Народна скупштина

СТРАНА 316

Миниетар Финансија Михаило Вујић — Мешт је жао што ннсам био о/) иочетка, да будем упознат с овом стварп коју је нредложпо г. Риста Боповић, а то: да се једној опгатпнн врати вншак наилаћене норезе. (Рпста Цоповпћ: ја пе тражпм, да се вратн, н|го да се не наплаћује од људн, оно што нпсу дужнп). Депо опет је сличан случај са многим другима о којима може битп речп. Нема сумње, господо, да не само правда иореска већ и најобг.чнија нравда људска захтева, да ннко не плаћа впше порезе него онолпко, колнко ирема аеговом ириходу на њега нада. Међутнм, госиодо, у оваквом случају ја мислнм да бн се огрешили, кад бн сад донели какво решење а ево заппо. Ја ћу у кратко да наведем само неколике разлоге. Пре свега господо вн знате врло добро како је премер земљишта извршеп 1885 год. ви знате колнко је тај премер нетачан. Вн зиате тако исто врло добро да су од ово две године чињене нсправке у порезу на земљншта а нарочнто у класификадији земљншта, те иснравке донеле су да ,;е већ иореза на земљишта смањена до један п по милај\н дннара. Накиадни иремери, који су у последње време вршени, пксу меренн катастерскп већ опет оиако од ока рађени. Сад за мене, а мпслпм н за свакога, наетаје питање, који је премер тачнпји, да лп онај од 18ђ5 годнне, илп ова; накнадни ? Ми сви. знамо, да онај премер од 1885 годпне није тачан. Међутим и ови исти накнаднп нремерн и ова сва нова класнфикадија земљиппа, тако нсто могу бнти погрешни. Онп се сматрају у толпко само иовољннји, што олакшавају оним местнма, која су се тужила, да нм је земљиште сгављено у вишу класу порезе. Еад бн мн донели одлуку такву, да овнм људма вратимо внше плаћену порезу, било за то, што нм је више земљишта упнсато, било за то, ппо је њихово земљшше у већу класу уннсано, ја мпслнм, да би се јако огрешнлп, нарочито сад кад имамо да очекујемо иравп катастерски премер земљишта. Ја имам са више страна пзвештаје да је оваквнм накнадннм премерима оиет учињена неправда само у иротивном нравцу а то Је та, што је уипсано мање земљпшта а има доста и тога да пма сувпше декласификованог земљпшта. Кад би ми сад донели тавву одлуку, да се свима онима којпма је више наплаћена пореза вратп, ми бп се огрешили, с тога што немамо сигурног основа, на коме можемо доиети такву одлуку, да се неким општннама врати више наплаћенн норез. Мп би правилно могли донети такву одлуку, тек онда, кад би иравилан премер и иравилну класифнкадију земљишга извршили. Ја сматрам за. дужност, да напоменем п да поновпм оно, што сем и лане у Скјпштинп говорпо, да наравно праведан премер п класпфпкадија земљишта могу да се изврше тек кроз 8 до 10 година, јер п ове земље које располажу са много већпм каппталом, нису могле то да изврше ни у току од 50 година. Ја вам сако ваводпм за прпмер п Франпуску, да у њој п дан дањп не могу да се иохвале, да имају тачаи премер н класификадпју з^иљпшта и ако је она 50 година вршена. Сем тога, господо, ако С, и се ми данас већ решили, да донесемо такву одлу^у у општс, — јер што решпмо за једну општину ваља да решимо п за све остале — онда држим, да бн логпчно бнло, да се не само вратп п више наилаћенп порез већ и гди год се нађе премером, да је мање разрезано по^еза, да се и од ових накнадно већа иореза наплатп. Ја само напомнњем, да <5л то право било јер, кад. хоћемо да пз касе државне враћамо што је више наплаћено, ваља ц да нанлатпмо оно, што јо в^ање наплаћено. Ја дакле држпм, да ово тштање нпје тако вросто, да га можемо прекрхати у једиом случају преко колева, јер ако решнте овај један случај, онда треба да га решите и за све остале случајеве. Ја ннсам био у одбору кад је ова ствар иретресана, иити сам знао за врави предлог г. Ристе Боповцћа. Но ја сматрам за дужност, захтевам од Народне Скупштине на основу самог нословника, да се ова молба врати у одбор, те да се по истој и ја саслушам.

Најзад кад се каже, да треба да се вратп впше наплаћена пореза, онда треба и да знамо, колика је та сума и хоће лн се она, моћн н откуда платитп, пли ћемо тнм људма оно, што је впше наплаћено, рачунатн у будућу порезу н како. Може да буде и један п други начин. Са тога свега ја мислим, да су та иитања такова, која захтевају, да се мало више о њнма размпслимо и с тога тражпм, да се ова молба врати у одбор, те да т&мо расправимо та пптања. (Чује се: врло добро.) Потпредседник — Има још иријављених говорника. (Чује : да се реши). Овде има још 16 пријављених говорника, али како надлежни министар Финансија тражв, да се ова сгвар врати у одбор, па да се та ствар са њим реши, потпредседништво налази, да се томе захтеву г. миаистровом треба одазвати. Јер он има права да тражи да се саслуша, кад иије саслушан по тој ствари, па кад се она врати у Скупштину, оида може бити даља дебата. (Чује се: да се реши жагор). Ако сте вољни да се води даља дебата по тој ствари, опда ћу то ставити на гласање. (Жагор). Вића Радовановнћ. — И ја би хтео овом приликом да говорим, те с тога не одустајем да сад не говорим у опште по гој ствари. Потпредсбдник — Кад има посланика који желе да говоре о тој ствари, то ћу продужити дебату. Има реч: Риста Поповић — Ја сам хтео да одговорим г. министру Финансија, јер ме није чуо, пошто ту није био — шта сам говорио и шта сам тражио. Он каже да сам јатражио, да се вратн тим људима пореза, коју су они неправедно платили. То нисам тражио. али пошто опет ту он није то му нећу ни одговорити. Велизар Кундовић. — Ако хоћете, господо, ту ствар да решимо како закон наређује, онда се морамо обазрети на члан 9 4 закона о пословном реду у Скупштини. Тамо стоји ово: »Ни о једној молби а жалби не може Скупштина решавати, односно самога предмета њенога, ако она долази у круг рада појединих министара, а пред њима. није била, и такве молбе и жалбе одбор ће упућивати надлежном министру". Према овоме законско наређење са свим је јасно, да се ми не можемо упуштати у оцену овога предмета, и онај закључак одборски сасвим је уместан. Пошто се министар није саслушао по овој стЕари, то је, дакле, одборово решење правилно, да се надлежном министру упути и он се мора саслушати. И ја сам, да се ова ствар упути господину министру финансија. Станча Виденовић. — Господо, овим се предлогом хоће да исправи оно, што је неправилно натоварена пореза на народ, јер има данас и старе порезе разрезане 188 5 и 86 године и која се сад не може да плати. II овим што се предлаже да се та пореза расходује, то је са свим правилно. Али ја мислим, да ће се појединим молбама или предлозима посланичким овакр.им довести у заплет Финансиско стање, и с тиме се ја не бих могао сложити ; но најбоље би било као што рече Ранко Тајсић, да ово питање у начелу решимо, на који ћемо начин ту неправду уклонити и народу да помогнемо. Јер целој земљи било је ових неправди, а има тога нарочито у пиротском округу, где је .вршио класиФикацију неки Илија Мутавџић и уггисивао много више земљишта него што га је било , и због тога људи нису могли да плате порезу и у 6—7 општина остало је старе порезе на 68000 динара. Према томе ја бих радо прихватио предлог г. Ристе Поповића, али с тим да се и овим општинама па и свакој другој у оваквим случајима стара пореза расходује ; јер има један човек који дугује од порезе на 800 и 1000 динара и неће моћи никад, према имовном стању, да плати. Дакле, слажем се са предлогом Ристе Поповића. Марко Петровић — Кад је донет нов закон о порези, њиме се шнло на то, да се стара система пореска измени, те да сваки плати порезу на оно што има. То је била намера тога закона, али са извршењем истога отишло се у стару погрешку и тражила се пореза од појединих грађана на оно што немају и што не могу да даду.