Народна скупштина

СТРАНА 93

је у оно пе.шко страшно, источно питање, око кога се сни мудрацн Европгки боре и размишл.ају и мпого троше и спремају да га може ово и.1и оно пдеме решпти у сноју корист. Под именом ндеје ослобођеп.а пустисмо се у рат с моћиом царевином турском, ма да наша војска не боше нпти спремна, нити нсоружана. Господо, такву једпу идеју, која је чувана, као зсница у оку од народа, као мсзимче од милпх родитеља. — У том времену све је по мом дубоком уверен.у проФаписапо (проиграно). Зашто ? — Зато што су укрштени интереси велпкпх сила; зато што нпс.мо били спремпи. Шга је било? рат се водмо, многи су крајеви наши опустошени, доста парода изгинуло, имање узото. И све пека би биле просте те жртпе, да су оне одговарале розултату. Резултати су билн, нећу да кажем Ђунис, јер је ратпа срећа превртл.п :а, иећу да кажем, да ми нисмо ималп добре намере, али државипци пе смеју да имају само добрих памора, него и увиђапности да се ие рукоподе за лаком понуларношћЈ г и захтевима журналнстике; они су дужни прекоре и осуду издржати привремено и јавног мпшл.ења, само да сачунају земаљске ингересе, само кад су уверени да то интерес земље захтева. То је оно што ће историја осуднги. Резулгати гога рага били су да (у у Босну и Ерцоговнну дошлп Аустријаици; српски државпнк иосле 2 рата, дошао је пред праг гро<1>а Апдрашја, да кроји судбипу ове земље. Кад је тамо дошао српски државпик нз тога су сљсдоиале разне конвенције, које су везалс Србији и р) ке н ноге, и полнтички и економно И усл.ед тако слободног дрског и непромиш11>епог корака ево у каквом се положају Србпја палазн и у моралиом и у материјалном иогледу н.ене 15 год. као што рсче јуче поштовани посланик г. Алимпије. Да ли је ово урадила радикалпа влада или лнберална, — остављам гам да сами ценпте и кажете. Дадеко је од мепе помнсао, да приписујем зле памере али се надам, да ће Скупштнна бити сагласна са мном, да осудимо опдашње наше државнике, шго нису имали увиђавности (са опозиције: »;ожемо само да похвалимо) Господо. и сад у тако гешком мремену, у ком се нализи наша землЈа, радикалној влади и страшш пребацују, што за годину и ио дана пије створила, да погече по Србији млеко и мед и што није скинула дугове. Ја^ мислим, да то не лежи у снази не само наше страпке, нсго и у снази нашега народа. Треба оставити нромена да се лече рапе. Да се оне залече, да Србија опет може имати нрвенство на балканском полуострву треба у првом реду слоге, само по моме уверењу, слога може иовести Србију срећнијој и славпијој будућности. Ја верујем да ће то бпти, јер је то праведна ствар нашег народа, али не тражпмо да то буде ни за годину, ни за две, ни за три годппе дана. Верујте, господо други се народи спремају и одмичу у раду и првенству а наша исторпја осудићи нас, што непрестано напуштамо оно место, које су наши дедови и очеви као прости л,уди отелв од дивљега заиојевача. Господо, овим што сам до сада рекао испунио сам дужност као посланпк и као Србин. Далеко је од мене помисао, да би кога корео; дал< ко је помисао, да би кога учио, али сматрам за дужност, да будем искрен и то треба сви да будсмо овде, кад нас је народ послао, да се договарамо, па шга ваља да усвојимо, а шта није добро у нашој је власти, да га учинимо, да буде добро, само, господо, такав рад даће могућности и снаге нашој земљи и нашем пароду, да у овнм тешким приликама и околностима учини да Србија буде и снажна и чувена и виђена. Кад тако будемо урадили, знајте да ће нас и други уважавати н ван наших граница и да ће сви народи имати више пажље за Србију и њено господарство. Дакле, гос подо, времо је озбиљно, треба нагло радити и спремати се. Ја господо, не верујем да има и једнога који не би желео и тежио да Србија буде велика и уједињена. Да се до тога дође, да се ујединимо ваља да испунимо аманег нашпх предака, да одговоримо очекивању нашег народа п да помислимо, да неслогом и препирком одмичемо ту вешчину и срећу од нас а слогом прнмичемо. А том раду можо се наш народ од нас и надати. За мене, господо, као нородног посланика, не може бнти сумње, нити ме може шта уздржати да кажем, да нетреба да примимо нацрт мањине. Верујте, да нам писање неће помоћи, и према

томе могао бих гласати и за нацрт адресе мањине, а.ш нећу да ндем неприродно у ствар а да примим оно. што износи иешто, оашта се није дало доказа, да је то боље, јаче, мудрије ; док у нацрту одборске већине налазимо опо, што у садањим прилиликама одобрапа већина народа. Ја не усуђујем се са^ рећи да трзба изиосити друге жеље мимо народиих; ако икад, данас је слога најпотребнија пашем народу. Ако ми почнемо да радимо на слози овде у Скунштипи, онла ће се сваиЧ! на нас Јгледати и Србија ће се опоравитм и заузети оио место које је и у средњем веку заузимала и које јој историја паменила. Господо, ја ћу да гласам за иацрт адресе одборске г.ећине за го што падазим да је у н.у ставл.ено спе оно што је за садап.е прилнке подесно У њој је све оно шго смо ми као опозиција захтевали и с гога треба сад то да примимо. Што се тиче спољпе политике, мп хоћемо да стојимо у л.убавп са свима пародпма, који хоће да поштују нашу отацгбину, и хоћемо овде овом при.шсом, да очитујсмо свечано оно што цео народ очнгује, а то је не само да гајпмо прнјатељсгво према братском руском народу, него да га и даље пегујемо и ширимо с благодарношћу, јер је руски народ био свагда највише у помоћи нашем народу, који верује да ће се са помоћу руског спажпог императора и народа онет повратити стара слава и држава срнска. И по што је све то изражепо врло лепо у нацрту адрссе одборске већине, то ћу ја за њу да гласам. Тодор Туцаковић. Господо, ја сам ожалошћен, ја сам узбуђен смрћу мога унука, који је умро прошле поћи, с тога вас молим да на место моје поставите другог за известиоца одборске ман.ине, п у исто време вас молим, да ми дате 5 дана одсуства Председник. Одобрава ли Скупштина 5 дапа одсуства г. 'Гуцаковићу ? (Одобрава). Што се тиче питања *а му се постави заступпик који ће место м.ега бнти известилац ман.ине, тај случај није предвнђеи у закону о пословном реду Народне Скупштине. С гога, ако се Скупштина слаже, онда за оввј ванредан случај ја бнх предложио да се узме за застунника извсстиочевог г. Алимпије В;1сил>евић. (Нрима се). Ј. Авакумовић. Г. прота Мплан Ђурић говорио је много о либералпој партији. Ја нећу на све то да му одговарам. Могу само то да кажем да лпборална партија не само да се не стиди са првим и другим ратом, већ се шта више поноси резулгатом оба та рага. То је о либералној иартијн. А што се мене тиче, ја ћу да одговорим сад проти Мнлану нешто .шчно. Кад је он поменуо наш предлог о укидању монопола дувана он је обраћајући се на мене, казао : «ови хоће да ударе порез на народ место монопола." Ја то писам казао, нити сам порез поменуо, и за то ја то одбијам од себе. Још две речи да кажем. За рајачку аФеру биће да прота Милан није добро обавештен; за то ја оиди кажем проти, да је Министар гога среског начелвика, који је био стављен у пензију, аосле 10 дана аоставио оает за начелника, и он је сад начелник А писар. којн је с њим заједно радио и незаконо окнвао и хапсио Ројчане није ни кренут са свог места ; он је и данас с.рески писар у истом месту. У место дакле да пх Министар узме на одговор, он их штити. Т. Бојичић. — Пред нама су две скупштинске адресе, адреса одборске већине и мањине. Како сад тако н свагда сматрајући скупштинску адресу као један грло важаи акт по интересе земаљске, то ћу ја да говорим о њему и то прво о адреси одборске мањине По по што је тако дуго дебата вођена о адреси, мени изгледа да су се либералн из онозицаје са овом њихов( м слабом адресом побојали илн упрапо казатп насели, јер адреса им је тако непотпуна, да ће го и прости свет ускоро моћи оценити. Што се тиче онога што је напоменуо један говорник из опозиције, како је Н. Христић добио већину и Скупштину, а то је казао чини мн се В. Кундовић, да му одговорим сад на то. Мени се чини да је њима свима нознато у каквом је стању тада наша отаџбна била. Наша је земља онда била у опсадном стању; тада су били ванредни закони и преки судови и тад