Народна скупштина

I

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 18Н0 ГО ДИНУ

СТРАНА 94

није могло бчтп правог изрг.за народне воље. ио и онда је било иаређено начелннцнма н капетаннма ко да дође у Скупштину, ге је тако н састав.Бена Скупштина, н то не по иољи народној већ по вољи Хрпстићевој. То нама свнма стоји још у жпвој намети. Сада говорићу о адресн маљине н да обратим пажњу парочнто па оно место, које г. Рибарац хвалише као неко јемство за отаџбппу. Кад прочитамо оно где се говори р пародној војсцн онда онн пису споменулп како нсту греба уреднти н ојачати но су само казали да 0 призвају" старешинама народпе нојске. То је све што су учиннлн. а даље нпсу ништа помињалн, јер је чини Ш1 се, народна нојска за њнх једно страшило. Ја даље нећу да говорнм јер су многн гопорници у оној дугој дебатн изнели све важннје стварн, а ја могу онде као наролни иосланик по мом убеђењу да кажем да је адреса одборске већине много кориснија, снажнија п да је обухпатила све оно, што је за српски народ кориспо п потребно, н за то ћу ја и гласатп за нацрт адресе одборске. Васа Манојловић. Господо, да не би ионављао оно што су иредговорннцн поипња.ш, то ћу се задржатн само на бнтној разлнци нзмеђу два нацрта адресе. Нацрт адресе одборске већпне садржи у себп одговор на пресгону беседу н у нсто вреие поверење влади; а нацрт адресе одборске ма њнне садржп тако1>ер одговор на престону беседу н у псто време, да не речем онтужбу протпв владе, но најнростпјпм нзразнма нтовеусње в.хади. Тако ја разумем та два нацчта адресе. Гласатн за нацрт одборске мањние значп: нзјавнгп влади неноверење иа досадањем раду, и просто казатп: владо, ие можемо с тобом впше да радимо заједнпчкп. Нанротив, јсвојнтн нацрт адресе одборске већнне значи: потпуно одговорнтп на престону беседу п утврдптн да је влада радила са свим иравплно п по закону п да Скупштнна продужава рад с владом. То је по мом мншљењу она бптпа разлпка, коју ннсу госиода предговорнпци сем г. Др. Илића онако очито напоменулн н нзнелн п]>ед Скупштнну, за то сам ја овде парочнто хтео да овако просто н јасно нагласим. По мом мншљењу сматрам да је овакн начпн са свнм нравплан н оправдаи прсиа напшм уставним цаређењнма. Уапста господо, ако влада пма иогрешака п ако Скупштпна налазн да са владом не може раднтн онда Је овде место и <>во је начпн па којн треба свршпти са њом и казати отворено, може лн се с владом радитн нлн не, и ако влада има иогрешака таквнх као што госиода са левнце наномнњу чак и иовреда уставних онда је занста треба н онтужитн. Ја се чуднм господн са левнце, нарочито нравниц1 'ма, којн устају и кажу влада јс иовредила усгавна нарећења, а не оигужују нсту. 1'осиодо, у Уставу нашем нзложени су пронисн како свакп од чпновнпка на п мпнпстрп за крнвпце одговарају. Ннје бнло потребе нп нужде без нкаквнх доказа говорпти да Је ногажен Устав, но као народнн носланицн треба ли су да траже пзвестан број носланнка но Уставу иа да владу, која гази уставна наређен.а, оптуже н оида, као што рече ионгговани г. Гн^арац, влада треба да седн на оигужеинЧкој клуин. Ја нротпв тога немам ништа. Лко то стојн н ако јс влада газпла Устав, она ако нема разлога да се бранн п не може да се одбрани, ја иристајем да дође на онтуженичку клуиу. Као нгго саи наиоменуо, усвојнти нацрт адресе одборске мањине значи нросто на нросто нзјавитн влади иеповерење, а то ће Скунштина својпм гласан.ем нотврднти и оиа ће тим ноказати колико ценп рад владе. Да још напоменем н то, да је баш и нужпо да с тим свршимо овом прилнком јер у свима парламентарним зсмљама н јесте пнтање о адреси, интање је да ли влада може и даље са Скупштииом радитн нли ие. Изборн су потврдили новерење радпкалној партнји, а овде усвајање једног нли другог ндцрта адресс, пзјављује се влади новерење или неноверењс. Сад ћу да кажем неколико речи иа ириговоро оне госиоде која кажу: одгоио|) на нрестопу беседу треба да буде шкав, да Скуннпина нзложи свој програм. Некн кажу да адреса Iреба да буде крост акт учтпвости и т. д. а ирестона Је бсседа програи владин н г. д. Ја Господо, не ћу у 10 да

се упунггам, јер бн ме то далеко одвело, хоћу само да упозорпм господу иосланнке на наш нарламентарни рад за нрошлих 15_2о годипа. Иробављено је много врсмена око дебатовања пацрга адреса, за го време но мом мпшљењу дебате су бпле оиравдане, оиравдане су бпле са свпм са уегавиог г ле дишга, јер законодавно тело, као другн чиимлац у закоподавству, нпје било пзравнаго у праву (ииицијагиви) са оним другпм чпипоцвм и ту се морала Ок^ иштнна са в.1ад''м дд оакће дјго, за то да владу ухватп за реч н да се од владе, другнм речнма од к уие што више изнудн илп да се круна нриволе да народие жеље узме у иризрење своје. Даиас после иачела, која су у наш пов Устав уиета нн једаи члаи Скунштиие нема разлога ио мом мишљењу п гов>рптп о пзјављпвању некнх жсља у адресп, нема разлога за то, што свакп члан парламенга нма ираво да 1е жеље пародие у впду формалннх предлога пзнесе пред Скуп.итниу. Ако би мн тражилп од владе, да нам она све нодносн као до сад, далп би хр1 ( аву сведоџбу нашем послшнчком мандату. Ја држпм да влада п ие иоже све оно учпнпти у колико бн ноједиип захтевали. То нпје .могуће, алп кад стојп то да свакн нма нраво да у впду предлога нзнесе свој захтсв, онда је неоправдано тражиги данас да те жсље уђу у адресу. То је у главноме пгго сам нмао да кажем о адресн Као главно, адреса, ма ко.ја се усвојнла сматра се као акг поверења нлн неиоверења. Све друго сматрам као сиоредно п онег иовгоравам, они, који буду гласали за нацрт адрссе одборске мањпие, тн нзјављују у нс10 време иеиоверење владн и осућују њеи рад. Што се тпче меие, ја се ногпуио слажем са нацргом адресе одборске већнне тнм нре, што је са ловпце нотврђено а нарочнго г. Аваиумовић н Васпљевић иризналп су једну готово бнтну ману н замерку иацрту адресе одборске мањине и казали: да она ннје баш онака, као што треба пзрађеиа ио иреиоручилн су Скуиштпнп да се она усвојн у иачелу и да се она после ^дешава п ирекраја. Тако сам од нрилпке нл њпхова 1овора могао да закључпм. Овпм х ићу да кажем то, да је п са левпце нрпзнато: да иацрг адресе одборске већпне иотнуио одговара иа ирестоиу беседу. У иачелу усвајам иацрг адресе одборске већине, али нма исшго са чиме не могу да се сложнм. Још одмах у ночетку јучерање дебате мој ношговапи друг Гаша Нпннћ, са свим је умесио прпметио један иедосгатак управо недовољан нзраз осећања сриског нарола, где се говори у нрегноследњем ставу нацрте адресе о жалосннм догађајима на Балкаиу. Ја мнслпм да овде треба са свпм ирецизипје и тачније казаги, да српски народ но може бнтн равнодушан кад се вређају његова осећања. Мн не можемо бити равнодушнн, кад свакн дан читамо у иовпиама, да се сриске цркве разбијају н ха1>ају, кад се сриеки свештеиици убнјају; ја бар не могу да будем равнодушан, јер као посланпк иограннчног округа ннротског, нс кријем, да пмам мојнх познатих коишколара у у државпој бугарској олужбн н то на досга внђеним положајима, и кад сам имао нрилнке, живећи у Иишу да се с њпма разговарам, чуо сам да н они ие деле мишљење о трвењу народиоетн на Гшлкаиу, онн су ирогивни ^мовниизму бугарском, којп се подетрекавају са заиада извесне проиагаиде и које силие наре троше иарочито да завађају срискпЈи бугарски иарод. Кад то зпам, ја као што рекох, ие могу да будем раинодушаа као иослачик иограиичког округа пиротског јер моји бпрачп трпе неоирандане иерске нипаде, а нарочнто од бугарски шовпипста, којн су као оруђе у рукама заиадни ироиалица, за то тражим, да се сви ти бнло носредни, бнло иеиосреднп утпцаји на балкаиске народе осуде, који нду иа то да се српска п бугарска народиоот завађа. Ја ио жолим да со иовторава исторнја нзме1)у Срба н Вугара. 1осиодо, ми чнтамо сваки дан у новинама како со цела Јевроиа, сва дипломатија, снн нелпкп државннци баво око тога; да се одржи свроаски мир. Летос чнгах како волики воЈсконо1;а — Молисо — у иарламонгу немачком утншаиа јавно мњење у Квропп дц овроискн мир ис ћо битн иоремећен, он |ц нре,1ставл>а иио нуно буре оуиог баруга са уметнутим фи-