Народна скупштина

СТРАНА 150

НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Јкњу Народие Скупштине, којој се ми са овим предлогом ј)браћамо. I Та, с једие стране иовол.на околиост но жељозннчкн /аобраћај, а с друге праводнн обзнрн спрам ове важне вај )0шп, дају нам оправдапо новода да Народној Скупштнпн ]|редложимо да реши : Да се дирскн.ија дрм ивних жељезница аремести из реограда ;/ ЈНиш. 12. Новембра 1890 год. Београд. Нлродин Посланццц ^ Ст. Д. Рибарац Жив. Живановић. Народној Скупштини ПРЕДЛОГ ( о ззменама у закону о непосредној порези од 1884 године Зна се да данас сразмерно најмаи>е п најлакше плаћају 1орез онн с.рнскп грађанп, којп плаћају порез на прнход од рада и на уложенп кинптал у радње. За то да бп се иравда народ у неколнко задовољнлн, часг мч је прсдлокпги Назодној Скунштннн да пзволн усвојнтп следеће пзмене н доуне у закону о неносредној порезп. I. У члану 38. да се место 6 процента стави 10 процента. II. Члану 48 да се као другн одељак дода ово : Све радње, које се баве страннм. готово пзрађеним ирозводима, као : хаљпнама, обућом, кошуљама н т. д. плаћају ^рн пут впп/е : а све радње које се баве страним готово иреађеннм свиленнм и златннм нронзводпма плаћаЈу пет пуга нше од оне суме, која је одређена чланом 47 закона о норезн. III. У члану 51 да се одређени нроценат порезе иа приход д рада замени овнм :

На

илату

од

1000

динара 1 од сто.

7)

7)

У)

1001

до

2000

динара

1.50

од

сто

V

У)

2001

У)

2500

»

2

77

7)

7)

7)

У)

2501

У)

3000

V)

2*50

п

7)

V

Г. 1

У)

3001

7)

3500

7)

3

7)

))

У)

п

У)

3501

Г)

4000

1)

4

Г)

7)

V

7)

7)

4001

Г)

5000

у>

5

У)

7)

У)

У)

У)

5001

7)

6000

У)

6

У)

7)

7)

г

77

6101

У)

7000

У)

7

»

7)

Т)

V

11

7001

))

8000

У)

8

1)

77

V

У)

У)

8001

У)

9000

)1

9

))

)7

У)

У)

У)

9001

1)

10000

7)

10

7)

п

У)

У)

У)

10001

))

11000

У)

11

1)

п

77

У)

У)

11001

77

12000

У)

12

У) 77

77 7)

У)

V

1)

12001

«

13000

У)

13

п

У)

преко

13000

дннара 15

од сто-

У

истом

члаиу да се

у

последњем одељку заменн

иро

енат, и то : у место 2°/ 0 да се стави 5 од ето, а у место "/„ да се стави 10 од сто.

12. новембра 1890 год. у Београду. Предлагач посланик Младен Аксентијовић. Народној Скупштини Д|»ум од УшЈ,а до Студенице у орезу студеничком, пре еког нремеиа, проглашен је указом за срескн. Према томе, вај друм пма с.рез о своме трошку просећи н израдитн у вему оиако како су иарађеии други срески друмовн.

Народиом представинштву, без сумње познато је, да овај друм служн скоро једино за то, да срнски грађанн долазе у манастпр Студеппцу и ту се скромно моле Богу за снасење своје, а сем тога по шаго је и то : како је предео земљцшта од Ушћа до Студенпце скоро сам камеп, гако да га народ својом снагол, без нарочиге вештине, неби могао израдитн. Кад се, дакле, узме у обзир цил, за којн овај друм служп и каменнто земљиште, које се без нарочите вешгине не може просећи, налазимо да није право да овај друм нзрадн сам сиротнп народ среза студеничког, с тога пмамо часг нредложити Народној Скупштини да пзволи решитн: Да се друм од Ушћа до Студенице просече н изради односно вештачкпх радока о трошку државном, а остале радове довршнће народ среза тгуденпчког. 20 Новембра 1890 г. Београд. народнн носланнцн: Младен Аксентијсвпћ, Љуба Новаковнћ, Радоје М. Костпћ, Ар. Ирић, Јов. Иоњавпћ, Срет.- М. Гогнћ. Раша Нинић — Молим вас, госнодо , да овај иредлог, шго га је поднео Михаило Ристнћ, огласимо као хнтан, и молим 10 посланика, да ме нотпомогну (чује се: о чему је предлог ?) 0 оианцнма. (Чује ее : то јс свршен ; није свршено). Председннк — То је свршеио. Један пут је то нитан>е решено у Скунштини — сви ови предлози унућују се од бору за нрсглед нредлога народних носланнка. Изволте чути неколнко интерпација. Секретар Љ. Јоксимовић чнта. Интерпеладија iiа госп. Министра народне привреде У јулу месецу ове год. несгало је пз касе нтшганскотелеграфске у Ваљеву 2373 днн. н 41 н. динар. Овом касом руковао је г. Днмитрије Солдатовић телеграфнсг, који се н данас налазп у службп као чпновннк. Често се дсшава к<\д нојединих чиновипка да но иеколнко хнљада дниара несгане нз касе н оин се држе и даље у служби без да за овака дела пред судом одговарају. Зато пптам г. министра да изволн одговорнтн : Је ли нестало горње суме иоваца нз касе, иа ако је, је ли нзнађен крпвац за ово ; чиме је п како је ова сума подмпрена пли осигурана ? Зашто се овај чнновп:ис н даље у службп држи ? п за што иије предат суду на осуду, иад се зна да је он касом ру ковао и кључеве од касе држао? 23 Нопембра 1890 год. Београд. иитернелаит Тома Бојичић народнн посланпк Цитање Господину Министру Гра ^евина Још 18У8 годиие, нотписатн. са Мнлуном Лнсиицем, као тадан.и иосланпцн, поднео је предлог Нар. Скупштннп, да она решн : да се наирави пут од „Јанкове клнсуре" на Трпавце, Випсовце за Трстеник, куд надлежнн нпжнњер за најсходније нашао буде. Скунштина је гај иредлог унутнла владн, на озбиљиу оцену н призрење. Прошле године посланпк Богосав Поновнћ уиравно је иитање Г. минпстру : „запгго се поменутн нут једном не наиравп V" (видн сгр. Г> 138 III део стеногр. бележака). Ј'. Мпвистар одговорио је од прнлнке т. ј. да 110 се нут траснрати, али, кад време доиустп (I?) — Ове године пнје било скоро нииаквог хр!,авог времена да бн трасиран.у сметало. По овомо, молнм г. мнннстра, да мн одговорп : 1. Уа што пије траса извршепа у овој годинп ?