Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 189 0 ГОД ИНУ

СТРАНА «16

вољна да умтнп измене које су потребио и које одговарају цил.у. Томе ипко неће бпти прогивач, а.ш докле тај закоп општинскн поетојн, дотде га влада мора савесно и тачно вршптп и ако је 1 им вршењем било каквих погрешака, онда те погреше могу се прпипсиватп самом закону а нема разлога боцатн нрекор и на владу. Нргма томе ми не би смо имали погребе, да се овде у адреској дебати упуштамо у потанко иретресаље иавода опозиције, који се тичу самнх закопа, јер I>е то бити предмет претреса, кад буде реч о тим законима, али ипак допустите мп, да овом прнликом нешто и о томе кажем, кад је већ то од стране опозицкје покренуто. Говорећн о самим законима употребљене су крупне речи, Јаки нзрази, којн се у последње време у нас веома галатно употребљују а да лн то служи ладноћи и објектнвпости, полнтпчке дискусије, то нека сваки оцени. Пре свега ја кажем, да сс одиише олако пзбаиује реч гажење и аовреда устава. То су крупни изрази које треба употребнти онла, кад збиља то и.ма места, кад има нечега што донста претставља памерну поврсду угтава, пешто протнв сваког парламонтарног реда. Лли. господо, нзносити неке извесне прописе закона о изборима народннх посланнка, па казаги да се ту огледа нскакав прохгев за гажење устава, ја мислнм, да је то у најмању руку претерано н прорачунато на сФекат. Вн зпате господо, да се ту нарочнто прво иаводн како је Устав повређеч у пзбор ом закону што је одређено да могу битн председпнин бирачких одбора и таква лина, која нису иравинци и судскп чииовницн иего која су свршнаа Факултетнма плн неку стручну школу. Ја нризнаје.мда тоиије строго по Уставу. алн то је расправл.ано лан.ске голине и види се да Скупштина то није учнннла из каквог прохтева за гажељем уетава, него по пуждн, налазсћп да ће то иматн пре свега неке кој иоти н са стране штеди.е пошто ће се смаљити тромкови, које овај изборнн систем у таго обилатој мерн са собом доиоси.н шго ће бити сигурније да ће <:е набаинти донол ап број тога персонала који је иотребан да се та места попуне. То се може крптнковати, шта нише можда ће нам пспастп за руком да то исправимо, алн казатн да се ту види прохгев за гажеи.е Устава, то се отуда не можс известп. Сад што сс тпче куглнца. О том питању могло би се нише да разговара, да ли Т|1еба уснојнтн једпу нлн две куглице, Али ја кажсм да је н то било предмет претреса н расправ.љап.а н нп коме нпје пало на ум да тнм хоћг- нарочито да се учини попреда и гажен.е устава, на протпн некп су бнлн баш тога уперења. да со то баш слаже са оннм што је у Уставу казато. Сад разуме се то може бити ствар расправљања, може се исправити, али такву ствар употребигн као разлог да ту има нрохто::а, да, се, гази Устав да се вређају п.огоие есенцијалне одредбе, да сс укидају неко слободе, којо су уставом гарантонане , то је сасвим неосновано н неумесно, Тако исто казато је и наведеио да јо и у том повређенп устав, што Је .(акои изборни донсо једиу одредбу по којој главии бирачкн одбор не пребројава оне куглнце, него се опе преброЈавају у оним појодимим бирачким одборима, којн су у појодпним гдасачкнм местима. То је мој приЈатељ г. Лвакумовић изнео као понреду устава; на то, господо, хоћу пре свега да наноиеием да Је I. Лвакумовић бпо члан ужег устапотнориог одбора, који је нрвпрсмени закон о нзборима народних посланнка допео. Он је ту учествомао Њему је позпато бар толнко, како се гај устанотворнп одбор око тога мучио, како је смишљао да удеси сгвар тако, да се и уставне од|'едбо не нређају и да изборна система остане у ПотпуноЈ сноЈој есенцији и да поступак буде тако удешен да не буде скопчан са изнесним невгодама и ненриликама. И сапетујући се о томо да ли Је бо.ие да со ово кугднце нрсбројанаЈу у сампм гдасачким местима под иавесном контролом пошто је гу прсдседпик бирачког одбора, гу су продсгавници листа иашло со доиста да јо то згоднијо п ва то Јо то тако и одређено. Ја држим, господо, да ако Јо, као што ви продсгав»,ате, било намерс да се вређа устав, ипак пико тск но можо замиглитн да јо чак и ужи устанотворни одбор имао памору да вређд устав. То је што сим имао да додириом иаио с о то дако унотреблуЈу ти Ј»ки и крупин иврази, и, као што Јо „гвжеп.о и

повреда устава" ; међу ти.м то су такпе закопске одредбе, које се односе на нз ;есгаи механпзам, коЈн се мора уетановитп тако, како ће одгонаратп и својоЈ це.1>н и шго мање бнти скончан са мзвеспим пезгодама н непрп.шкама, Јер кад би се ппр. кутиЈе носпле у гланни бирачки одбор, онда пема сумље да би се могло наћи људи, који би казалп како су кугије на пугу пуњене куглицама итд То Је једна сгвар о којој се у одоору довол.но мис.1И.10, н Ја мисли.м да се нз гога озбиљна. папомена, озбнљан прекор као да се хтео вређати устав, никаКЈ не може извести и да је то опег само избацивап.е круипнх пзраза да би се нронз!:ео што већи еФекат. Сад имам још Једну сгвар да иапоменом. Г. Ст. Рибарац, кога ја ценим, јуче је у сноме говору изнео свој поглед, па Је иапоменуо једиу сгвар, којом је такође, како он вели, повређен устав а пптап .е је било о јавним зборовнма. Он је казао, да је г. мпнистар унуграшњих до.1а наредно и да.) обамсштења једиој из: есној власти која га Јо пптала, да прцјав.швап.е за држање збора мора бптн иа 3 дана раније не10 ш го ће се збор држатп, п он Је нзвео то, да је такав иосгупак ваастп ирогиван самом уставу н да је г мипнстар упуграшњнх д ла погазпо сам устав. Господо! Шго се тпче тога ипгања хоћу про свега да напоменем , да је сам г. Рпбарац у смоме гопору навео, како су госиода из опозиције за 1'/ а годнну држала годпко збороиа мирно и мирпо радпли своЈ носао, нпко пм пије сметао, Ја у томе виднм само једну лепу сведоџбу о слободи збора у данашљем сгању. Е, алп сад он каже, да пријана власти на грн дапа пре пнје могла бпги парсђепа иргма уставу. Члап 2 4. усгава каже: «срнски грађани пмају рраво скуп .Бати се мирпо и без оружЈа у зборове, управљаЈућн се према томе по закопу." За држање збора у загвореноме просгору није нотребна приЈана власги. За зборове под педрнм иебом којн подлеже нарочптим законп.ма н уредбама, мора се претхолно власт известити. Дакле, закон о јавиим зборовима и удружељима Још н данас постојн н ниЈе укинуг; он ће се укинути, кад се донесе о гоме нов закои. 11 док он постојн дотло одредбе гога закона, у колнко се ие би коснле сд уставом, преде још и данас, јер се у том закону кажо, да се за зборове мора догпчноЈ власти ставиги до знања на 3 дапа пре, но шго ће се збор држатн. То инЈе протпвпо усгану јер и сам усгав за зборове под недрим небом наређујо прнјавл.пваље властп п упућуЈо на закон, па кад у закону стоји н то, да се држаље збора мора Јавиги власти на 3 дапа пре, онда тако мора н остати док се закон ие промени Дакле, ту пема иикаквог гажеља устава. Сад ћу напоменутн пешго и о опш гннском закону. Јуче сам од госиоде из опозицнЈо чуо опшнрну крптпку н о овоме закоиу и они воле, да Је самоуправа опшгинска по овом закону сасвпм посгала нлузорна. Ја би рекао, да Је н тај израз такођо одпише јак и тежак. Може се неко пе олагати са спнма одредбама данашљега опшгнпског закона н ту се онда могу предлагатн извоспе измене, II у самоме нацргу адресе одборске већино казано јо изрсчно да се показало прн примени у нракгицц да тај закон потробује нзпесне измоне н кад о томе буде реч опде у Скупшгинн, мн ћемо гледати да се нспрани оно, што Је потробно ге да се смер тога закона још боље посгнзава. А.ш казати да гаЈ закон саму општ..пску самоуирапу чиии нлузорном, то јо по момо уверењу по само прегерап израз, иего ое го но бп могло ничнм ни оправдати. Г. Лвокумовић примегир пам је, да ми на тај закон гдедамо пријатол.ским очима; иа депо , о ми опет можомо љему роћи, да га оп гдеда »оприЈатељоким очима; оп шта пишо напомону, како биомо ми дошлн до нстога закључка, као и госиода пз опозпцнЈе, кад би смо глодалн љихоним очнма па закон општинокн, а то Јо очевпдпо номогућно, пошто мн морамо оаојим а но туђим очима гледатн на сввку ствар, Међугим главно јо то, да на тај аакоп но троба да глодамо нн иријатсљским пн НоприЈатољским очимв, нсго треба да гледамо обЈсктивно н нсприсграспо н кад тако гледамо онда мнслим да могу о ираиом да кпжом — ма да го у овоЈ прИЈицн по могу поганко доказипати да даншнљн аакон о онштнпама но свомо духу п правцу одгопара гво мо цил.у п да обезбе1)ујо оамоуираву бол>о ного ма коЈи од догадпшн.их закопа.