Народна скупштина

27 САСТАНАК — 10 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 275

Потпредеедник — Лично обавештење може да буде само са последњим говорником. Драгиша Станојевић — Господин Мостнћ нзнео је : да он не мпсли, да треба казнитн Миннстра, и онда, кад он нанесе штету држави из нехата. Ја тек хоћу, да се Мннистар казни не само онда, кад штету учини из корнстољубља, но увек кад год изађе штета по државу, на било да је то из користољубља, неснособности или из нехата. Милан Мостић — Господин доктор нзволео је казати : да сам ја дао њему титулу његове учености. Ја то нпсам учинио, и боже сачувај, да сам му ја ту гнтулу дао, но ја сам само поменуо његову титулу, онако, како се он нотинсује. Панта Срећковић — Ја хоћу овде да вам обратим пажњу, па за тим суђења министрима. Ја мислим, да је овде доста тачно казано све што треба. Чуо сам од некнх иредговорннка, где говоре: да се на суду не1>е моћп доказати крнвица Мпнистрова. Треба прочптатп чл. 40. овога закона, где се каже : да министрима судп иоротни суд. Ту, дакле, доказа не треба, и нзлишно је говориги даље о доказпвању. Михаило Поповић — Нпкад госнодо ннсам своје мишљење делно са људима, којн су од добре снреме и иошгења по.јединих миннстара очекивали како добро но земљу, оставпвшн им широко иоље да по својој вољн ово или оно учнне; то не, већ увек сам тежно томе, да министар увек треба да стоји на земљншту закона н да само оно радн, што је на закону основано. На свакн његов рад имао би да утнче једпно закон и нико више. Сви остали обзири морају битн угушени пред јаеном и изречном вољом закона. Чак, кад миннстар има да уради ненпо но закону а неки обзир па их н корисни налажу му да то нт учнни јер може битн штетно по земљу, ја бпх га ииак онтужпо, и то једино с тога, што му не бпх дао да уводн опаспу нрактнку гажења закона зарад неких, ма за тај случај и корпстннх. Нећу зарад једног корнсвог случаја да уводпм праксу, по којој би мпнистар у сто других случајева иогазио закон на очигледну штету, правдај^ћн је својом добром намером. Наше је да правимо законе и ако не ваљају да пх мењамо, а његово је да их строго врши. Ја мислим, да смо свп еложпп у томе, н кад свн тражимо да министри строго иоштују законе ; то онда свака погрешка, којом повреде закон, кажњчка је и они се морају казнпти. Повреда та може бити учињеиа : нлн нз личног користољубља, а може бити учињена и без корнстољубља. Овде сад може бигп шггање само у томе : хоће лн се поред казне за користољубље одредити казна п за нехат ? Ја сам да се казнн ц једно н друго. Али менп се чинн, да је овде у нројекту све казано. Што се гпче првога, кад ко државу оштетн нз користољубља, то је казано у тачки 4-ој ; а што се тиче другог случаја, кад миннстар повреди закон, оштети државу, илн поједпнца из нехата, то је казано у тачкн 6-ој. Мени се чини да је све ово, што смо данас тражили, да се министри казне н за кривпце учињене из користољубља н нначе да је то исказано у тачцн 4-ој и 6-ој и према томе, треба усвојити овако како је у иројекту. Риета Поповић — Ја сам у првом говору свом казао да је иредлог г. Драгнше неумесан с тога, што се косн с уставом, а и у ирактицн небп донео резултат, који се жели да ностпгне овим опредељењем. Зна се госнодо, да је бпло случајева, да је држава била оштећена усљед кривице министара, али се носле кривнца ннје могла доказати. Алн, тако исто знате да је било миннстара, који су државу оштетили, иа ипак нису дошлн под суд и то једино с тога, што је била у закопу о мпнистарској одговорности одредба која каже : да мннистар, ако учннн кривнцу, па г а прва ндућа Сдунштнна не онтужи, онда друга не може внше да га тужи. То Је бно главни узрок што некп мннистрп, за које се сумњало, да су државу оштетилп, нису онтужпвани. По садашњем усгаву, то више не може да буде. Ако министар учинн крнвпцу која је наносила држави материјалне штете , онда свакако кад дођу

ндућн избори, земља не ће дати поверење таком министру и друга Снупшгина има права, да га онтужи и он ће одговарати. Ако ми пустимо, да се оставн овако једна обла реченица као што се допуном хоће, онда шга настаје ? Настаје то , да ће се мпнпстрн оптуживатн за сваку сптнпцу н онда друга странка кад дође на владу може све прошле миннстре сгр' патп у анс. Да вам за ово наведем прнмер. Свн сте вндели, како опозиција, често наводн да су миннстрн погазили Устав, онда бн требало да свн дођу под суд. По мншљењу данашње онозиције, готово све што су мпнистрп радилн — крпвнце су, н онда кад би оип дошлп на владу они бн их за све то потрзали на суд. Ја понављам да до сад минпстри ннсу нзбегавалн одговорност с тога што су нм кривнце биле мале н што се нису могле доказати, но с тога што је рок миннстарске одговорностп бно крагак. Ја се сећам једног случаја који се десио у Нншу. Била је ннтерпелација на Вукаи ина Иетровића и он је требао да оиовара ; но како је бпла ирошла једна Скупштпнска нернјода, он каже : ако хоћу могу да одговарам, а ако нећу не морам, јер мн закон право даје. Но он је ипак одговорно јер је бпо сигуран у своју већнну. Дакле, не треба овде стављати једну нејасну реченпцу од које земља не ће нматн корпстн. Дим. Катић — Каже се, да је право оно, што је законом утврђено, и з5пља тако мора п да се верује. Кад то стоји, онда је следствено да за министра не може да се одређује казна ако није државу оштетно нз корпстољубља, и свака така казпа ту би значнла новреду нрава мннистарскпх. Алн норед тога стојн п нешто друго. Ако неко не одговара за кривпцу, може да одговара за штету, и у том случају мн можемо да министре иодвргнемо одговорности, и ако немају одговорности крпвнчне, јер сви грађанн одговарају и у кривичннн н грађанским нредметнма за штету. Да се то иостнгне шго се хоће треба допунитп чл. 9-ти, јер се у њему каже „поред кривнчне одговорности министар је и грађрнскп одговоран за штету, нанету бнло држави, било поједииим лицпма", а у Уставу се каже да је одговоран за нанету оштегу и за повреду закона. Повреда закона не може доносптп материјалну штету јер има таквпх случајева да држава може бнти оштећена матернјално без новреде закона. Такве случајеве требало бн иодвести под чл. 9. н рећн да минпстри одговарају државн за накнаду штете, ма п не било крнвичне одговорностн. Ја мнслим да ће се тнме постићн ово што се желело, н да не буде новреде Усгава н да се сачува ингерес државе. Дакле мишљења сам, да чл. 9. треба да се допунн у томе смислу. Стојан Рибамац — Дискуспја о овом питању отегла се врло дуго. Према важности пигања она се и онравдава. Ја сам устао да говорим ио другц нут о овој стварп поглавито да докажем, да је г. Мостић тврђењем својпм подбацно, т. ј. да у том тврђењу има огроман иравнички дефицит. Ннје овде питање о штегама самнм, н са свии је било излишно његово георпјско објашнење о штети. Овде је питање о томе, да лп има начина да се што више сачува иптерес државнн од намерннх новреда свију органа властн. Ја не бих нарочнто истнцао ту ствар да мн један колег.1 овде својим неразумевањем стварн није дао повода да кажем како пма врло велике разлике нзмеђу мпнисгра и чпновника. Министар ннје чнновнпк. И ако вн имате по Уставу ирава да непосредпо тужите чнновника Суду, немате нрава да тужпте министра, да тражнте само грађанску одговорност његову. У том погледу г. Катић учинио је једну добру напомену, н ја мпслнм да бп се само тако могло датп задовољења његовом предлогу ако се ирими мој нредлог да је Мпнистар одговоран за намерну оштету државе. Према овоме ие може да опстане ни теорија г. Мостића, пи сам предлог г. Кагпћа, кад је овде грађанска одговорност мпннстра воана за крпвично дело његово пошто ни једаи грађанин не може нматн права да тужи минпстра за грађанску оштету. Ја држим да код чл. 9. не би требало нипгга додаватн него само овде код тач. 5. Но ако би Скупшгина нашла, да је ио објашнењу г. Поновпћа све