Народна скупштина

СТРАНА 254

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Чл. 25. Нарочита комисија одредиће тачЕШје дуншости васпитача. Чл. 26. Наставници средњих школа ослобођавају се од вођења празницима ђака у цркву, јер се ово остав.Ба сваком родитељу, да он сам по својој упиђавности са својом децом чини. Чл. 2 7. Учење религије замењује се у средњим школама са учењем моралних поука. Женска деца у будуће неће се учити заједно за мушком у средњнм школама , јер се програм за женску децу мора да удеси спцам позива женскиња. Женскињама је дозвољено да слушају телеграФске курсове. Чл. 2 8 У старијим разредима гимназија, реалака и осталпх средњих школа — почињући од четвртог разреда — покрај предавања других страних језика, биће обавезно за ђаке и учење руског језика. И у мушким и у жеас1.пм средњим школама (гимназијама и реалкама) уводе се сувремени ручни радови, одговарајући позивима у овима једнога и другога пола. Ово вреди и за паралелне педагошке разреде Чл. 2 9. Сле средње државне школе претварају се у интернате. 4.1. 30. Држава ће одредити плату, коју имућнији родите.ш за издржавање своје деце у интернатима имају плаћати. Плаћање за пздржавање ђака у интернатима неће бити свуда једнако, но ће зависити од места, у коме се такав завод налази. При одређивању ове плате држава ће се руководити ценом, коју плаћају родитељи средњег стања за мздржавање своје деце по приватним кућама. Чл. 31. Имућнији родитељи морају више плаћати за издржавање своје деце у интернатима, но они што су слабијег стања. За ове случајеве држава ће одреднти другу таксу. Чл. 32. Држава ће одредити таксу за школарину, која се има наплаћивати у свима средњим школама од оних ђака , којих су родитељи имућни. Чл. 3 3. Члан 3 2 овог закона односи се и на Велику школу. Чл. 3 4. За ђаке свију средњих интернатских школа одредиће се особита униФорма. Плаћање за годишње одевање ђака у интернатима има се придодати оној суми, која се за издржавање ђак? у овима узима. ИниФорме интернатских ђака морају бити направљене од домаће материје. Чл. 35. У интернатским средњим школама уводи се звање касира, економа, деловође и писара. Деловођа и писар вршиће сем осталих послова још и све школске канцедаријске радове, како оне , које данас врше директори средњих школа, тако и професорских савета. Чл. 36. Министарство просвете биће дужно да за идућу школску годину изради општи програм за све средње школе с поделом

предмета на групе и часове за сваки дан и сахат, ког се који иредмег има предапати. Овакав општи програм остаће сталан п по њему сваки наставник мора знати. колико часова недељпо из своје групе ими и у које време дапа. Чл. 3 7. У указу о постављању професора (наставника) средњих школа мора се изрично именовати , за коју се групу предмета који оставља. Указом се постављају за наставнике средњих школа сви који су свршили какав Факултег. Свима оваковима којп су до сада, као безуказии служилн у просветној струци, рачупају се године службе као и указнима. Чл. 38. Нлате проФесора Ве.шке школе рачуиају се од часова. Сваки час недељно плаћа се 15 динара. Чл. 3 9. Плате проФесора средњих школа, такође се рачунају од часова — по пет дин. недељно за сваки час. Чл. 40. Директорима гимназија рачуна се плата од оних часова, које су они имали пред својим аванзовањем у овај чин. Чл. 41. Све што се по овом закону односи о пЈатама наставника, како Велике школе , тако и средњих школа , вредиће само за опе наставнике, који још нису навршили пет годима службе. Чл. 42. Држава, окрузи, срезови, општине, еснаФИ и велика удружења морају иматн , како у земљи тако и на страни питомце за изучавање разник наука и привредних грана. За пнтомца може бити изабран само онај младић, који је врло доброг владања и учења и као родитељи не плаћају вишо од 2 5 дин. непосредне порезе, Над свима овим питомцима , држава ће дужна бити , да води контролу. Чим који питомац , без оправданог узрока не успева добро, или изгубио годину буде, губи своју штипендију. Чл. 43. Свештенисе бирају општине конкурсом , који објављују стални окружни одбори. Чл. 44. Све што се у просветним и црквеним законима не коси са овкм законом, остаје и даље у сили. Чл. 45. Закон овај ступа у живот кад га Краљ потпише. 4 новембра 1890 год. у Београду. предлагач: Атанасије Вучковић, НАРОДНИ ПОСЛАНИК. ПОБУДЕ Потребе коренитог преображаја у просвети, спрам наших нужда и нашег стања, морају нас нагонити , да овај што пре извршимо. Због овога Народно Представништво које је за овај посао надлежно, сигурно ће оберучке прнхватити. Ово ми и даје наде , да мислим да ће се овај законски предлог усвојити од стране Народног Представништва. Атанасије Вучковић, на?. посланик.