Народна скупштина

СТРАНА 187

Потпредседник — Спе три интерпелације биће упућеие г. министру. Част ми је саопштити Скупштини , да је посланик Таса Николајевић добио једаи дан одсуства. У исто време, маст ми је јавити Скупштини , да је дошао посланик Коста Борисављепић. Сад прелазимо на дпевни ред, но пре тога молим г. проту М. Ђурића, да закуне посланика г. Косту Борисављевића. (После заклетве). Потпредседник — На дневном је реду први претрес законскн о изменама и допунама у закону о уређењу округа и срезова. Молим г. известиоца да чита. Известилац Михајило Веселиновић чита : ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА за ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ У ЗАКОНУ ,0 УРЕЂЕЊУ ОКРУГА И СРЕЗОВА". Одбор, коме је изполела Народпа Скупштина упутити на претрес предлог измена и допуна у закону „о уређењу округа и срезова", у почетку био је дошао до закључка, да га треба одбацити. Услед тога позват је г министар упутр. дела у одбор и упитан ако би пристао да поднесени предлог попуче натраг. Но г. минисаар кад је објаснио из којих је побуда поднео предлог ових измена, нарочито због измене у чл. 43, која се мора учинити зато, јер није према уставној одредби чл. 145 тач. 4, то је одбор, пошто се и сам уверио о томе, усвојивши разлоге г. мииистра, приступио проучавању у појединости предложеиих измена и допуна, и већином чланова одлучио да се оваке унесу, — а на које је и г. министар изволео присгати. У члану 10 предложену допуну одбор иије усвојио за го, Јер је мишљења, да и без ове допуне, а по истом члану и у свези са чл. 17 и 19 начелник би окружпи имао то прапо, које му се хтело овом допуном даги У члану 18 предложепи додатак , којн бн после првога става дошао у реду: „Но окружни начелник, при изласцима у округ и вароши и т. д. <( одбор такођер није усвојио, из разлсга поменутих у извештају Државног Савота. Даље, у истом члану 16 допуна , к< ја да дође као нов одељак , усвојена је од одборр по редакцијп, с тим јоп и по примедби Држ. Санета, да у четвртој врстн тога одељка, а после речи : „постављени за", треба додати „привремене", (овдо има одвојено мишл>ење Велизара Кундовића). У члану 21 предложена измена није усвојена за то, јер ако би се и законом о иследним судијама межда повећао персонал, онда на шта и овим закопом повећавати и број среских полициских писара У члану 3 2 у првом ставу а пред речн : »кметови", додати још : „преседници®; тако исто и у стапу трећем иосле почетне речи : «присутни», долатн : (( председннци ,) . У истом пак члану, и то на крају, као засебан одељак, додати. којн да гласи: „Одбор бирачки воднће записник о току избора, који потписује цео одбор са примедбама. ако их буде при избору, и такав под печатом својим одмах шаље окружпој скупштини, преко начелника окружног. У члану 3 7, предложену нзмену усвојио је одбор по редакцнјн. У члану 43. први одељак одбор је задржао као што је у закону, а други изменио је, и који ће гласити овако : »Овај одбор најдаље другога дана подноси скупштини извештај, и скупштина одлучује о правплности избора. Ако Скунштина нађе, да је избор кога члана незаконит, искључени у року од 2 4 сата има права жалбе на Државни Савет, који по истој за три дана од пријема доноси завршно решење (чл. 145. тач. 4. Устава) и таково брзојавом доставља скупштини." (И овде има одвојено мишљење једнога члана одбора). У члану 66. измена усвојена је од одбора по предложеној редакцији.

Као и у члану 105. тако исто усвојена је измена по редакцији. С гога част је одбору предложити Народној Скупштини оне нзмене и допуне да их изволи примити. председник одбора : Вел. Кундовић известилац М. М. Веселиновић чланопи : Илија Ж. Мојић, Љубинко Милинковић, Н. М. Ристић, Јован И. Николић, К. А. Јуришић. Потпредседник — Иошто се ннко не јавља за реч, то ставл>ам на гласање: Прчма ли Скунштина у начелу прочитани предлог законски ? (Прима). Изволите чути у појединостима. Известилац М. Веселиновић чнта (види стр. 59). Потпредседник — Прима ли Скупшгииа прочитани члан? (Прима). Известилац М. Веселиновић чита допуну и нзмену члана I 8-от. Овде има одвојено мишљење посланика Велизара Кундовића. Велизар Кундовић — Вама је, господо, познато, да смо ми на прошлогодишњој нанредној Скупштини доне.ш закон о уређењу округа и срезоиа. По томо закону а имено у чл. 16 стављено је, да чиновници полнцискн могу доћи на извесне по* ложаје само ако имају нужне кналнФикацнје. А према опим допуиама тражи се да тих квалиФикација нема. Дакло оно што смо лањске године усвојили као начело, да људи, који хоће да имају начелнички положај, да имају Факултетску спрему, а сад се то оним руши. Истина и самим законом о уређењу срезова и округа ударен је један шамар члапу, који говори о киалнфнкацијама старешинским, јер је он потврђен на три месеца по одобрењу а зато су време поставл>ени људи без квалифнкација којо закон тражи С тога ја мислим да нема смнсла да ово доносимо, и да мењамо тај лањскн закон, који још ннје ни ступпо у живот, а сад се већ обара. Ја сам за то одвојио мишљење и мислим да такву допуну греба да одбацпмо То ја моје мишљење. Димитрије Машић — Као што је мо.ј нрнјатељ Куидовић објаснио н изиео разлоге, што су га руководилн, да одв(,ји мпшљење у извештају одборском а и вн се свп сећате, да смо мн лањске годнне дуго дебатовали о томе члаиу, т. ј. о тражењу квалифнкацнја од нолициских чниовиика. Ја мнслнм, да смо се мн још оида сноразумели, да за сваки иосао треба квалификације и држим да је крајње врсме, да свакн, којн о1ј е да заузме какав иоложај, да мора да нспуни иеке услове, јер ја бар тако разумем слободу с редом, н она може бнгн само тако ко, нсна, а ие да радимо, како ко хоће. Дакле свакако ка/< смо лањске године решавалн о томе ч.1_ану, мн смо билн свн једнодушио за то, да иачалиицн окружни треба да нмају квалифнкацнју као што је Устав одредно, али за иачелника среског сноразумели смо се, да н онн треба да нмају квалнфнкацнје. Ја иаиослетку не могу да замислим мање квалнфнкацнје од те, да је свршио средњу школу, н да је иол'жио иснит. Узмнмо само, какав ће бнтн то срескн иачелник, кад он ннје свршно нч средњу школу?! Јер он као срескн начелннк ннје само вршилац дужностн среске властн, него је највећа нолнтична личност у срезу, и требало би да има внше образовања иего осталн гра1|аин. Ја мислим да ннје то ираво, дозволите ми да кажем, кад се тражн од учнтеља који учи децу, да има неку снрему, кад се тражн од свештеника, који ироноведа морал, да је нровео нзвесан број година у школи, на тек да дође до тога ноложаја, оида за што да не тражпмо од човека, којн нма овако важан задатак, и што будућност целога једиог среза долази у шаке таквог једног човека, чије је нзвешће најмеродавинје о свему шго се у срезу десн. Ја мнслнм, да смо се мн удалнлн од тога начела и држим да ће те ирнстати на то да је свакако боље да нма само квалнфикаЦнје. Ви зиате