Народна скупштина

11 САСТАНАК -

одборско иеКине, а то је: да нацрт адресе, који предлаже ве^ина, пнје ништа друо до марафраза престоне беседе. Господо, што се тиче тога прекора, ]а мислии да то није неки прекор казати го је иарафраза престоне беседе. Ко ииак чипп такав прекор, тај замишља двоје и то: прпо, да се као не слаже са достојаиство.ч Скупштине, да она подпоси само параФраау престопе беседе и друго, да ирестона беседа увек мора бптн нешто празио, непотпуно, неки акт без садржине. А зар то зби.ћа уора бити тако ? Зар не може биги у престоној беседи пзложен тако обилат програм рада ? Зар не могу бити у њој додирнуга и наговештена голика питања, која су на дненноме реду према потребама народним, да Народна Скупштина ии мало неће нзгубити од свога достојанства, ако се заустави само на тнм пптањпма и о њима изрече слоје мишљење и свој поглед ? То може да буде, и нема сумње, да је у ономе, што има у овој престоној беседи, обухваНена толпка маса питања н предмета, да Народна Скупштина остајући при самој иарафрази не би учинили ништа што би крњило њено достојанство, нити би се ма што заборавило, што се тиче народпих потреба и интереса. Свакако дакле, рећи да је овај нацрт адресе само парафраза престоне беседе, то по себи још није никакав ирекор; то зависп од садржине беседе и од политичког становишта, на коме стоји већина скупштинска. У нацрту одборске већине донста је обухваћено све оно, што има да уђе у адресу као еминентни политички акт и што одговара мишљењу и расположењу већине народа и његовога Претставнпштва. Најзад је пала овде и та замерка, како је нацрт одборске већпне пун похвале и комплимената. И та замерка неумесна је, јер праведно признање које је изречено у нацрту одборске већиве доста штедљико и са резервама, са напоменама, да треба то и то још учинити, те похвале нн из далека не миришу на онај тамњан, што је некада кађен пређашњим владама од стране разрих скупштинских већина. (Вичу : тако је, тако је). Свакојако, дакле, ко непристрасно цени, не може казати да ту има одвнше похиаде, него само да се ту одаје правда и да већина одборска говори онако, како одговара политичком становишту на коме она стоји. На завршетку, господо, допустите мп да још ово кажем по своме дубоком уверењу: ми се можемо у појединостима разликовати у мишљењу, можемо ценити поједина питања са разнога гледишта, алп мисдим, да нико, ко хладно и озбиљно посматра наш данашњи положај, не би могао имати интероса. да иде на то, да се ово данашње стање не одржи, кад има пред собом тако еклатантно изјављено расположење народа, кад се дакле то стање одиста оснива на тако чврстој парламентарној оспови, да и не иомињем неспорне усиехе, који су у данашњем стању постигнути. Свака промена у данашњем стању, морала би само бити на штету парламснтарнога реда и изазвала би неминовно нове унутрашње трзовице и борбе, које ни мало не би ишле у корист што бољем утврђењу уставнога реда и које би нашу државу још већма слабиле пзнутра и споља. То се мора свакојако избећи, интерес је државно п народни да ова сагласност између владе и Скупштине постојн и траје и то је сгановиште, на коме ја стојала одборска већина предлажући овакву адресу. Ова адреса у осталом не предрасуђује, не прејудицира ничему, што је предмет даљега скупштинског рада на појединим законима и предлозима, који у договору с владом сад тек имају да се расправљају и решавају. Ја само могу пожелети, да тај чаш даљи рад буде задахнут узајамним поверењем и непристрасном и озбиљном проценсм свију наших прплика, а о патриотизму ни једнога члана Скупштине не сумњам, ниги ми је то кад падало на памет ; радећи тако прионимо заједнички да одржимо и још боље утврдимо парламентарни ред и законитост и да учинимо све што иде у корист народу и отаџбини. Iласаћу за нацрт адресе одборске већине. Ст. Рибарац. Мој иоштовави ирофесор г. 1ершић неисиравно се дотакао и иреставио скупшшнн онај део мога говора у ком сам се дотакао нознатог новерљивог расинса господина миннстра унутрашњих дела. Скупштнна се сећа да сам спноћ поглавнто наноменуо тај распис једпно с тога, што

16 НОВЕМБРА СТРАНА 99

је у њему киднсано на одредбе устава, којила је гарантовано право збора српскнм грађанима, а друго с тога, што је тај раснис бпо поверљчв. У осталом сматрам за дужност да изјавим иред Скупштнном да је мшпљење мога поиггованог ирофесора неосновано, у колико се тнче тврђења да је министар унутрашњих дела радио по закопу о јавним зборовима, јер закон о јавнпм зборовнма п удружењима не признаје то да се могу држати јанни зборовп нод ведрим небом без одобрења власти, а н за оне зборове, који се држе у загвореним местима тражи се одобрење. Ако јс мпннстар имао разлога, да да опако тумачење уставу, то је требо да учннп јавно н отворено, а овако он је тим тајанственнм нутем пшао на то да изазове сукоб између грађаиа н власти. Председник. Закл.учујем седиицу, а другу заказујем после иодие V 4 часа. На реду је нродужење истога претреса. Састанак је овај трајао до 12 часова у иодне.

12 САСТАНАХ^ 16 новембра 1890 год. у Веограду

ПРЕДСКДАВАО ПРЕДСЕДНИК Никола П. Папш^. СЕКРЕТАР Лука Лазареви! НоЧЕТАК У 4'/ 2 ЧАС. 110 НОДНЕ. Присуствовала су сва г. г. миннстри. Предеедник. — Скуиштннска је седница отворена. На дневном је реду нродужење дебате о нацргу адресе. Има реч г. Жпван Живановнћ. Живан Живановић. — Господо иосланидп , дебата о адреси, бнла је свагда а н ове године је интересантна и важна, за то дуго и траје. Овога нута, дебата се креће између већпне и једног дела мањнне, — између радикалних и лпбералннх иреставника. Узајаминх прекоре. паао је доста, али преставипк једне треће иартије иије нашао за нужно да обележп своје гледнште о овој ствари. С тога је либеј ална странка морала да иодиесе све прекоре. У тогу дебате, које већ траједвапуиа дана, палојемного прекора, било личних, бпло на нартнју , бпло на ироЈекг мањине. Цељ је мога говора да псправим поједине иеправнлностн и иазоре, који су иали с те стране; и да говорим по томе о самом пројекту већине. У својој ревности, да одбране своју сгвар п своју странку, што је свакојако иохвалво, многн су радикалнн иосланици пзносилп стварп иротив либсралне опознције, која неће моћи издржатп критику до краја. У самом иочетку паоје прекор, да је либералиа иаргија тражпла за народ батине. Ја сумњам, господо, да и од школованих н нешколованнх, а ни цросвећених људи којих има много у овој земљи, да ће један делитн мишљење да ми тражпмо батнне , а камо лн , да се то још тражи у народном нреставннштву. С тога молим , да се верује лпбералнма, а онн ће н сами доказатп и довазали су, да ннти су желелн , ннти ће то желети. Ако би, госнодо , и било кога у свету, који би хтелн телесне казне, то једна иолптнчка странка , која ииа доста заслуга за ову земљу , не може хтетн. Ако би ко пао у искушење на то хтео , то се може само на њега бацитн нрекор , алн тај црекор не може ннкако прпмиги једна група људи. Господо посланици , ако бн се хтело поједнначко мишљење, да наметне на целу иартију , онда бн се са шбералне стране још са већим иравом имало да се нагласи то, какоје један радикални носланнк свечано тражио за иолитичке стварн смргну казну, ирп свем том, што је смртна казиа Уставом забрањена зј нолитичке кривце, тражио је: да се смрћу казни онај , који утиче на рад Народне Скупшгине, То је господо, гако расгегљнва ствар при