Народна скупштина

СТРАНА 95

тпљсм п ааже: тешко оиомс, који први запали фитнљ. Госнодо, кад се евроиски мпр преставља овако у фигурн с уметиутнм фнтпљем, онда мн не можемо да будемо равнодушип н да ие нагиаспмо да је н Валкан саставнн део Евроне. Балкаи је сумпоровит. За то треба назмтп да нпко не баци варипцу заваде, јер неирпјатна нојава на Ба.жану може пореметпти европскп мнр. Кад мп морамо то да иснггујемо н кад морамо да водимо рачуна о европском мнру, опда треба да у адрепс пагласимо целоме свету, да н мп то желимо н да згмолимо све меродавпе факгоре војп утичу посредно или неаосредно иа Салкан, да не подсгрекав,1Ју пп ЈЈугаре ни Србе да се завађају; јер огуд меже да се породи поремећај евронског мнра плн другпм речима пропзведс рат. иошго је ово дебата у пачелу, то ја не могу учннити иикакв^ измене, но ја задржавам есбн нраво да кад иастуип спецпјална дебата да о овом нигашу говорим, како требл да се редпгује прстиоследња тачка нанрга адресе одборске пећипе, коју ја усвајам н сматрам да је потпуно њоме одговорено на престону беседу, како у иогледу формалном тако и у самој садржнин. Гига Гершић. Господо, опа гсперална дебага о адреси као једном свакојако зиачајпом н иажиом нолитичком акту, ирилИчно се растегла и нема сумње, да су говорници и с једне и о друге стране у доно .Бпој мери, изнсли разне погледе, који су их руководили, да гласају било за један или за други нацрт. II носле оволиког говориичког разлагаља није лака стиар, још нешто ноно казаги, није лако изпети сада још неке ново разлоге, који не би били с једне или друге стране напоменути Но при спе том ја сам опет узео реч, да ако ми буде могућно резимирам, да прикуним од прилпке есенцију разлога, који су пали с једне и друге страпо и да вндпмо, колико има у љима основаности. Пре сиега, господо, над говоримо геперално о адреси ми треба да будемо на чисто с тиме, шта је управо адреса, јер кад пудемо с тиме на чнсто, зна1\емо шта греба у њу да уђе. Добро је |;азао један од господе говорннка, ла је адреса један политички акг. Кад се каже, да је политичкп акт; онда зпачи: да она нема никакне законске обавезпе спле, лакле, да није закон и да није у строгом смислу ни држа шо-п^авни акт, него је чисто акт полнтичке прнроде. II то је доиста тако. Тако се адреса и у осталим парламенгарним земљама смагра и ми смо ту ствар од њих и примили, и ми пе можемо данати тој ствари неки друти појам, неко друго зпачење какво до дапас није у другим парламентарним земљама постојало А шта значи политички акт? Значи, да адреса има да изрази општи поглед народног преставпиштва на унутрашњу и спољну политику, која је до сада вођена Дакле, управо адреса има у самом почетку скупштинскот рада, да пречисти парламентарну ситуацију, да круну обавести о том>, како та ситуација стоји, како стоји Скупштина према пладп и влада према Скупштинп, тј. главно је, да се има чисто поље пред собом И по томе не треба нико да се чуди, што се у адресама пре свега изражавају погледп Скупшгипе, изриче се њепо глодиште о политици, која је до тога тренутка вођена н у опште о оним питањима, која су у престоној беседи додирнута Сад према томе, господо, кад смо тако сазнали појам адресе: онда нема сумње. да пре свега као што су већ пека господа говорници напомињали. не би имало места, да се у адреси помињу неке жеље, неке иотребе, у неком великом пространству и подробностн. У нас се много пута казује да је адреса програм Скупштине, Програм Скупштине то је један рад, који су адреси у потпуној целинн не може да се изнесе; јер шта би то значило? да ли тај програм што би се одмах у самоме почетку у адреси изнео има за Скупштину обавезну важност, да ли он њу обавезује, да ли је он томе намењен, да њен рад у напред у оквири, укалупи, те да она не може нз тих граница изићи, да се мора у њима кретаги? О томе нема сумње, да ће сваки казати, да тасо не треба да буде. јер бп то било непрактично н одвише пренагљепо. Дакле, то јо нечогуће, да се у скупштинској адреси, која ионпче и постаје тек у почетку скупшгинског

рада, оОележи један програм, један потпуно уоквирен, укалунљеп програм из кога' не би смела изаћи и кога не би смела напустити То није цељ адресе и не греба да буде. У осталом једно законодавно тело, које има потпуну закоиодавну власт, нема ио1ребе да у облику жел>а и оцштнх напомена изражава оно, што се може законом установиги. Који може да говори језиком закопа, језиком параграФа и обавезних законских прописа онај нема потребе, да говори језиком неких жеља. Ко може нешто путем закопа одмах привесги у дело, тај нема потребе, да само тек жели, него као што сам казао : главна ствар, главна цељ, и садржина адресе састоји се у томе општем гшгледу Скупштине на досадашње вођење државпих послова, како у унуграшњем, тако и у спољашњем погледу. У вези с тим хоћу да додирнем и ону напомену, кој/ је учинио мој пошговани друг г. Васиљевић Он је у своме иначе патриотски задахнугом говору, који је обележен мирпим и ^остојансгвеним тоном, напомепуо као неку замерку адреси одборске већине да у адресама нема места комплиментима. Господо, ако би то стајало, онда у адреси тако исто не треба да буде места ни прекорпма, јер го је једно с другим у вези; комплименти и прекори то су 1ице н наличе, аверс и реверс медаље и према томе нристаги да у адреси може бити прекора, а не пристати да може бити и похва1е и признања, то је пелогично, неоправдано, то не бн имало смисла. Г. Васиљевић допушта да неко н. пр, мањина може казаги; ово није добро, сво је жалосно н т. д. а не допушта да неко други опет може казати: то је добро то није жалосно, то је за похвалу. Спакојако ко допушта једно мора допустити и друго н по гоме нема места замерци, што се у адреси као еминентно по.штичком акту, казује одобравање или неодобравање онога, што је до сада на пољу унутрашње и спол.не политнке урађено. Господа из опозиције, кригиковала су овај нацрт адреса, што га је већина одборска подпела, па не само критиковала, него су поднела нарочито, Формулисани нацрт адресе мањнне. и кад су доказивала да је оио, што је у њиховој адреси, основано и да треба то Скупшгина да прими као основу за специјалну дебату о адреси, онда су опширно износили и разлоге за што то трсба тако да буде. Доиусгнте ми да расмаграм, шта је у том погледу наведено, како са гледпшга унуграшње, тако и са гледншта спољашње полнтике, да почнемо са унутрашњом политиком. Да бих унео неки сисгем у ово моје претресање тих разлога, ја ћу пре свега поменути најкрупнију ствар, која је изнесена, а то је иовреда устава. Одиста то је највећа замерка, јер је устав основа свему осталоме. Поред тога'изнесено је, дчјебилои понреде поједнпих закона н најзад да Финансијска политнка није била онакна каква је требала да буде. Оцењујући разлоге оцозпцпје, ми ћемо пре свега опазити једну ствар, која је карактеристнчна. Правдајућн н препоручујући свој нацрт адресе и критикујући нацрг одборске већине господа су из опознцнје труднла се да докажу како су основани прекори, што их они у своме нацрту чине данашњем стању н како је неосновано што се у нацрту већннв' изриче извесно призпање раду владином. Па шта су износила ? Износили су извесне прекоре самом раду вдадином и против тога се нема шга казати, али велики део њиховнх прекора тиче се самих закона Ту су, господо, помешане две ствари, које се не могу мешатп но које треба тачно одвојити кад се оцењује рад једно владе, Шта се нште од једне устапне владе, која одго .ара за свој рад ? Пште се, да тачно и совесно врши законе и кад је она савесно вршила те законе, које је законодавно тело донело и круна санкционисада, онда је она раднла коректно, а да лн су ти закони добрп, то јо друго питање, које са владиним радом нема везе. Кад се у нацрту мањине н, пр. говори како закон о општинама не обезбеђује оиштинску самоуправу, како је он чини илузорном, онда је то кригика закона, то је онда поље које сад стојн пред Скупштином отворено, н ако господа нз оиозицпје постигну да Скупштпну доиста убеле о томе, да у том општинском закону има и гаквих одредаба, које су противне општннској самоуправи, онда нема сумње да ће Скупштина бити