Народна скупштина

СТРАНА 92

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

тако ради.ш. Дакде, је ли то чиста намера владе, кад и она осуђије оно, што је за осуду и ради онако, како смо говорилн кад смо бнли у опознцији. Господо, не треба да сз размећемо го.шм речима и нродаиањем слободе на добош, јер је народ препун тога, већ он само чека сад на дела, а не на лепе речи. Да народ не гледа на дела наша, не бн нас послао са овако огромним поверен.ем, и послао готово све саме радикале. То је што сам имао рећн о унутрашњој политицн. (Бурно одобравање). Да.ве господа још говоре, да треба два моиопола — мо* нопол дувана и монопол солн-укинутн. А.ш чиме то треба заменнти ? Јест госиодо, можда би то требало урадиги пре 15 и "2 0 година. кад су бнли пуни амбари и кошеви и торови. Али, господо, тога дапас нема; онда је се имало од чега и узети од народа и опет доста да му остане ; али данас ствар друкчнје стоји. Вама је господо добро позпато и ја пас познвам да кажете, кад је била раднкална странка за те моиополе ? Опа никад није бнла за љнх, ннти је тежила да их уведе Алн кад је крај ту, н кад су обвезе гу, онда шта мислиге ви господо, па.1,Ја да нарезујемо на народ прирезе. Не ! Боже сачувај. Ја то не би ннкад дозволио и увек би се пре захвилио на посланичком мандату, него да доз ;о.шм, да се још нарезује на народ; а см|-урно господа из опознције то бп хтела (Одобраваље). Вама ће бити госнодо познато, како су либерали за време н.ихове унутарље политике ради.ш у поглоду опшгинскс самоуправе ; они су за вр'*ме љихове управе за кмета мотнулн оног човека, кога су хте.ш ; капеган је долазио у село и збацнвао о.1ога кмета, који ннје био влацш човек, а посгав.иао другога, кога је он хтео и не питајући село ни збор Его впдпге колпко је у опште лежала самоуправа и глас народа лпбералима на срцу. Они су билн мнш.ћеља: нас неколико као прави „домаћинн» што урадимо, да је урађено, а вн други, да илаћате порез н дајсте сипове у војннке То је народ осуђивао неколико годнна на бира.шшту. Дакле внди се, да се народ ннје дао навестн нн обманутн. Ја сам господо очекивао, да ће нацрт адресе маљине, особиго у спо.1>ној по.штици, бнти јачп п снажпијп, алн сам се ишенадио, особито кад сам чуо пошгоиапог посланпка г. Рибарцл, којп каже: и две децсннје годипа, какЈ наша зсм.ћа гаји ндеју за ослобођеље и јединство" Ја сам се проперазио, кад сам чуо да тако говорн јсдан човек, у чији патрноти !ам ја пе сумљам, кад сам видео, да човек од знаља н науке прслазп ћуп;' преко историје. Од како јо Србипа он јо имао свјју идеју за слободом и уједипељем Наилазнле су тешке при.шке, а.ш српски народ од како је се појавно на Балклнском полуострпу вишо пуга је потпадао под ТЈђе господарство и то пахао ј|> за идоју јодннства и слободу свога н.фода Та га је ндеја воднла снажно и одушов.Бено ; та идеја учинпла јо те јс српсни народ стекао не само својо крал.свстно, него п царство, као н пријатеље и пенријате 1,е. Непрнјаге.ш су од н.ога Лежалн, а пријагел.п се грабнли, дл сгупе у пријател.ство с љим. !а што' .Ча то пгго јо народ имао своју идоју. Дошло Је на жалосг тужпо Косово ; пао јо господор и утопула круна у ирвп пролносној, али јо остаи1 идеја која јо срнски народ креппла. С т.м идејом да створп снажпу државу срнскн народ је друговао са вуком и хпјдуком и свстно Косово, и попресгано се борио аа своју срнску мисао и сноју слободу, док нијо нашии прстцима исиало аа руком, те у иочегку ооога оока створо I рбију и појожио темољ салан.ој Кра.кбвинн. Дакло роћи. да оамо дио дсцснијс има од како се гајн српска идоја, као што рсче г. 1'Ибарац, аначи чипити нснрннду нашим прошнма Ја мислим, да јо го нехотице р као г 1'ибарац, али сам сматрао за дужно< г, као Србип да со не троба огрошигц о идеју и о сони наших предака, го сам с тога оно и иапомснуо, п мислп.м. да п ( купшгина дели о оооме потпуно мнш.ћсн.о са мном. (Вурно одоб| аван.е). ' ад господо Још Једно. Тамо где Је пшииуо наш конзул, гооори се, за што да убпју они кривци паШег чопока, зп п»то Јо II мда нпЈакп,1е наЈе браиила часг и достојаисгио с војо зомл>о, Ла »а иајман.о има мосга аа прскор садашн.оЈ плади аа го ; I'*Р ј» *•<>'> Да заиислим ни Једиу владу, бнла опа радикална

либерална илн нанредљачка — а владу сачиљаваЈу људи, који су синови ове зем.ће — која бн радила против части и достојанства своЈе отаџбине, јер замиш.вам, да тим људчма на првом мссгу лежи на срцу част н достојапсгво снојо зем.ве. Не могу да замиглпм тако министарство, ј ч р то би било неприродио, које не бн желело да његова отаџбнна буде дово.бпо уважана, и које бн дозволило, да љсгов ми .111 гра^анин буде убијен. Заиота је наш конзул у турској царевнни убијеи, та ће се ствар ио међународним уговорима расправнгн. Но господо, такви случајевп нс дешавају се само са нашом државом; таквих прнмсра и.ча и у другим државама За прпмер узимам Епглоску, коЈа је царица на мору, па су и њени коизули гинули у турскоЈ царешип. Госиодо, ја држнм, да смо не сам> ми овде, пего и цео народ за го, Дд се часг и интерес зем .Бе штиги; али не можемо мн биги за го, да за најмањи јодан догађај можемо објавигн рат Ја не могу дедиги го миш.вење, да је ту Турска хгела да иде на руку једпом разбојнику, да лпши жнвота представника Једпо прпјате.Бске државе. Кад бн мн таквим путем пребацивања пош.ш опда нек се не заборавн, шга је бнло за време либералне владавннс; за време првог рата, монигор јо Једап пришао нашнм градским зидинама н војник, вршећи своЈу дужносг, опоЈ .Ч !вао Је, да се не прнблнжује зидпнама и на послотку је и пуцао. Шга јо било онда? Ствар се тако заплола, да паша тлдашња влада у потпуној гали обучепа, са заставом на бедемима, са бата .Боном војпнка, учинИла је почаст, те је дала сатиоФакинју Аустро-Угарској. По моме миш.вељу, Ја држнм, тадањи српски војник ннје бно крив. Дата јс пометуга сагиофакцнја Аус!гро-УгарскоЈ а и командант града буде збачен. П нпком тада нијс дошло на памст да замери влзди, него смо свп сажа.1«евали ту иојаву. Ја сам се падао, да Ке се опознција тако попашати према данашњоЈ владн за то, што јо дапашња влада попнкла из радикалпо странке. ПребацуЈе се тамо даљ \ како је у МакедоннЈи погинуо један српски своштеннк, који Јо бно посилац српоко пдеје, српске мнслп, носилац правослаиие воро н носнлац српске народпе мисли. Та господа, по моме мишл.еп.у то шго осуђују дадеко би бо .БО Г.и .10, кад су бнлп иа том месту, да су бнлп обазривнЈн, кад се стварао егзахарт бугарскн. Тада јо опет либерална нлада била на управн оио зом.ће н помагала Јо захтов, да се створи егзархаг бугарскн. Спорити егзархат бугарски, то је зиачпло дати кл.учове од првепства пародног на балканском полуосгрву бугарском пломону. Та господл као држашшцп тробалн су да буду увиђавиији, а то иису билн, а даиас право некаква ве.шка пнтап.а, што су разбојпици убпли свсшгепика. Мп свн то жалимо и по само мн. пого и свакп пошген 40101: мора жалити, кад зликовац одузмо живот чоститом п ми| ном грађанипу ма којо веро, народносгн или грађаипну, ма коЈо друго зомл.е, а камо лп јодпом нашом добром свешгенику и искреном патриотн. Мп га жалимо и оплакујомо. Идоја народиа, која јо гајона н очувапа у духу парода, која није забацпиапа, пнги со могла од 2 0 год. онамо папушгагн, коЈу снаки Србин иоси у пропма, ногонапа јс и чунаиа 01 ночотка о к»г вока. Сни иа пи држапипци боз разлпке партија, снч владе и народнп владарп гежпш су јодинстну и слободп народмоЈ, заго су се опп ти.чо, л шино и одмерено спремалп, ннкад нису нзиосилп на волнка звона сноЈу мнсао и народну спагу, јор су зиалн да ниомо сами 1у Епропи него да Јо наша држат Јодии мал.х мођу другим неликим. Дакле су нашп држаонинп сгари нмнли, да је ондо укршгољо воликих иптороса другнх моћннјнх п снажппјнх држапа. 11а шта су радилн? Пугом кн.пге, путем школе, пугом богастла опромал" су народно ослобођен.о н мрнмаш су св >)у Лраћу, коЈо су од пасил.а, трижоћи мннгиго, дошли до гранпце пашо лемл.о, Како Јс с том идоЈом, коЈа је тако чуввна, као зоннца у оку од наших свију државнкка, како Јс с гом идоЈом уређоно нро 20 годнпа? Иро 20 год. кад Јо иочоло лнборално коло људи да пладп, обукло јо иа со пл.ииу либорадиими, коЈа со у Европи доппдала, по увугра Јо узола п оно, шго јо народ могво ридкги и кад ниЈо бп .нј усгвва - стплп су да со мошају у оншгпноку 1'амоуираву п соаку олободпу миоао пнсу грполн. 11ре 20 1 од. кад Јо либорнлно коло л.уди иочоло дп нлада ('рбијом загрилло