Народна скупштина

СТРАНА 97

Да пређем на нзборе те да и о њима нешто кажем, кад су оии у нацрту одборске маи.ине иарочито додирнути и онако оцеп.ени. Господо, обична је појаиа у сгима уставним земљама, да скупштипска мам.ина наводи како иабори пису билн слободим, како је било незаконигости и т. д., да бн тим начином објаснила зашто је она ма изборима остала у ман.иин. Разу.ме се тешко је једној партији признати, да је она зато остала у мањини, што нема ослонца у народу, дакле да баци кривицу на собе саму, пего она мора бацати кривицу на другога. То је дакле обична мојава у свима усгавним земљама, која се свуда понавља кад је дебага о верификациопом извештају. Међутим дебата о верифмкационом извешгају код нас је већ прошла, где су веМ употребљепи у главноме исти изразн о незаконигости м неуродпости садањих избора; решење вам је о томе всћ познато, па како је већпна тада решила, тако ће она дати своје мишљеше и у адреси, као одговору на крупину беседу. Ја, господо, у дебаги о вермфикационом изпештају нисам говорио л нисам миолио нц сад у овој дебатн о нацрту адресе да говормм. Но кад је у нацрту одборске мањине овако јако ударено гласом на неправилности п па понреде зикона и слободе избора, онда се вала и на то осврнути. Мени јс пало у очи прн дебати о вериФиг ациопом извештају, изношење података о неправилпости и незаконигости при изборима. Право да кажем, наведенн Факти никако нису били такви, да могу оправдати онакав закључак, какав је у дебати о вериФикацији изрекао г Авакумовић, а го је: да су садањи избори били скроз и скроз незаконити. Такав закључак нмје нммало одговарао изнесеним преписама, јер кад се такав општи закл.учак изрече, онда треба пре тога имати толику множину јаких и утврђених Факата, да нз њих онакав општн закључак логички и без натезања изла;.н. Тако се поступа у социологији и у опшге у свима наукама, које се баве друштвеним и нолитичким стањем ; али из неких једва непобијених појединих Факата или посгавака сасвим самовољно изводити опште закључке, дакле поједине усамљене појаве и Факте генералисати, то нема логичнога основа ни смисла. Тако су радила господа из опозиције, јер о некој множини Факата, која би онраидавала онакав закључак, у њиховим наводима није било ни трага. Хоћу овом приликом да учиним још једну примедбу. Ми заамо из искуства, а познато нам је и из парламентарне историје овију народа, да јрдна влгда не може имати повода ни тежње, неће дакле лако угазпти у то, да при изборима чини незаконитости и наснља ако је на то не гони крајња невоља. Одиста, господо, пнје лако ни једној влади, па ма каква она била, примити насо тежак прекор, да је чинио незаконитости и неправилности, кад томе нужде нема. На да ли је данашња влада имала збиља такве нужде и такво! а повода? На то нам може дати најбољи одговор — сам резултат избора. Навода и нужде за нејаконитости и повреду слободе избора може бити само онде, где влада мора гледати да пошто по то тек скупи онолику већину, колика је преко потребна да може са Скупштином радити и животарити. Ту може увек бити питање само о каквој већини од 10 —15 посланика преко половине; али кад је размера између већине и мањипе оваква, каква је данас у нас, онда ту о некоме крпарењу с већином, о некаквој крајњој нужди за незаконите поступке не може бити ни помена. Влада, која добија овакву огромну већину, морала бм бити крајње неувиђавна, кад би хотимично допустила да се незаконитим поступцима окаља величина таквога резултата. Такав се резултат никаквим незаконитостима не може постићи ни при другим обичним избориим системима, а камо ли мри овом нашем изборном систему са тајним гласањем. Данашњи режим има још једнако велику већину народа уза се, го је Факт, са којим се мора рачунати. У реду ових мисли да наведем још једну ствар, која је овде нарочито наглашена. Наведено је, дакле, како су при изборима гласали људи, који нису ималн право гласа и како је рласт нарочито хтела то да учиии. Господо, мени се чини, да према таквом тврђењу, да је то власт, нарочнто баш хтела да учини, и да је она ишла на то, да то потпомогне, према таквом тврђењу требало је, пема сумње, изнети много јаче доказе. Међутим, шта је изнесено ? То је врло карактеристична

ствар ; изнесено је го — пма о томе уверење јсдиога капетана — како су у ужпчком округу гласалм неки људи, а нису нлати.1и порез. Господо, ви знате, да једма влада, кад се већ реши да угази у незаконитости м пасиља, оиа управља главни напад онамо, где иије потпуно сигурна и где су најјача легла опознцијо, А.ш как ;е је нотребе имала влада, да у ужичком округу чипи то ! Ужички је округ од вајкада давао радмкалне посланике. Ту чак ни влада Ник^ле Христића није могла да успе, и гу баш у гом округу добнло се уверсње. да су гласали нски, који нису плати.ш порсз! Ја не сумњам у то .уверење, али ту се вчди, да ту није било намерно нешто од стране власти, нсго неразумевање кметова који су се у томе бунили, шго су мислпли да су они, који су платили порезу за она два месеца ради изравнања рачумске и калечдарске године, да су они тимс испунили законски услов, по коме им се може издати бирачка карта. Сад, господо, овде се после говори о закону. којим се • преноси судска власт од полиције на судове. Нре свега, ја имам ту да учиним иапомену, коју сам мало ире учинио, — да ту има само то да се цени, да ли је влада вршила оно, што јој закон налаже; а да ли је тај закон добар и скројен опако, како одговара уставу, то је ствар Народне Скупштиме; то није дело владино. И ако је влада имала пред ссбом закон и вршила га онако, како је донесен, она је све учинила, шго се могло од ње тражити, јер влада нема права да поправља закон н да га друкчије ирши, но шго је донесен. Сад тај је закон донесен и ту се каже, да се гај закон има извршити у течају од године дана. Дакле вмдите, да је Народна Скупштина оставила влади једап рок, у коме времену она тај закон мора да изнрши, и влада је доисга отпочсла са извршењем тога закона, а рок још није мротекао. А што закон није досада још потпуно у живот уведен, томе има и један јак Финансијски разлог. Да би се тај закон потпуно извео — пе упуштајући се у оцену да ли је добар или не —, свакојако било је нужно имати у буџету један крсдит , а међу тим у данашњем буџету није предвиђен тај кредиг, и онд-1, наравна ствар, то је била једна тешкоћа за потпуно извођење закона. А да је влада имала још даље у извршењу закона, и ако нема за то одређене суме, тада бп г. Авакумовић могао да каже, како влада сме, да троши, што није буџетом предвиђено, као што је јуче говорио о ОФицирским додатцима. У осгалом у адреси одборске већине исказано је очекивање да ће се отпочети пзвршење закопа, којим се судска власт од полиције препоси на судове, што пре довргаити. Сад имам нешто да напоменем о Финансиском стању. Догста, господо, кад је реч о Финаисиском стању, онда ,е то у данашњем стању Србије, а нарочито њених Финансија, доиста Ахилова пета; го је слаба страна сваке владе, ма која данас седила па том месгу. И нема сумње, да се ту може развити критика и извлачити доста материјала за нападање, а одбрана, остаје много тежа; јер влада, која муку мучи са поправком једнога наслеђенога поремећенога стања, и има да се бори с толиким тегобама, лако је замерати и налазити мане, које већином леже у самоме положају. У осталом, господо, оно што је јуче навођено у потврду томе, да владина политика Финансиска није добра, то је у неколико да се потврди и цифрама из пројекта буџета, који је тек данас пред нама, а који има тек у овоЈ Скупштини да се реши. Господо, адреса нема посла са оним што ће Скупштина тек решавати и расправљати. Да извадимо закључак о досадањој Фннансиској политици из овога пројекта буџета, то би било сувише пренагљено. Тај ће буџет доћи на претресање пред скупштипу; том Пј.иликом биће и нарочитих обавештења; и ако скупштина нађе да су та обавештења довољна, она ће га одобрити, ако нађе да нису довољна, она га може, поткусиги, поткресати. Али из тога изводитп закључак о Финанциској политици то нема места. Ми смо у адреси имали пред очима то, да се у опште изразимо о досадањеј Финансиској политици владиној, и кад смо казали да скупштина са радошћу поздравља сваки напредак на том пољу, онда смо казали оно, што може, с пуним основом да се каже, јер нема сумње да јс данашња Финансиска политика, којој неко у појединостгма може нешто и замерати, према свзм општем правцу, и сројим досадашњим неспориим успесима н резултатима