Народна скупштина

СТРАНА 188

да смо мп само са. неспремности чиновиика имали велике штете. Ја до душе нећу тврдити то, да су свн онп који сврше школу II ваљани, али признати се мора, да школа има благотворан утпцај на људе и да их дотера да буду правпчнп. Нојазни: да нећемо нмати довољан број људн са квалнфикацијом,ја држпм да не може бити јер је г. мннистар рекао за начелнике окружне, да неће нматн довољно правннка па их је онет зато изабрао. Ја сам уверен да има доста људи, који су сврЈнили средње школе, у државној служби, биће их бар три четвртине таквих, те према томе отпада бојазан да нећемо моћн сва места да попувимо таквпма који те квалификацпје немају. Ја вас молим да одбацимо ову измену и да остане како је у закону, кога смо лане од^брнли. Панта Срећковић—Члан 184 устава каже: „При постављању и унапређпвању чиновника пазиће се на одлпчио владање, сиособност и стручиу гирему. За доказивање стручне снреме завешће сеностЈппо државни иснитн у свима струкама државне службе." Јасно је, дакле, да би предложеиа измена дошла у протпвусловље са уставом. Лане смо усвојили и решили ирема овом члану устава, и сад би требало да тражнмо, да полажу пспите па да Добију државну службу, а не овако ностављати за чпновнике људе од реда без пкаквих квалификаиија п држав. испнта. С тога држим да скуишгина неће дозволити да се сад радн противно иравцу овог члана устава и да ће ову измену одбацити а да остаие као што смо лане решпли. Љуба Јоксимовић — Ја сам устао да потиомогнем одвојено мишлење г. Велизара Еундовића. Ми сви знамо колико смо нретрпели и пропатилн од необразованих чииовинка и да је од њих иотицало оно велнко зло које је притнскало народ; истина мора се и то признатн да нма и нзузетака, н да су и неки од нешколованнх људи били врло ваљани н способнн државнн чиновннцн. Но ја сам једва чекао да дође то време да се у томе поставе извесне граннце, н не знам шта ја руководнло одбор и владу да сад овакву нзмену чпни, кад смо то прошле годнне са свим нравнлно н по уставу решнли и сви смо се зато борили а сад хоћемо да се врагимо у иређашње стање, кога смо се једва куртааисалп. Знамо, да по закоиу има да се у свакоме срезу иостави н пстражнн судија, којн је свршио школу и нма факултегску снрему, иа ако дође за каиетана какав берберски калфа, онда ће он свакојако гледатп да овоме судији подрпје аукторнтет. Ја мислим, да је крајње време да се томе стане на пут и да се само школованп људн узимају за среске началнике, а никако да се ма којп узпма за то место. Љуба Ћирић — И мене је пзненаднла нзмена овога члана, ио коме би срескп началншш могли бити и не школованн људн, те ми сад не остаје нпшта друго но да ноновпл разлоге, које су навели поштовани нредг' ворннци, у одбрану начела да и за нолнцнјске чнновиике долазе само школованн људи. Ви се сећате добро дајелане, — кад је бпо ноднесен овај законски нројекат, при одређпвању квалификацнја за окружне п среске началнике, — пало довољно разлога да треба установитн извесне и строге услове за полицијске чнновнике, јер н то је једна од струка у којој — данас нма и бербера, и шустера и намуклпјаша итд. И кад је иредложеиа ова нзмена, мени се чини, да се њоме нде на то да се такви људн оиет постављају за среске старешпне. Као најјачн ва то разлог за одборску већпну наводн се да је сада но треба, што је оскудпца у школованим људима и што се од среског началника тражи иснит, али ја мнслим, да то инје нпшта много кад се тражн, норед тога још да је свршио гнмиазију или средњу школу, а не као шго рекох, да се за канетане постављају, шустерн, шнајдерп итд., јер и сами знате да но новом уставу којнм се уводи нова ера у Србијн п закону о уређењу округа и срезова нмају се састајати среске скуиштине да решавају о својим месним потребама, а и сам је закон врло комнлнциран, па здр велим, такви људн могу давати инпулс Једноме срезу и да буду њихов чувар? Сем хога нрсма новом уставу и иовом стању у земљи траж(! се

скроз н скроз по свима струкама строгн нснити. Дакле сем тога што се тражи, као н. ир. у професорској струци, да је свршпо унпверзптет нли нашу велину школу, траже се још и строги испити, дочнм се овде траже, да се на оваква важна места иостављају људи без нкаквих квалификација и сиреме. Ја мислим , да то не треба усвојитн. А г. Миинстар унутр. дела ако иалази да нема довољно људп са оваквпм квалнфпкацнјама, он је онда требао још и то да нам каже, какви ће да буду ти исиити иа бн се онда зар могло о томе одлучити, дакле, да људн без квалнфикација ао иоложеном асаиту буду срескн началннцн; алн ако се пропишу таква правила да и шнајдери илн шустери могу полагдтн те нсните, онда сам ја одсудно нротиван томе, јер но условпма за нријем у друге струке, они не могу добнти никакву службу у другој струци, него илн је осгављатн, да могу ићн само у нолицију и ту ће се натрпати свакојаких. Известилац Мих. Веселиновић — И одбор су руководиле псте мисли ирп претресању овпх нзмена, али иошто је г. Мнннстар нзнео разлоге у одбору, онда и ми руководећи се г. мниистровим разлозима, да он заиста за сад оскудева у људма који имају сиреме и квалнфпкације да могу заузети та места. Једпо дакле зато, а друго пгго и сами врло добро знате да је било људн новајлнја п начадвика среских са добром сиремом, но у ирактпцн се на жалост показало да су врло рђавог владања, иа кад то бива, онда за што не би могли ирнсгати на предло г да дужност среског началннка врши какав срески писар, којн је дуго иракгнковао и иоказао се да је заслужан за то; п зашго не би дозволили да такав не може да буде н срескн иачалинк? Ово тим пре што и самн знате да н данас има људи на тнм местима, који по своме раду и поштењу, п ако имају сиреме и ако су школованп, не заслужују га места. (Жагор.... впчу: покажите пмена тих људи)! Не корам да их ређам, нма нх доста. То је дакле руководило одбор, те је нристао на ову измену. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Господо, ја бих првп бпо тај, којп би тражио да начелннцн срескн буду, не само са овакпм квалифнкациЈама какве су предложене, но да су шта внше докторн права. Али за љубав неке теорије или неке жеље, која се испунити не може, не треба осујетнти могућан рад н спречигн људма да и без те спреме, без те квалифпкације дођу за наче .Јнике среске. Овде је нужда пзазвала ову измеиу, јер једно је желети ненгго у теорпјн, а друго је п извршнтп нешто у нрактпцн ; нарочпто се овде не може теорпја сложнти с пракгиком ни нзвршити, јер ми немамо довољно спремнпх људи с проппсанпм квалификацијама да поиуннмо та места. Вп зиате, да за иачелиика среског нпје довољно само да пма потребне квалифнкацнје и сиреме, него он треба да нма и др. особнне, а на првом месгу да ужпва иоверење дотпчног министра, који унравља том струком. Ако бп везалн руке мпнистру да он мора постављатн за ср. нач^линке сал«о оне људе, који имају потребне квалификације а ^ез обзпра на д]>угс важне особине, држим да то не бн бпло корисно ио сам носао државии. Овде се овом пзменом не иде на то да они буду бсз квалпфикација, јер се тражи да морају иолагати исаите. Један од г. г. предговорнпка казао је а какви ће бнтп ти иснити? То ће, наравно, завнсити од унрављача, који је иа овом месту, алн ма ко био мора удеситп да нсииги буду што строжији. С тога држпм да је целисходно, да кад немамо чпновника са потиуаом спремом да се задовољимо са онима који имају један ступањ ниже сиреме, Ма да у наиред не могу казати каквн ће ти иснитн бпти, оиет кад се ироиише да кад неко буде нет година у полнц. службн п ноложп нроиисапи испит, може да се иостави за среског начелника, држим да је то довол .110 н да се може усвојити. Ништа горе иијв иего нроинсатн у закону оно, што се у ирактнци не да извесги; боље је све иостуиио уводнти и такнм путем ће се доциије доћи н до оних лица са нотнуаом квалификацнјом.