Народна скупштина

СТРАНА 216 НАРОДНА

Стојан Станковић — Примедба г. Машића је вр.ш умесна, и о томе сам хгео и ја да говорим, јер као што роче г. МашиН грађани би мог.ш да изгубе прапо па жалбу кад би овако оитадо у закону као што одбор предлаже. С тога сам за домуну г. Машићеву. Известилац В. Младеновић — Мени редакција оиога члана изгледа сасним јасна и мн у одбору је писмо мељали за то, што је овај закоп искључиио рађен за Савет ; а ако хоће ко у општпни да чини злоупотребе го нека се у закону општинском пропише казна п нека се овакаи случај предииди, иа ако се тако што год деси, онда да има времена да изјави жалбу Државноме Савету. Васа Манојловић — Ја ћу да погпомогпем предлог г. Машића јер је потпупо осиовап ио закону п опде код овог члаиа заце.10 стојп једиа пеиотпуисст закоисиа. коју је г. Машпћ леио уочио. Кад се па пр. један нзвесгаи човск жали окружпол одбору против иезаконите радње општппскога суда п у место да окружпи одбор њега као жа.шоиа пепосредио извести, он извештава оиштински су.д протпву кога је оп поднео жалбу и којн може истина то да злоуиотреби. Стога сам п ја зато, да се нзвештава жалипц иреко онштпн ског суда јер рокови у праву играју прло велику важност. Нрема овоме греба и онда да вреде законски проииси грађанског иостуика о нредаји решења н других парничиих акта. Аврам Бељић — И ја сам устао да потпомогпем нредлог г. Машпћа, а иротиваи сам мшнлеп.у г. известиочевом, као да се иропншу иеке казне за оне, који у оном случају чиие злоуиотребу; јер има оиштинских с.дова, који на примљену жалбу нли решење неће да даду ревсрс, иа иосле од тога чине злоупотребу. С тога сам ц ја да се прими допуиа г. Машићева. Димитрије Машић Ја би се потиуно сложпо с г. известиоцем кад бп ма што о томе макар и нриближио стојало у оиштпискоме закону, алн тога нема. Ви знате да у закону сгоји да се решење мора саопштитп жалпоцу, дакле, ие саио оиштинском суду него чак н појединпм људима или гласачпма па то нризнаје н општннскп закои ; п кад јб тако, оида бн се овај пословиик косно са општннскнм закоиом. Ја не знам да лн ће ко у онштиии знатн плн пасти му на ум да чнта закон о нословиом реду у Државном Савету п да се но њему уиравља, кад он већ из нрактике зна да то законско право постоји, да се решење жалноцу саоиштити мора, иа да даље чнни употребу свога нрава Ја мислнм, да ово шго тражнм не смета, да се н овде стави, кад и сал општинскн закон нрнзнаје н каже, да сваки бирач ложо се жалнти протпву решења општинског суда или онИ1Тпнскога одбора. И преиа томе нема ннкакве грешке што то н овде тражим. Молим 10 носланика да ме нотиомогну (Помажу га). Известилац Вит. Младеновић — Да би ова зебња, коју је нзнео г. предговорник, отпала п која може у неколнко имати оиравдања, не треба ништа друго додаватн овде пенЈ казати: „кад решење одборско добије жалилац" и оида све друго отиада и ствар ностаје .јасна, и зсбња уннштена. Ја ћу ирпмлтн да то стнлизујем; а што се тиче тога ко може овде биги жалилац, то се разуме, како ноједпнцн тако п суд. Алимиије Васил>евић — Ево за што јо Сдвет то тако ставио. — До сада је окружни пачелпик пзданао решење т. ј. ои је уираво одбијао их, те су тако долазиле доцкап жалбе Државноме Савету, н онда се жалноцу одговарало: прошао ти је рок, у коме си могао поднетн жалбу, јер си требао да жалбу иодиесеш за трн дана, јер тн је решење 1ад и тад издано, Жалилац одговара па ту нриметбу да он ис зна за решење и да му иије иачелнпк саопштно, а пстипа ставио је датум решења, а ле1;у тим треба да је жалиоцу саонштено иреко онштинског суда то решоње, и кад оиштписки суд добнје, онда тек може битн речи да му је ивдато решење, јер окружин пачелник може да изда решење али да га носаопшти жалиоцу.

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ Сима Костић — Ја мпслпм, господо, да целом овом члаиу иема места овде, јер ово нарећење, које говорп о року саопштења решења н жалбн па нсто треба да дође у закону о уређењу округа н срезова. Тамо треба казати, да се ирогив одборског решења иодносп жалба Државиом Савегу, а ово уноснтп овде није нужио, него ту.еГа иросто да се каже, да Државин Савег узпма у расматрање м постунак оне нредмете. којн му буду благовремено дошлн. Известилац Вит. Младеновић — Миелим да овај члап не треба да огнадне, а пећу ни осиоравагн г. Костнћу, да оваково наређен>е треба да дође. А.ш за што не ставитп то овде кад може да се десн омашка н код јсдиих м код других — код одбо, а и код општине н код Држ. Савета, и ако је иак омашка могла остати, иоже се овде иопунити, а то није у начелу протипио да се закопи исте врсте доиуњују. Потпредседник — Стављам па гласање овај чаан са изменом г. Машића. Ко је за то, да се овај члан са овом допуном прими, нек ссди, а ко је против, нек устане? (Сви седе). Оглашујем да је прпмд.ен. Изв. В. Младеновић чита члан 48. Потпредседник — Нрима лн Скупштина поочитани члан ? (Прима). Изв. В. Младеновић чита члан 49. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани члан ? (Ирима). Изв. В. Младеновић чига члаи 50. Потпредседник Нрима ли Скупштипа. прочи гани члап ? (Нрима). Изв. В. Младеновић чита члан 51. Потпредседник — Нрима ли Скупштнна прочигани члап ? (Нрима). Изв. В. Младеновић чита члан 52. Потпредседник — Прима ли Скупштипа прочитапи члан ? (Нрима). Изв. В. Младеновић чита члан 53. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочнтани члан ? (Примај. Изв. В. Младеновић чига члан 5 4. Потпредседник — Прима лч Скупштнна прочиганн чдан? (Прима). Изв. В. Младеновић чита члаи 5 5. Потпредседник — Прима лн Скупштина промитани члан ? (Прима). Изв. В. Младеновић чита члан 5 0. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани члан ? (Нрима). Изв. В. Младеновић чита члан 57. Димитрије Машић — Господо, ви знате сад кад је овнм законом дат правац самоунранног пачола, и ми смо дањскс годиие, кад смо доносили општинску самоуправу, ставвлп смо је нод надзор државне пласти; а овај члан говори о дедокругу падложне надзорно власти. Казато је, да држаина надзорна власт може да задржи одборско решење од нзвршеи.а, Ви 11ете дозводитп да вјјло много случајона пма, где иоједнна села но могу да со сложе са мишл.он.см падзорне идаоти односно унапређеп.а опшхипа пли одпоспо рада у атару општипо. Може одбор иди збор допоги какну одлуку односно унапрзђења општина, што је сасним природно , да јо то пскл.учиво право дотичних грађана да уређују својо општннске отвари ; и оад општиноки абор може донети накву одлуку у ппте|>осу свога сола а надзорној вдаоти може 10 да со но допадно и онда отаиља забрану на иипршсње ;о оддуко. Опим ч.шиом дајо оо надзорноЈ нлаоти ираво, да та п.она рсшеп.а, с којпма оца обуставља збороке нли одбореке, нли судско одиуко, одмах иоотнју иовршаа и то про иого ШТО Државнп Сивет расправн. Ја мпсдим да оо то но одажо у нашом закопу. Нп јодно рошоп.о по може имати сиаге иавршно док не