Народна скупштина

СТРАНА 402 НАРОДНА СКУПШТИНА

Сад да кажем нешто за оно што се каже да се неко право осуђује, Знаће ко год је ишао на суд, а ја хвала богу још нисам шшад, да кад неко изгуби на суду он псује судију. 'Го је нозната ствар, јер човек псује да му одлакне. Ја па то не полажем ништа и Митровић може читати и 5 0 писама, како се неко љути на суд, иа му то не вреди ништа. Сад долази онај додатак по коме у судске стварн има да се меша Државни Савет. (Чује се: то је изостав.вено). Кад је изостављено онда не ћу више да говорим. Васа Манојловић — После онако јаких разлога г. Васил.евића, Авакумовића, Николајевића, и г Срећковића, ја -држим, да не би имало места шта више говоригн против овога члана у пројекту, јер би морао да поновим оне исте разлоге, које'су и они наводили, али кажем и имам да приметим овде само то, да је доста загонетно и чудно и за велику штудију овако данашње нонашање посЈаника у Скупштини против судија. Није ведико време, које нас растав.ва од времена кад нисмо имали независиост судску и кад смо ту независност добили Српски се народ са правом радовао незавнсностн судској, па и после иромене уставне налазио је јаких разлога да исгу Уставом ујемчи. То су дпктирали врло велики разлози и народна и државни и данас она господа. која се тако неразмиш.всно изражавају протиз суднја у опште — немају тако ве.шкнх разлога, немају за то ни права, што се у поједииим судовима налазе поједине судије које мож' да не одмеравају своје понашање онако како би требало и с тога не би требало од поједини хрђавн судија изводити зак.вучак и подозрематн и на оне, којн то не заслужују. Но на нослетку тако се за неке каже, да су паргизаин, не може им се ипак одрећи савесност судска- Ми смо у одбору размпш .Бали о овоме члану, и као што знате ми смо били против овога члана и за то га нисмо ни предлагали Скупштини, као гсд шго смо билн против и члана 29, јер смо држали да се са овнм предлогом потире од части самостално држање судија у овоме нослу при изрицању правде. Али кад јеСкупштина усвојила члан 2 9, са преддожаним изменама глснодиаа мнлистра онда је са сзим неоправдано тражиги још да се усвоји измена код чл. 3 8, јер то значи тражити (( дупло сс да се судија казнн. Кад сте дозволили, господо, касационом суду, да може поротски судиги, т. ј, раширили сте му власт да може судити без обзира на доказе из кригшчпог поступка, онда ја не знам за што сад тражите, да и министар може казнити судију и то до месец дана новчано. Та казна није баш мала. Господин Васиљевић без нкаквог устезања отворено је казао, шта може један министар учинити, који је страсно политиком заузет, и какве неприлике може да чини у судовима, и баш из самих оних његовпх разлога, ]а држим да не би требало дозволити миннстру да он ложе казнити еудију. Не могу довољно сам себи да дам разлога за ове речи и оваку етилизацију овога члана, гди се каже, да за немарљиво вршење дужносги иги недостојно нонањање у служби. или ван ње, да може министар казнити судију и за то. Господо, разумем казнити за недостојно понашање и пемарљиво вршење службе, ади за недосгој но понашање ван службе — на сокаку — подвргпути једнога човека (судију) казни, ја то не разумем шта је, ако није да се судија потчини и да му се г. минисгар престави као страшило, јер министар по томе има права да казни судију, и с тога што му овај није скинуо капу, кад га је срео на сокаку. То изгледа тако исто као кад проФесор казни свога ђака. Ја сам противу тога ц напослетку познавајући расположење Скупштине, која је, видим, вољна да одобри оваку редакцију, ја би молио г. г. посланике да се размислс о овоме члану и његовој стилизацији, а нарочито о речика „ван службе', да за такво недостојно понашање може министар каанити судију. То Је нешто страшно и ја вас уверавам, да ћете се кад тад кајати, што нспуштате једно муком задобијено право. И ја би предложио, да се овај члан врати одбору, па на послетку ако оћете да се прими, онда нека се друкчије сти.шзује, а не примајте овако као шго је предложен. Модим г.Т. посдавике ако оће да ме у овоме потпомогну, да се ова реч а ван службе» избрише. иначе ја сам противан целом овом члану.

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Марко Петровик — Идеје су, господо, чудне ствари. оне су врло растегљиве природе, Једна ндеја може се изпести и правилно и неправилно. Идеја једна кад је зле судбнне, може да се изопачи и од најплеменитије намере њене може се створити једна најцрња ствар, која нема никаква сродства са том идејом. Чини ми се да је тако и са нашом идејом о судској независности — да је и она такве исте судбине. Не само ми него и сви људи, који имају мало напредније мисли, вазда су се борили за независност судија. Прп изрицању правде, борили су се не због саме ндеје, него што су налазили више гаранције за изрицање правде и објективније примењивање државних за[;она, када су судије, које примењују законе и изричу правду у име и на основу тих закона, слободни од свачијег утицаја на њихово мишлење о одредбама појединих закона. Али као год и једно пиће кад се смести у рђав суд, добије рђав мирис и често отрован укус, исто гако и идеја кад падне незгодним људима да их изводе и примењују, онда добију друкчи облик и карактер. Сад да се упитамо да ли је овде крива идеја или онај, који је њу изопачио, — и да ли за љубав апстрактног појма о идеји, треба гледатн црну реалност, као посљедицу изопачења једне, можда најплеменитије идеје ? Тако нам је чини ми се и данас, с идејом независности судске у нашој држави и нашем законодвству. Људи су изопачили ту идеју, те је она изгубила свој првобитни облик. Нама као државницима колико је за поштовање идеја, толико као грађанима и синовима ове земље, мора бити мила и реалност и ми јој морамо искрено и отворено погледати у право лице њено, макар оно било црно или бело. Ја сам ве.шки поштовалац напредних идеја, али ипак када једна изопачена идеја створи стање штетно по земљу и.ш интересе појединаца, а нарочито тамо гди је усредсређења сва нада грађанског живота н грађанскпх права, и гди се вије застава њихове заштите и одбране, па се то тамо нзопачи, ми смо преко све воље или невоље дужни и тамо се обазрети, па ако је штетно, или зло стање, које је под фирмом те идеје створено, ми морамо на то свратнтп, за времена свој озбиљан поглед и пажњу и морамо водити рачуна о посљедицама од туда ако се врело једном злу, ма оно одакле извирало, нестане за времена на пут. Против идеје о независности судској овде није имао нико куражи да се бори, и цео разговор водио се само о томе, како је та идеја примењена, да ли је примењена у оним границама у којима је законодавац хтео и да ли она није толико на широко и на дугачко развучена, да је сасвим изгубила свој мили и племеннти облик и претворила се у законску карикатуру, у коју су, место закона и његове светиње, смештони многи други рачуни врло незгодне природе, који не би смели ничега сродног имати ни са светињом правде ни са узвишеношћу судије — Да се упитамо, нису ли се тамо сместиле у љих рђаве намере појединих и понеких судија, коЈе су донел^ рђаве резултате, помоћ закона, светињу правде и узвишеност судијску и у целом овом сиору између ова два машлења у Скупштини то је главно, — и ја сам устао да говорим о томе питању једино са тога разлога, што се овде нзврћу појмови, изопачава намера и ћутке обилази око нужде, која је овај законски предлог овакав изазвала. Ја нећу никад да кажем да је пдеја, о независности судској штетна и рђава, него само о гоме да говорим, колико је правилно примењена код нас у животу судијском и раду судском, и да ли она иде на штету и углед правде у нашој земљи или јој, са оваком применом, утврђеном многим незгодним примери.ма, сама задаје можда велики удар, чему смо ми најмање криви, чему су можда, по неке незгодне судије највећи повод и узрок. Мени се чинн, госмодо, да се ндеја о не*ависности судској претворила у мононол судски, и да су судије на рачун судске независностц иостали независни грађани, ц то иостадн независни и од закона и од власги државиих. иостали иезависни и од свију обзнра, које треба да имају судије. (Одобпавање). Мсни се чинн, господо, да су и господа ноборници независностн судске својим говорима доказалц да су се'нод видом иде;е о незавнсности судској застуиале иојаве, које се не смеју дозволити и да ц они самн не одричу, да је се нри-