Народна скупштина

СТРАНА 346

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Извешгава молитеља Илића, да може иоред поменутог новластнчара и друг. нодизати фабрике гајтана са преко 60 чарЕова. Такса је за ово решење плаћена у 2 дин у таксеним маркаиа. Застуаник министра нар. иривреде, министар унутрашњих иослова Ј. Ђаја с. р. Да је овај нрепис решења своме ориђпналу, који се у рукана Еосте Илића находи, и који је власти ради сравнења ноднео, у свему веран, управа варошп Београда тврдн по наилати пронисне таксе од 1*80 дин. утиснутим маркама на коипји. № 19219 Ио наредбн Уиравника вар. Београда члан В, Миленковић. Стеван Миљковић — Ја сам о том номенуо овдс у Скунштнни, да мн је чудно , што је одбор донео тако решење ио овој молбн. Изгледа, да су одборници по нечијем наговору решнли овако ову молбу. Ја бпх молио, да ми за ово опросте, алп друкче не може да буде , кад је већ миннстар одобрио молиодима , да дижу фабрику и они су на то толнки новад потрошили п сад само за то, што нису моглн неке чаркове да пренесу из Бугарске, хоће одбор да нм забрани радњу. Милош Богдановић. — Менн се чннн, да кад постоји једно решење миннннстарско , да молиоци могу поднћи фабрику само са 10 чаркова више, онда је ово решење одборско излишно тнм пре , што су људи све спремилн , што им треба. Ако сад остане у сили решење одборско, онда то значи не дати људима да раде и ми ако нрнмнмо ово мишљење одборско , опда спречавамо нашу нндустрнју. С тога сам ја мишљења, да се ово мишљење одборско одбацп. Јоксим Павловић — Ствар је, господо, у овоме. 1884 године повластичар Антоније добио је право од мпнпстра, -јер је онда министар давао новластице, да подигне једну фабрику гајтана од 60 или 80 чаркова. У 1 чл. ове повластпце стојн: да им се ово право даје , но с тим да и сваки други може подпћи оваку фабрику. Кад су сад ови иовластичари пигали г. министра Нар. Привреде: да ли ова повластпца важи н за них н да ли п они могу нодићи фабрику , тада министар Нар. Привреде , а овога је онда заступао г. Хаја, издао им је решење, да и они пмају права да днжу фабрику. На основу тога решења молиоци иочну да дижу фабрпку. Сад што им је бугарска власт у овоме сметала задржавај)ћн нм неке чаркове , то је друга сгвар, но овде главно је то , да онн имају права да радс и ја не знам, како је одбор могао овако решење донетп Ја пе знам иако је могао одбор овако решење донети иа штету појединих људи, а протпвно повластицп, коју су већ добили, јер се не може даватн неко друго право него што је до сада давато. Они су добили повластицу решењем миннстровнм ире толико година, и ја не знам за што одбор да стаје на пут, н неке нове услове ноставља. Ја сматрам да је решење одбора незаконито п неумесно, да иде на штету молиоца н треба да се одбаци. Тодор Радовановић — Пре пет годнна, кад је комианпја лесковачка добпла повластицу за нзраду гајтана, члановн фабрике Косте Илића тражнлп су да нико не добнје повласгпцу а то само у тој цељн, да онп могу нз Бугарске доноспти гајтан. Сад када нису моглп другче да иомету ову стару фабрнку дошлн су н траже повластицу за нсту радњу, да бн нсту помели у њенпм пословнма, н да они опет преносс из Бугарске гајтан. Г. Ђаја дао нм је новластпцу, управо ннје цм дао повластнцу него их је пзвестпо решењсм, да могу нодићи фабр..ку за пзраду гајтана само већу од оне која већ ностојп. Али пошто је г. минпстар иосле тога бно извештен, да Коста Илић ннје стручњак те радње, и да намерава у фа-

брику приматп Бугаре, нзвешгени су другим решењем, од 25 Августа ов. год., да нова фабрпка коју подигиу мора бнти снабдевена сувременом магаинерпјом, и да сопственик фабрике мора бити стручњак. Даље да кад почне раднти, мора известити мннистра и стару магаинерију да не сме употребити, а знам да је његова машннерпја стара пз бугарских фабрнка, Међутим знамо поуздано, да је то место, где би се подигла фабрпка, близу Бугарске н главно је, да се ту може без пкаквог зазора на 60 кон.а доносити гајтан из Бугарске и одатле се растуратн по унутрушњостн Србије. Онп су хтели да добију повластнцу у тој цељн да убпју п ову фабрику, која ностоји, да могу носити гајтан нз бугарске н да њнхова фабрпка иостоји форме ради, а у стварп да држп филпјал бугарскнх фабрика за нзраду гајтана. С гога г. мпнистар са свим разложио, забраиио им је да могу ноднћи фабрику. Није истина да онп пмају прнличан број спремљеннх чаркова на тој рецн, п како ја мислим на тој реци могло бн се нодићп 600 чаркова, па зато је одбор у решењу то имао на уму те је метуо 200 чаркова. Ако је Коста вољан да ову фабрпк\ подигне, то за њега нпје нпшта 200 чаркова јер је он капиталпста, алп овде је друго, а тоједа и ова у Лесковцу ироиадне. Алн ако хоћете да се подижу те фабрнке, нма за то повољннх места у лесковачком срезу у Нишу и другим окрузпма, а не да се подижу на граници на штету другпхљудп, где не може конгрола добро да се вршн н где се готово не може избећи да гај фабрпканг не доносн из бугарске гајтан. Васа Манојловић — Један газда у В1асогинцима уложио је велпкн канитал у ндустрнјска предузећа. У колнко је мени иознато, тај молилац жртвовао је својих 20—30000 дуката да подпгне фабрнку за иропзвоћење гајтана. Он је то учинио у интересу српске идусгрије, а иа првом месту разуме се и у пнтересу свом. Ја мислпм да Народно Представпиштво на првом месту позвано је, да узме такве индустријалце у заштпту. Ви знате, госнодо, да се грдна количина гајтана од бугарскпх фабрнка уносн у Србпју; велика колнчпна уноси се нравплпим путем иреко ђумрука, а још већа количина уиосн се ненравилнпм нутем кријумчарењд. Ја мислим да господа посланицп, знаће го врдо добро а нарочпто они, који нмају додира с трговцнма, којп купују сукно н тај гајган, да се у велпкој количиии трошп у Србпјп гајтап, којн | долазп из Бугарске. И ако мп нмамо једну фабрпку за произвођење тога гајтана блнзу Лесковца, ја мислим, да није од штете ако се дозволп и овом нндустрпјалцу код Власотннаца да подигне фабрику. И кад је њему одобрено да поднгне фабрику и кад је он уложно један велнки капитал за иоднзање те фабрпке, онда ја не знам шта је могло руководити I одбор, да управо смета развитку те радње, да јој смета у томе шго не нредлаже Скупштинп да се одобрп тражена повластнш " и да се потиомогне тај човек, који је толикп капитал скр'о у то предузеће, него предла.ке да се његова молба да мннпстру на прпзрење, а то значи отежаватп овака пндустрпјска предузећа. Колп^о с&м ја разумео, тако гласп одборско решење. Ја мислнм, да је решење одборско неправилно н пошто је ; Скупшгина надлежна да решава о овом питању — да одобрава повластнце, ја мпсднм да Скупштпна нема разлога да не одобрп ову новласгицу, којом молилац тражп да се иодигне Јога једна фабрнка за израду гајгана код Власотпнаца, п да се тиме не одлаже решење тога иптања. Ја мислим да то захтевају интересп паше производње и наше нндустрнје у земљи као и интересп наших сировчна којнх у источним крајевима земље има у нзобпљу. Ђока Анђелковић — И ако је овде решено да се само ова молба ирочпта, готово н .ЈЈбоље бн било да су ирочитане све молбе, п онда би Скуипггина пмала далеко иравилннје мпшљење о целој етварп. Молба овнх грађаиа нз Власотппаца, као што се видн, управљеиа је на го да се тражп пскљу шва повласгнца за ироизводњу гајтана, алн норед те молбе имамо и молбу Л.есковчана, који гако исто траже нскључпву иовластицу. Ирема томе одбор морао је статп и размислнтн се. Оп је гако и радио и дошао је до закључка, да то гштање треба рсшитн с глсдишта, да се наша економска