Народна скупштина

(јтрана 100

свем том , што је стЕа]> салим Уставом регулпсаиа , п Бог свети аиа, како се мењају »рилике, а нарочнто како се код иас у Србији мсњају да бн могла доћн п нредлагнчева глзва у иитању. Штедећн његову глову ја не желнм , да се његов ирекор оствари баш у ннтересу његовом , ваља сажал>( шатн што је сиоменут такав нредлог. Другн је нрекор пао од једног иосланнка пз моравског округа , г. Ђоке Анђелковпћа, да лпберална оиозицпја не схвата нрилике , које су иронзвод друштвеиог стања. 'Го је једно научно твр1;ење, алн дозволпте мп, да олашке у томе може бнти са свачнје страие. Аио се госиодо , друштвене нрнлнке могу, да ставе :>а основ чему бнло, то морају за кело битн државннм установама. И онда је свакојако праведио да се заинтамо: како стојимо са нашнм устаповала н друшгвеним развнтком ? Тражсне г.у слободе без резерве, и те се слободе после тога у Уставу уиосе, а иосле годпну дана лоносе се законскн нредлозн којпма се знатно сужавају те слободе. Илн народ ннје бпо за слободе, и онда ви то кажете, нлн јесте, и онда мн имамо право да тражпмо да се Уставом гаранговане слободе нотнуно очувају и у законнма. Ако морамо да водимо рачуна о томе , оида свакојако морамо то иаче .11) да проведемо скроз кроз Устав н з&коие. Даље, госнодо, једаи од госиоде иослаинка, ја д])жим да је оиет нз моравског округа г. Иучковн!! , казао је, да је опозиција нравнла дангубу у Скунштпнп , што отсжава иретрес адресе. Госнодо , опознцпја чннп тоју дужпост. Алп ја држнм да није нужно, да иотсетимо , да пзме1>у вас има л>удн стаЈ ИЈнх од мсне, који зиају да онај којп своје право врши ннког ие вређа. Такве конлнмеите од ианредњака добнли су раднкалн у друштву с лпбералпма , кад су билн у оиозпцији на Скунштннама , које су бнлс у Србнјн — у Нишу, н оида је опозиција и лнберална н радикална с иајвећом уср,и10ш11у одбнлн такве ирекоре. С тога држнм да такве нсоправдаие прекоре, које једна страиа од саме себе одбнја ие би требала да их другом даје. Нанослетку таке иапомеме пзгледају као чиитовање за неком врстом нрпснљавања и аисолутизма а ја држнм, да вн нећете доиустнтн да се то вама каже. Два су послаинка пз тимочког краја: Раша Нннпћ н Д-р Лаза Илпћ нагласнлн, киго је нројект адресе мањнне , формалиа онтужба н да само фале марке, па да се пошље суду. 1оссодо, то је ствар схватања, а ја само могу то да кажем, да таквим ииеннма није иикад кршгаван нројект мањнне. кад је радикална страика заједннчкп с либералном имала ирилнке да подиоси далеко јаче оптужбе него што је ова. И мп смо тада тврднлн, да то ннјс шала, него збпља. г. Д-р Лаза Илнћ носланнк из тнмочког краја , у свом леном говору, баЦио је један поглед далеко назад а њему је сљедовао посланнк ужичког враја, Мнлан'Бурнћ. Он је — г. докгор — тврдно, да никаква права нема да чпни прекоре једна странка која је довела Србију и на Ђунис, Саи Стсфан н Берлнн. Госнодо, нма с!варн које треба да су једном свршеве н које не бн требало сваки час нотрзати ; али на жалосг код нас је обичај, акоједној странци недостаје каквпх основанпјпх прекора, раздреше се стара акта иа једаи другога луиамо по глави, често иа норист векога трсћега. Но кад је већ пала та реч, дужност нам је да се од тога оправдамо. Сваки Србин може сажаљенаш наш неуснех на 1јјинсу, али ие М1'Же га осуђнватн, као дело које долазн због неке нсиснуњене дужностн. Многи од нас бнли су тада ђаци н ми смо сви оиет отншли на граннцу. Многи су ту нлатили главом, а многн су га ирежнвелн. Србпја, после ослобођсња, гајила јс у песмама ндеју о својој слободи и ујединеп.у о чеиу је тако лено говорио г. 'Бурпћ, 11а леио, на који пачпн, да сс оствири та лдеја, него иугем рата? И мн смо сви (Јрали у том правцу, да се 1н7в иочно тиј спети раЈ. Јој се рат свршно нрве годнне на нашу штету, али иосле одма у идућој годннн иродужно се и свршно иа иашу корист Iо је дело опнпе народно срнско н грехота је, да иам се овде »а н. пребицује, јср, шта внше, мн сс њпме ионосимо. Што сс тиче Сан Стефана ту не може бнгн нрекора на лпбералпу странку. Сан Сгефаи је једно место блпзу Дарпграда, где је закључен мир пзмеђу Русије. Србије, н Ц )це Горе ирсма Турској. Србпја је у Сан Стефан доиела своје уснехе ратнс: освојеп Ннш, Врању, Ппрог, иредео до близу Скопља иаиослетку и то, што је њена војска бнла и на Косову, И кад Србија пнЈе добила сатпсфакцпју, не може се казатн, да је она тако хгела Г. 'Веперал Лешјанин, који је бпо пзасланнк Србпје у Сан Сгефану, могао бп боље гу сгвар да објаснп, но ја. Алн ја хоћу друго иешто да кажем: има заблуда, од које нате нзвесна племена, а од које су нарочпто патнла словенска нлемена. Словенска илемена иису увек знала за своју солндарност и чесго су иута била иепрпјатељски расноложена једна нрема другоме и често су нзмеђу себе водила ратове. Такве заблуде могле су ностојатн између руског нлемена и јужпог словенства. Таква једиа заблуда учнннла је, ге је 1815 године један иајлеишп део Црпе Горе био од ње оцепљен н предат Аустрчјн. И нп једном иамегиом Цриогорцу иеће иасги на ум да нребацује Руснјн која је суделовала у светој алијанснји, шта је учинила Мн можемо сажаљеватн н крнвптн оие људе, који "у у том нослу учесгвовалн, али ие можемо крнвптп Русију, прсма којој се свн зацело труднмо, да пзјавимо благодариост, јер је оиа за Србију доста добра учпннла а у последње време још внше учпнпла. Мн аожемо бнтп уверенп да н Русуја сажаљева оне заблудс •, на онда нпје потребпо ноново нх нзиосптЈ. Што сетпче Берлппа о коме је говорио г. Бурић. држнм да је бескорнсно о томе говорпгп. Берлпн ннкога није задовољ о. Србија је пиак пзашла задовољенија 1П Бнрлнна, него Румуннја, а далеко впше, него лн Црна Гора. У Берлнну је иовраћено миого што шга Србијп, што је њена војска освојнла. Инак је п онпм начпном застунања ннтереса срчскнх како је то вршеио у Берлнну, задобивено ирнлпчио гековнне које не треба самп да омаловажавамо на овомо месгу. Г. Мнлан 'Бурпћ носланик за округ ужички, говорио је нрнлично дуго, алп држнм, де он није ншнга кдзао. Г. носланпк у свом дугсм н врло гечном говору, говорно је оно, што је говорпо п лане, он је тнме учинпо себн ружну услугу, што је долазно у противусловље са самим собом. 'Гако кад, говорп, како је могао нзвесин сриски државник сагнути главу нред Евроном, а одмах за тнм говори, како не трсба нзноспти своју снагу на велнка звопа и иричатп, да смомнјакп. Како се оида то двоје слаже? Г. послаипк у своч доста дугом говору нагласно јр, како је „Епгдеска царнца на мору". Тај нзраз ипје тако скорашан али ја сам му благодараи иа истпм. Ои је тнм пзразом иогврдпо, да се с гом „царицом" имало иосла и у Всрлниу' а тако нсго и у Сан Сгефану. Та царнца ннје дозволпла ни јодиом хрншћапском народу иа Балкану, да оствари своје иравсдне жеље, Г. нослаинк ужнчкн гврдио је, даље, каио је Србн)а ушла у рат неспремна а одмах за тнм г. Бојнчић носланнк нз нодрннског краја казао је: мн тражнмо, да народна војска изађе на оиај стеиен, иа коме је би/а. Како се то двоје слаже? Један иослаиик тврди да је иародна војска бпла добра, а други пз нсге груие каже, да смо иеспремнн ушли у рат. Србнја је 1 5 год. оружала свој народ. Одмах нослс бомбардовања Београда, наоружана су ирва, друга и трећа класа, пстипа но онако као друге војске, ннје сва војска добпла острагуше, али је ннак волпк| део нмао осграгуше, а оста.ш предњаче. Алн да је Србија ушла спренна у рат нлн бар ио гако неспромна сведочн тај факг, што јо Србнја у бугарском рату, подлегла ударцу посдо 15 даиа, са овпх илн оннх узрока, а мсђутпм у рату 1876 године тукла се с Турском иола годнне н пошго се мало одморпла н оснажила, објавила јо иоиово рат. То нс сведочн о неспремностн ондашње срнсие иојскс, Ја могу вероватн, да 160.000 фрапцу,'ке нлн руске војске далеко бп било спрсмпије за р«»т, алн опог иаша тада1Пња нојска п са ненпо ноцснаннм оделом н том јо ирилнком иоиазала да пн.јо у нама проиала стара јуиачка клнца. 11а иослегку сваки нма нрава да замсра лпбералима колнко год оће, н грсх би бнло сирочавати то нраво; алп у