Народна скупштина

30 САСТАНАК — 13 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 315

Алекса Ратарац — Ја ћу да говорпм о овоме нитању како ја знам. Ја ћу да кажем како ово у прпватном друштву изгледа. Поједппн грађаннн задужн неког за пзвесну суму п хо његово задужење дође до наплате, но поведе се парница п докаже се да задужењз не постојн и оно падне, јер нема вредностп. И овде је сад такав случај, само што држава каже: „јест нстипа нисп дужап, алп ти брате платн". Ја то сматрам да не мгже да се оправда нн са моралне, нп државне стране и моје је гледиште, господо, да нм ту внше наилаћену иорезу треба вратптн. Застарелостн, гаго каже Рапко, има у закону о порезн за оне којн су ирикрплп имање. Ја жзвпм у Једнок богатом крају н знам да има прцкрнвеног земљншга а знам н то, да онај којн је нрнкрпо неће доћн па казатн, ја сам ирик-рно толико п толико п молим да илатнм казну и мораће иеко да дође, који ће да пзнађе те случајеве п да их ј асправи. Ово је леиа прнлика да се донесе закључак н да се нађе начин, те да се нађу и они који су нрнкрили, п онн којп су више илатпли. Јованча Стојановић — Пошто се иовела реч о неправилно плаћеној порезн, баш ја хоћу неколпко речи да нроговорпм. Истпна је, да нма много пеправилностн и да у свнма крајевпма нма људн којн дугују државп норезе само с тога што им је пеправплно разрезата, н треба да нм се још вратн. То постојн у мом срезу а у свима како гошода посланици сведоче, а.ш у мом срезу иостоје понајвише те неиравилности с тога, што је компспја рђаво радпла. Такаг. је случај у мојој онштннп драговачкој где пма много неправнлности. Ту п данас нма један човек којн дугује преко 150 дуката порезе. Ако не верујете мени пишите општпни иа ћете впдетн да је тако доиста. Неправнлност премеравања впдн се из овога, шго јс у поииснпм књигама бпло записато да један човек у мојој онштнни нма 60 екгара земље а он нма само 3. Такве неправилностн нема госиодо нигде у Србнји, тај иарод у мом срезу је презадужен гако, да и општнна дугује 16.000 дин. порезе државн. С тога ја велнм да бн оним којнма је више норезе наплаћено требало вратптп, а што се илаши Скуиштина да се тнме пеће ноиуннти нрпход од иорезе, ја знам да ће толико нсто, ако не н више бнти онпх, који су сакрпвали своје земљиште иа ће се отуда толико псто добптп. Што г. Тома велн, па бнло је о томе закоиа пре, но мн знамо како је то ишло, кад је вршен иремер 1886 и 1887 год. п кад смо дошлп 18 Јула пр. год. ми смо нашли 18 комада уверења, која нису одобрена. 'Гу је дакле било мењање једие, друге н т. д. владе а сва та акта стајала су у архпвп и тад се тек ослобођава од порезе за 1891 год. алн не п за раније годпне. Ја мислпм да је већ време да се једвом томе стане на иут, те да нас не среће народ и пнта шта смо учпнпли амп да 1ш одговоримо иишта. Мп треба једном да нађемо начнна те да им у томе номогнемо. Народ од ове владе много се нада н много очекује, а ако не нснравнмо онда ће иматн право да каже : на нама није нп сад лакше ни боље. Дакле ја бпх био мпшљења, да не бн впше такве неправде трајале, да бн се једаннут томе на нут стало, да се ослободе онн људи од нореза, којп дугују, а који нису дужни да нлаћају. Станко Петровић — Госиода иредговорнпцп су готово исцрпелп све оно, што сам ја хтео да кажем. Алп ппак и ја ћу да кажем неколпко речи. Све ове жалбе, које су упућене протпв неправедног нанлаћивања порезе имају са свнм свога места. Господо, мени се чини да не бп Скупштпна много нута решавала о стварпма овакве прпроде, да би најбоље било, да се ова мо^ба усвојн, алп да онда то решење вредн н за целу земљу. Дакле ја мпслпм, ако се одобри да се тим људима помогне, који су поднелн молбу из тога села, онда да та скупштннска одлука важп за сва места у Србијп, где је тако неправедно нореза наплаћпвана. Мп свп знамо ако се овако усвоји, онда може бити, да ће бптн некаквог дефицита. Али ја мислим да то не треба да нас цзненади и ако буде

дефицпта, онда да га свн подноспмо, н Скупштипа нека донесе одлуку, да се за рачун тога дефицита разреже ирнрез на све главе у Србпји. Тако бн се правда задовољта, јер за цело ипје право, да се једном земљоделцу продаје нмање за порез, а газде да тај терег не подносе. Кад мп платнмо н ако буде неког малог дефицпта, ода ће се то лакше иоднети. Дакле, мишљења сам, да се ова молба усвоји, н да то решење скупштинско важп и за целу земљу, јер пије право, да неко сноси терете колико му ннје могуће да платн. Арса Прокопијевић — Кад је г. Раша Нинић у првом свом говору казао, да се вратп ненраведно разрезанп порез ие само тнм општпнама што су молбе Скуиштиии ноднеле, него н у целој земљи, где има таквнх неиравплностн, п нда г. нзвестплац кога је г. Витомнр потпомогао рекао је, да би то било зло што би се морало тада многа иореза враћати а још г. Вптомнр рече, да бн се морао знатан дуг учиннтп. Ја са њпма двојпцом не делим њпхова мпшљења: да бн то било зло. На протпв ја рачунам да бп бпло зло, ако бн остало овако како је. Вп се, браћо, сећате врло добро оних честпх пзјава но новинама, да људн нуде своју земљу, коме год хоће, да је обделава, да скпда сав нрнход од ње еамо да држави плаћа порез. Читао сам неко.шко изјава, да људи не само што дају ириход од с.воје замље, него дају чак н иовлаетнцу, да онај, којп обделава његову земљу а само плаћа од прпхода порез државн, може још за кућу сећи н дрва сува за огрев. Дакле то људп граже само да се курталншу новог неираведног пореза у који су загазпли. Ја знам још неко.шко случајева, а нарочито онај с г. Мплошем Бојовнћем, којп је окукао код миппстра због неправедно разрезаног пореза. Он је илаћао 100 п вшие дуката порезе иа пмање. Оп нпје могао да плаћа опшгинп што порезе дугује, а кад је ово имање за нанлату порезе лицптациом давато једва је трећнну норезе могло да илатн општини, од оне суме колико му је разрезано да плаћа на то нмање, а далеко од тога, да му још остане штогод преко плаћене порезе, да рапи себе, фамилију, да је одева и т. д. Ја велпм, код таквих случајева, где се н комисијским радом н новим премером може доказатп да је нмање рђаво премерено п где се впше на њпх плаћа, но што треба, да не бп било 3.10, ако се врати впшак неираведно разрезане иорезе, по би билозло, ако држава, као моћнија ту неираведио разрезану иорезу не враги. Ако немамо за нсплату других извора, ја не бпх стндовао, да учинимо и један зајам за тај рачун од кога се г. Витомпр плаши. Ја рачунам да то небн био нов зајам, него један чисто државип дуг, што нма држава да платн оним људима, којпма је неиравпчно узето, што није требало. Менн се чини, да у том случају држава треба да платн свнма грађаннма, којима је вшие иаилаћено иорезе, као што треба нсто оиако, као кад бп ја за време неиунољегства уживао неко имање, а доцнпје дође другн п докаже, да нисам имао права на то. Онда ја сам у том елучају д_\жан да илатнм накнаду, усљед иезаконог уживања, прнчнњену. Ја се слажем с г. Ранком и с г. Рашом, а не слажем се с г. Вптомиром. Још ћу само на послетку рећи да ћемо велнко добро учинпти, ако усвојпмо ову молбу и све друге овакве природе, јер тако ћемо спасти људе, којн су остали без ичега. Витомир Младеновић — Г. Арса Нрокопијевић доказује, као да сам ја казао да би го било зло, да се ове неправде нснраве, т. ј. да се врати вншак неираведно наплаћене норезе. На ирошв гослодо, ја сам казао, да то треба исправитн, само не једној оиштппн но свпма оиштпиама у Србпји и да се у будуће не бн то дешавало, треба да ирнкупимо све подагке о томе и да се оне сад нсправе те да и даље народ ту ненравду не трин, а према тпм подацима да видимо, можемо лн да платимо н оно што је до сад народ внше плагио порезе због неправедног разреза. Дакле ја сам казао, да треба да ирнкупимо све иодатке о томе, и да видпмо да ли према фииансијским нрилпкама можемо да илагпмо, а не да доносимо сад одмах решење без нкаквпх иодагака да га не можемо извршптп. Но да вчднмо да ли можемо платпти или се морамо задужити и онет велпм не вреди доносптн мртво слово на артпју, но стварно номоћи народу.