Народна скупштина

32 САСТАНАК — 15 ДЕЦЕМБРА

ироизводња заштнти. Кад су се већ почеле тражитп нскључиве повластице, онда су онп већ тим самим стали на земљиште, да им се свпма треба ствар да расирави на новом земљишгу, без обзира иа решења која су до сада о том аредмету дата. Одбор за молбе п жалбе чпгајући чл. 177 Устава по коме право монопола нрниада држави, а повласгице да се дају иутем зааона иа онакав вачин, како смо навнклп од ове године, онда смо мислили да ће бити најбоље да упутимо ове молбе министру, па да он иоднесе један пројевт закона о давању иовластица за ту производњу. Али одбор узевши у обзир да треба датп задовољсиа и једнима н другима, нашао је да од наше стране Скупштини треба датц на знање ово, с тога стоји у одб. решењу „но с тим", што значц датп на знање. Из обзира што је јача вода код власотпначке фабрпке, ми смо мислили, да ту онда треба да сз иодигне фабрика по модерном начину са 200 чаркова, и из обзира друго, што у Лесковцу није јака вода, и што иресушује да ту може да буде фабрнаа ц са 120 чаркова. Сем тога што су само по властпце ограничене у роковима, гиме смо хтели да иостигнемо, да не дајемо пскључиве повластице иа велики број годпиа, јер кад бп само једноме дали искључиву повластицу онда би он сам остао без пканвог конкурента. Међутим у тпм крајевима има изгледа да може бити још таквих фабрика, и онда мислим да је природно и разумљиво, што смо такво решење донели да дамо прилике п другоме, да може да врши тај привреднн задатак као и овп, којп су већ повластицу добили. Ирема томе мц смо узелц 6 годпна место 12, а за другу 3 године време — за трајање иовластице, и ја мислим да је одбор на уставном п законитом путу донео такво решење с обзпром иа саме прилпке, које се налазе у сампм местима. Разуме се да је скупштпнско хоће лп се усвојптп одборско мишљење плн не. Алн ја држим да је правилан пут којим је цела ствар пошла, п налазпм да бп се Скупштина огрешила ако не би уиутила министру привреде, да он ту ствар нокрене у форми законског нредлога за повластнце, и да дамо прплике, да и другн иодпжу те псте радње, а не само та два иредузимача. Према томе ја мпслим да смо мн члановн одбора стајали на земљпшту закона. Богосав Поповић. — Мени се чини кад је одбор решио да се од 3 0 стави на 2 00 чаркова, да је он тим својим решењем хтео да онемогући рад томе човеку, а ми кад знамо да је тај човек утрошио толико капита .1а, ја мислим да би требало да му то дозволимо, пошто је за нашу државу корисно да таквих Фабрика имамо и у сваком округу, Према томе ја бих био мишљења да се то решење одборско врати одбору, па да га он уреди као што треба. Даље, ја мислим да неће бити право, да се човеку сад наједанпут пут одузме та повласгица. коју му је министар дао својим решењем, јер је тај човек уложио толико новца, а овим би се иоднзањем од 7 0 на 200 чаркова очевидно показало то, да је намера да му се онемогући рад. Дакле, са свим је неумесно мишљење одборско и ја ћу гласати иротив њега. Лазар Лазаревић. — Мени је највише позната та ствар. и ја ћу да проговорим коју реч о томе. Што каже Тодор Радовановић, да су ти чаркови стари и да су донети из Бугарске, то није истина. Што каже да се може да шверцује гајтан отуд овамо, то није могућно. Ја кажем да та Фабрика није корисна по народ. јер жене које су радиле по 16 гроша на дан оне су доцније добијале 6 гроша на недељу. дакле грош на дан. И ономад су ме у моме стану због тога напали и ја вам кажем да штогод ме постигне то је од онога Мате Тонковића, који је сад горе на галерији (обраћа се тамо, — живахан смех у Скупштини) и од Тодора Радовановића. Тодор Радовановић — Молио бих скупштину да не смете с ума да је Лазар пашеног Косте Илића а за оно друго што каже то није истииа, н ја то одбијим од себе. Лазар Лазаревић — Мени је Мата Тонковић зет а овај ми је пашепог, а онн имају јбдног шпијуна бугарског, који им је те чаркове донео. Вића Радовановић — Врло је коректно мпшљење одб ора, што је донео овако решење, које је известилац прочитао. ј

По чл. 177 Устава едбор није могао друкчију одлуку допеги него овакову. Никаква разлога нема што се нредговорници ослањају на нека нрава, која су повластичари добплн решељем министроиим. Јер то решење, ако им је тиме дата повластица, није зекониго. Међутим го није решење, којим Је министар одобрио поднзање те Фабрике, него је тиме само казато, ви можете подизати Фабрику али за то морате тражити редовним путем да се то одобри. Ова раније добивена повластица, добинена је по старом услову, који је даиао права једиом министру да можо дати повласгицу, али њоме се не могу они користитн, јер повластица која треба да се сад коме даде, ^реба да се у Формн закона поднесе Скунштиии. Што се тиче саме повласгице, не обзирући се на говор и заступање појединих посланика из тпх крајева и на њихове међусобне приговоре, ја ћу да кажем моје мишљење о томе. Кад бих видео да у овој новој новластици, има произвођача, има једног удружења људи којима је стало до тога да своје производе у тој Фабрици прерађују и да сами ту раде, оида бих ја дао првенствено тој Фабрици право и био бпх начисто с гим, да срушим ону прву фабрику. Међутим кад се овде појављује један Фабрикант, један капиталиста, коме је цељ та, да конкуренцијом сруши посгојећу Фабрику, онда не могу да се сложим с тим мишљењем, да и овоме дамо повдастицу. јер може да се иза почластичара крије нешго, шго иде на то да сруши овога Фабричара и тим онемогући производњу гајтана у земљи. Свакако мнслим да Скупштина не треба да се заведе на странпутицу тиме, да сад реши ову ствар пре него што од министра добнје мишљења, и моје је мишљење као и председника тога. одбора, да и она друга повлаотица једновремено дође пред Скупштину на оцену, па ћемо тек онда видети да ли је корисније да дамо једном или другом (Чује се : да се реши ). Потпредеедник — Је ли вољна Скупш гина да се реши. (Јесте!. Још има да говоре : Станча Виденовић, Тома Јовановић, Пеп Марко Петровић, Јован Ђаја, Младен Живковић, Милош Богдановић и Војин Ћирковић. Станча Виденовић. — Свима нама познато је, да се подоста гајтана троши у нашој земљи, а поред тога има једна Фабрика у Лесковцу, која се пре неколико година подигла и која израђује гајтан, али нису никако усавршене како би могле, да подмирују потребу гајтана у земљи и с гога се доста гајтана из Бугарске овамо увози. Колико гајтана из Бугарске прелази овамо јавно, 10 пута се више шверцује и нреноси шверцован. У гоме је вслика штета по државу и поједине људе, што пе могу своје сировипе да прерађују и да продају у својој земљи. Зато ја мислим, ако би могли наћи начина, да се да и једнима и другима, и да оба усавршавају те Фабрике те да тиме подмирују потребу гајтана у нашој земљи, како се он не би уво-' зио са сгране. Што се плаши Тодор Радовановић и наводи да је та Фабрика близу границе, да може да шверцује, ја мислим да ниједан човек неће да ризикује свој капитал, а ту ће бити врло јаке конгроле за њега, а поред тога и казне нису мале него велике. И ја мислим да би најбоље било да и једном и другом дамо ту повластицу, те да се Фабрике усаврше и да би се наше снровине могле у великој количини продавати. Тома Јовановић — Господо, ни један од нас, који смо овде, није противан да се подиже индустрија у нашој земљи и да нас стране земље даве са својим производима, али овде је говор о самој новој Фабрици. Та намера тих предузимача иије баш искреиа да конкурише са јевгинијим људима. Ако је зн патриота, ако му је стадо до гога да води рачуна о нашој индустрији, онда му је Нишава велика, него он подижз Фабрику на тако опасном месту где ће му се Фабрика исплатити само да на дан шверцује по један товар гајтана а не више, јер, господо, ви треба да знате да један товар гајтана кошта 2 80 дуката. Овоме ироизвођачу је само да он буде ту на видику и ништа више и немојте да мислите да он ту има какву другу цељ, јер у Бугарској нема ни свилена ни црна гајтана. Ја мислим да данас можете наћи по 100 ока гајтана у Лозници и Шапцу а то све није видео ђумрук, то све браћа, која ово заступају уносе преко границе. Па не само да је то тако са гајтаном, него и са кафом.