћати језиком којн он разуме н преко људн који би били из средипе његове; да жудња за надмоћношћу једне народности над другом не само иронзводн трвсње међу иародима те слаби снагу њпхову, него ми нзгледа да нпкаква изглсда нема на успех.

На жалост, мп смо поодавна изгубили веру да ће сс усвојити правлц који смо прзпоручпвали. Узроци која не зависе ни од једне ни од друге стране, нису донустили да пзмеђу њих дође до помирења, ма да су н иредставници најмногобројнпји ирлвославиог народа (русиог) у Цариграду радили у оиом истом духу, који је и нас у том ппгању руководио. Ако је дакге измирење између Вугара и Грка немогућио нд, основпма, које смо мн заједно са другим православнм словеипма сматрали као најаробитачније, онда нам дужаост налаже озбпљно постарати се, да се одвајањем бугарске цркве од Грчке не бп потрло В1јкадашње црквено прав> онога у Турској народа, коме српска киежевина стојп на челу. Та дужност коју мп ннкад нпсмо заборавпли, сад је.још живље изазвана расписима вођа бугарских уирављеиим и на чисто ср-хске еиархије ао Босни, Херцеговини и Старој Србији , у којима са народ наш познва да нрпсгане у.» Бугарску цркву. 0 српској црквп па ии о српском језику нема у гим расписнма ни номеиа, као шго ћзге видегп из чрпложен; коиије једног од таквлх нозпва. Ви ћете, госиодиие, и сами разуметн дг жељг срчске владе, да се Бугарима призпаду умесна ирава, не моЖе догле ићп да се начустс наша нлроДна арава. Блћв вам познато да су четири иатрнјарШ ||је некаД1 поегојале иа Валкаиском иолуосгрву : Цариградска за Грч&ч народ, 11еисиа за Сриски, Трповска за Бугарски, а Охридска да је, 110 праву ззвојевања некад долазнла под бугарски а иекад п јд срискн, но најпосле — и ово заслужује особпту иажњу — да је подлегао отомапској надмоћносги, као сраска, има)вина. Блће вам гакође иознато да пећска н охридска пат.шјаршија ипсу у другој половпнн прошлога века укичуте всћ и сада гласе но царпградскпм књигама, као просго иридружење патриЈарншји цариградској, која у њпно име, и дан данашњн н нарочити годншњн данак нлаћа шрској благајни. То ћете све најјасније видети нз берата издагог Његовој Светлостн патрпјарху Кирилу у 1855-ој годннн, а тако исто ту ћете наћп н које су изрпком епархије завнспле од царирпградске, које лн од охрпдске, а које од пећске патријаршије. Цошто се сада опет ради о томе да се једна од тпх патријаршија, а имено бугарска, одвојп од задруге шрпградске, ту само може бпти реч о оној, које надлежност не иодлежи никаквој сумњи, а то јз Трновска. Усгупањем сваке друге бугарској цркви настало би пптање, да ди сс стара сриска тековина не иреноси као патрпмонијум,' на оие, којима пе припада ни ио црквеној повесници ни по правима српског иарода на псточном полуострву. Ако се дакле запста, сад хоће да обнов 1 цркчено право бугарско то се н Србији даје основа да тражи обиовљење, истога права и за сав српскп народ п по томе би требали да све епархнје ио некадашњим српским ировинцијама дођу у област аоглавара веК признате сраске цркве у кнежевини. Ну докле се год небп могло остварити ово несумњиво право аарода сриског, дотле је желети да некадашње епархије његове и даље остану у задрузи са пагријархом цариградским, И у томе случају његова светлост радила бп у ингересу цркве п народа само тако кад би му одсад слала пскључиво духовне иастире, који би били иореклом Срби, како би се духом и користима сриске цркве подударалп. То бп желели Његовој Светлости живо на срце метути као најбоље средство да задруга српске са патријаршијом царпградском, док јој буде суђено да траје, буде мириа. Намесшпитво књажевског досгојанства препоручпло ми је, господпне, да вам иредозиачеие надзоре доставим, да бих вн ирвом ирпликом пзложили Његовој Светлости воја ће, увереин смо, увидети њпхову основлност, ка> год и ннтерес царпградске натријарншје да нх с нама заједио брани. Примиге и т. д. и т. д. . Даме, Iосподо, излазп то да сриска влада иије имала нресудног уплива на нитање догађаја о сгварар^^тарс&ог егзархата н да га је сузбијала н сматрала он а*^ ис'ач.0- -Н ми ч данас сматрамо и тачно обележила сферу /р^еко^Зауки коме, како нота веле, народ у Србпји, стој V. д \ V/