Народна скупштина

СТРАНА 403

шчно незгодног ссиаиа сместило у тој идеји, што јако штети морал судски и некако доводн у пптање и чнстогу саме иравде у овој земљи. Госнодо, да лн је го идеја о судској независности, кад један судија, којн нити пати стоку, ннти пма услова, да је гаји, истера више стоке на вашар него један газда, као што је то бно случпј на једном прошлом вашару у заиадном крају Србпје?! Господо, да лн је то идеја о независности судској, кад нестану из суда акта од вредности, као на каквој телалнпци вашарској, VI кад се тиме доводн у питање лнчно право и доказна средства какве масне париице и да после нико за то не одговара? Да ли се у оквнр незавнсности еудсве смеју сместити и такве појаве? За цело да не. Један од госноде нредговорннка мало нре ннта, какав појам обухватају речи: »недостојно понашање једног судије." Госнодо ! појам је овај и треба да се разуме на прилику овако : кад један судија опсује оца и метер грађаннну, којн је код аега дошао да тажп правду. Такав случај десио се скоро у једном суду и баш за трајања ове Скуиштине, у које време ја ннсам још бно у Скупштинн, — па ако хоћете може се то н да докаже, — али штедећп светињу судског места, ја нећу да сноменем ни место суда ни име лпца, само ћу рећи, да је то случај нз живота наше независностн судске. Ето, то је оно, што не долази у оквпр судске независности и ми би хгели да се рад судија сведе у природне граннце о независностн судској, а не да у свој светли и освећенн круг може да сместп и оваке нрљаве појмове о узвишеној независности судској при изрицању иравде и применн законских одредаба. У чл. 147. Устава, којнм је гарантована независност судска не каже се, да суднја у незавнсном иоложају може радити шта хоће, него се каже, да су судије независне само ири изрицању иривде, да при изрицању правде не стоје ни нод каквом влашћу, да их ко год може натерати да прпмењују једну законску одредбу друкчије него како они схватају, ми разумемо госнодо ту одредбу, ту границу, где не сме улазитп админнстратпвна власт, и то је оно, што нн ми нећемо да дирамо, и ми хоћемо, да је судпја незавнсан у нзрицању нравде ц прнмењивању закона, и да нико не може од њега тражитн да он примењује закон како други хоће, него само онако како он разуме, али ипкако да он може и трговатн са туђим цравима, или ограничавати чија права у колико нх он има. Изрицање нравде то је ствар његове савестн н његовог схватања н разумевања закона, п ми и не тражимо да он за то буде одговоран. Међу тим господо, нама је мање н оиасностп од тога, како ће суднје ирнменити један закон прп изрнцању иравде нарочитс у нпжим оудовнма, јер нресуде њихове долазе на оцену вишим судовнма; алн, господо, кадједан судија упронасти документа од вредности, кад предусретне грађане сурово, кад један суднја неће да изда масу, док се са иримаоцем најпре не споразумекод своје куће, онда ја мпслим, господо, а држим н ви ми нећете сиорити, да то не спада у оквнр судске независностн. И ова законска мера не нде на то, да се оштети судска независност, да судије буду сиречене при изрицању правде у суду н ирпмењивању одредаба законских тамо, — и но мом схватању ја сам увек за то, да се то ираво судијама треба у највећој мери да гарантује. Један од госиоде предговорника пита: зар се тако чува углед н достојанство судија. Па, господо, ми не можемо ничијн углед сачуватн. Сваки је позвац да свој углед чува и баш да бц спречили рушење угледа судијског од појединнх непажљивих судија ми и доносимо ове мере законске у нади, да ће оне бити кадре непажљиве судије исправитн и свести их У гранпце законнтости и иристојностн, јер није ни ираво. да еве судије трие горке ирекоре због неколико судија, који не умеју да цене светињу положаја п светињу дужности. Мени чинп, ако огранпчпмо овакве судпје, којн заборављају светнњу положаја и своје дужности, да ћемо их овнм мерама иринудитн да то ни једног часа не губе нз впда, н да ћемо тиме У 3 дићц достојанство судија. И ми, прихватајући тај иредлог, Е п на крај иаметп нам ннје, да хоћемо да жпгошемо све суДије, него да пх спасемо од појава, које могу шгегно утицати ва њихово достојанство, на њихов углед.

Друго је то иитање: да ли су ове мере довољне, да ли су ошгре, да ли ће се тнме постпћи оиај циљ, онај резуггат, који се очекује. Овде се чннп нокушај у најбољој намерн радн ојачања нравде н суднјског морала; — покажу ли се и ове мере недовољне, нека се ниво не зачудп, ако се иојавн доцније жеља, да се у томе правцу иде даље. Ја признајем, да је положај судпја такав, п да је ради њнховог личног угледа њнна независност судска иотребнија него нкоме, иотребннја него поједнннм грађанпма, јер све што раде, за све рђаве појаве, прво штета нада на образ њнхов иа тек на образ земље. Ако им је стало до тога. да се очува драгоцен њихов ноложај и по њнхове и ио иаше интересе, нека се побрину да с.е очнсте рђаве појаве, које су се дешавале. Алп данас аако се вндп, да су немоћни да то самп учпне, онда треба тражитн неког дру^ог и трећег, који ће да очисги оно, чега не греба да буде међу њима, ради њиховог угледа и радп иравде у земљи. Што се мене личао тнче питање: да ли је у овом случају иретежеија идеја о иезавнсностц судској нли реалне појаве, које се дешавају по нашим судовпма, н које се не смеју трпитн даље, — ја ћу вам отворено прпзнати да ћу пре оченити и ндеју, да побољшам рђаво реално стање. — И ако у наиред кажем, да примам ову законску цдеју, немојте мпслнти, да ми је тешка н отужна идеја о иотпуној независаостн судија, н да се због тога нрнхваћам ове мере. која можда мало ц чеиа идеју о независностн судској, него се ове мере законске лаћам за го, што су тешке п огужне оне појаве, шго су се увукле у идеју о независностн судској, и кад гласам за овакве мере да сс спрече рђаве иојаве, нмајте уверење, да не гласам нротнв незавнсностн судскз, него сам за мере, којнма се иде на то: да се сиречи оно, што је компромитовало идеју о незавпсности судској, што је"осрамогило образ државни и оштетпло углед правде у овој земљи, — и го све у чистој намерн, да се евему томе новрати онај рзвишени креднт, за ко.јпм мн сви једнодушно тежпмо. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Госнодо носланнци! Сви разлозп, који су данас палн иротнву члана 38 овога пројекта, изношенн су јуче, прекјуче нрнликом начелне дебате и на дугачко н на широко ; и ви сте све те разлоге чулн. Чулн сге тако исто п разлоге, које сам ја изнео у одбрану иредлога; н као оно суднја, када саслуша обе парничве стране, изрекли сте своју цресуду. Да нонављам оно, што сам јуче говорио, налазим да је излиишо, али, држнм да ми је дужност, да исиравим неке погрешке у говору госиоде Авакумовића и Срећковића. Господин Авакумовић ногрешно је цитирао речи из мога говора. Ја сам казао ово : да наш Устав не садржи нн једног једитог члана, којн пронисује дисциплпнарне казне о судијама. Казао сам даље н то, да то није ствар Устава него сиецијалног закона. А даје тако, го је данас н сам он потврдпо јер велн: „ако су казне благе могу се иооштрнти". Госнодиц Срећковнћ изволео је рећи: „зар један судија узме мито, па да за то буде осуђен на губитак само месечне илате." На иостављено питање имам да одговорим ово : све казне, којеима да изриче минисгар иравде односе се на крпвице дисцинлинарне, које су предвиђене § 43 закона о чпновницима грађ. реда ; а за узпмање мига ирописане су за суднју казненим завоником далеко теже казне. Виднм из говора неколицине предговорника, да их оне речп „ван ње" јако буне, веле да су расгегљпве н да се могу злоупотребити. Да бих дао доказа, да нредлог овај није погекао нн у каквој рђавој намерн, као и да су ове мере предложене једино у одбрану судске независносги, ја ево изјављујем пред Народннм Иредставнпштвом да прнстајем, да се речн „ван ње" избришу. (Вичу : „Нису растегљнве ! Нека остану.") Известилац С. Коетић — Као нзвестнлац, сматрам за дужност, да вам и овом приликом кажем о овоме члану п ако сам о њему говорио, кад је бпо начелни прегрес о овоме предлогу, — неколико речи.