Народна скупштина

СТРАНА 339

2, Марка Петровнћа и још иоторице другове о томе: да се данашњи аодгорски срез у окр ваљевеком подели на два: ваљсвски и иодгорски, уз који иредлог иде такође молба од девет општина; и 3, Виће Радовановпћа и још петнајесторице другова о томе: да се укине закон о варошкој трошарини у Београду од 13 јуна 1884 годнпе. Све ове нредлоге, пошто су иапнсанп у облнку у коме се нодпосе законскп предлозп, одбор, на основу чл. 75 закона о пословном реду нма част предложнти Народној Скупштннп, да нх изволп упутнти Дрткавном Савету на мншљење. 14 Децембра 1890 год. у Београду. председник одбора, Ђурђе М. Ђоровић ИЗВЕСТИЛАЦ, Рад. Митрови^ чланови: Младен Марковић ,, Милан Б. Поповић , В. Ђирковић, Ранко Петровић, Ранко В. Тајеић, Коста Јуришић, Потпредседник — Као што видите овде има разноврсних предлога и разних мишлења одборских о љима, па зато треба Скупштина о сваком од њих да засебно решава и донесе одлуке. Раде Протић — Молим вас, ја бих хтео о моме предлогу да говорим. Потпредседник — Прочитајте члан 72 пословника, па ћете видети да сад не можете о томе да говорите. Стојан Станковић — Ја нећу да се упуштам у претрес о овој ствари пошто то и сам послоеник забрањује. Но изјављујем. да мој предлог није у пстом смислу поднесен у коме је иоднесен предлог Томе Бојичића, којн је такође пред Скупштипом, и према томе одборово је решеље неправплно. Мој предлог није поднесен у смислу прсдлога о маркама, него у смислу том, да се смаљи такса нрп дабању тапија, јер имање се прода за 6 до 10 дип. а тапија кошта скоро толико. Тома Бојичић — Предлог Стојана Станиовића и предлог који сам ја поднео Скупштннн, у истом су смислу поднешени. Јер и мој је првдлог да се тако исто такса умањи. Потпредседник — Не може се сад о томе говорнти. Је ли вољна Скупштина да се о извештајима одборовим сад одлучп, или да 1-1 х ставим на дневни ред за сутра? (Чује се : сутра). Онда ове извештаје одборске стављам за сутра на дпевни ред. Изволте чути извештај одбора за молбе и жалбе. Известилац Мих Ристић чита: ИЗВЕШТАЈ Народној Скупштини. Одбор за молбе и жалбе на својим састаицима, од 2 Децембра па до 12-ог, решио је сљедеће молбе и жалбе, које има част поднети Народној Скупштини. I Молбе, које је мишлења да их треба уважити, а те су : Јелке удове пок. Маринка Радовановића члана Великог Суда, суда општине негбинске, општине грбовачке, сељана села Тополнице, округа крајинског, запатлиског удружења, суда општин. браљинске, и Вула Костића учитеља. II Молбе и жалбе, које мишлеља да пх треба упутити надлежним министрима, а то су : Сељана из Маслошевца, СоФије удове поч. Ромаиа Иојановског, "Борђа С ганковића, грађана Лешнице, Голуба Јаношевића, дуванџија из Уи«ице, Младена Чолића, Јоксима Марчића н Максима Пејића из Впче, Младена Мутаиџића, рачунополагача ошптине прибојске , рачунополагача општине

дучааовачке, Радосава Добрнњца, Димигрија Наумовнћа, механџија из Пожеге, Јована Томића, Т. ТуФекџића, Мнтре удове Јаковљевића, Милосава Иетковића и јошт 8 друга, сељаиа села Прибоја, Косте Маринковића, грађана општ. бањске, суда општ. каменичке, суда општине каленнчке, Станка Живковића, Милоша Тнмотијевића, Петра Анђелковића п В. Јованоиића, браће Вогоја и Алексе Николића, Мијајла Вожиновића и Јована Манчића, грађана голубачких, Аксенгија Маринковића п Богосава Ковачевића, сељана села Љутежа, Јелице и Станице Димитријевића, Радоја Милетића, Спасоја Поповића, суда општине камепичке и матејевачке, Тодора Марјановића, Алимпија Поповића и компаније, Косте Илића и другова, Марка Анђелковића, Ивка Стевановића, Живка Милетића, Јакове супруге Добросава Вучетића, сељана Нове Вожурне. III Молбе и жалбе, за које одбор је мишлења да их треба одбацити, а те су: Драгутипа Дединца, Ватрослава Бекнсића, Светислава Јевтића, Др. Јосифа Маржика, Вукашина Панајотића, Томе Селесковнћа, Петра Типе, Живке удове М. Милутииовића, Марије Живадиновићеве, Јелене удове пок. Симе Панајотовића, Милана Ковачевића. Панте Игњатопића, Цветка Милутиновића, Гвоздена Луковића, Драгутина Радосавл>евића, Светислава Лазаревића, Владислава Чабовића, Љубомира Микића, Милана Арсовића, Иконије Јакова Димнтријевића, Стојана Стевановића п још 2 6 кметова, Марте удове пок. Милоја Јовановића, Милеве Д. Петковића, сељана села Копај-Кошара , сељана села Граца , Радосава Михаиловчћа, Животе Вукосављевића. Обрада Јовановића, еснаФа лебарског из Шапца, механџија из Кладова, занатлија из Г. Милановца, суда општ. рачанске, е.снафа лебарс. нз Лознице, грађана општ. ђунишке, Мише Стошића из Прибоја, грађана из Глоговца, сељана из Богатића, Томе Лазаревића, Милосава Трипковића, суда ошт. горовнчке, суда општ. де.сиљске, грађана из Смедерева, Јеврема Чварковића, СоФије Протићке, свештеника из Колара, абаџиоког еспаФа из Београда, општ. среза заглавског. Макарнја Ристића, сељана из Поточца, и Катарине Ђорђевића. 14 Децембра 18 90 г. Београд ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА, Ђ. Анћелковић ИЗВЕСТИЛАЦ Мих. Ристић чланови : Тодор Радовановић, А. Љубичић Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да о њему решавамо у данашњој седници? (Чује се: данас.... данас); Онда изволте известиоче читати редом. Известилац чита: Сељани села Топалнице у ср. поречком окр. крајинском моле да се њихово село одвојн од клокочевачке и образује засебну општину. Решење: Погато је одбор уверен о положају места села Топалнице, да се може подвести под изузетак чл. 2 зак. о општинама, а сем тога село има и своју бив. судницу, то је одбор мњења да се ова молб а уважи, пошто се предходно и министар унутрашњих дела увери о истинитости зборског решења реченог села за које се према чл. 4. зак. о општинама тражи за месне сеоске зборове. Михајло Поповић — Ако сам добро разумео, од<5ор је донео решење, да се та молба уважи. Мени се чини да је по чл. 3 закона о општинама потребно, да се изврши нека извесна погодба, а тек онда Скунштнна о њој решава. Члан 3 каже ово: а две или више општина могу се у једну општину спојпти, кад то оне саме зажеле. У овом случају морају се опшгине, а ако је општина састављена из више села, морају се сва села, шго општину састављају, најпре саме између себе ногодиги, како ће у будуће притежаватн и улшвати општинска добра; а исто гако морају саме између себе расправиги односе, којн се тичу тражбина или дугова. Па пошто то одлучи општина или одлуче поједина села, што опчггину састављају, на