Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Овим члаиом иде се на то, као шго су г. г. из опозицп.је казали, да се ова судска вдает преноси од касационог суда на мивистра иравде. Господо, при решавању о молбама и жалбама, нас може да руководи срце, али треба нмати на уму. даје ово начелно иитање, јер нико од вас ие може тврднти: даје боља гарантија, кад се новери суђење једном човеку, него њима тројици н чегворици. То значи. да је јача гарантија кад је суђење колегијално. Кад постоји закон за једног човека, којн украде јагње или бекрпја по кафанама, да му суди колегијум, било општинске властн илн окружног суда, где суде тројица, а у већнм судовима и неторица; кад дакле бранимо гарантије за овакве људе, зашто онда ирнмењивати овде друго начело п тражитн да једнога судпју суди само један човек. Зар судија не заслужује да и њега судп колегијум, него један човек. Госнодо, саме крнвнце једнога еудије, за које мннистар хоће да узме у своје руке да пх може кажњаватн, такве су ирнроде, да занста никад неће судити ио доказнма и онако како треба него но доставама председника; јер какаи је који судија зиа најбоље његов председнпк, а никако пе може да зна мипистар правде, седећп овде у канцеларији. И верујте, госиодо, ако усвојите то, онда убићете самосталност, омаловажнћете аукторитет судија, омаловажићете и сам аукторптст миннстра иравде. И немојте да дочекате време, да нам се каже : кад сте ви лежалн но аисанама, добра је бпла независност судска, а сада, кад сте на влади, нпје добра. Ја вас молим, да одбацпте предлог мннистров н да прнмите одборскп извештај. Потпредседнив — Објављујам да је пресрес свршен. Црнступнће се гласању о овоме члану и о њему гласаће се онако, како га је Државни Савет изменно, нашта је пристао и г. мпнпстар нравде. Но како мннпстар правде пма права, да у своме иројекту чини измене и при счмом иретресу тога иредлога, ја мислпм, да се и о тим пзменама може тако нсто дебатовати у Скупштинн. Изволте чути г. извесгпоца, који ће прочитатн ову нову измену , коју је сад учинио г. мннистар иравде. Нзвестилац нрочнта ионова чл. 38, ношто су из истог пзбрпсане оне две речи: „ ван ње и . (Жагор). Потпредседник — Тојеједан додатак о коме још нико говорио нпје н о коме се може дебатовагн; а то је о оиоме додатку: да су решења министрова извршна. Мак. Сретеновић — Ја сам разумео тако, да је госп. миниетар одустао од тог „и ван ове", с тога, шго су му поласкала госнода из опознције хвалећи га, да он то неће н не мисли, но воле после, кад другн дође, да ће онај то злоуботребити, и мислим, да Скуншгина неће бити иротпвна целом овом закону онако: како је он нрвобитно предложен; јер без овога неће се нпшта овим законом постићн , по што ће несавесне суднје много што шта ван службена рада учпнптн, па за то зар не треба да буду кажњени. И за ово што ће остати не треба савссни на Скупштину и министра да се љуте, већ на њине рђаве другове , које греба да пзбацују нз свог друштва. Он је казао, да се неће томе противити, ако је Скуиштина вољна да се речи „и ван ове" избришу, а волео би да остану, као, н мн, за то сам да остане све по предложеном члану. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Госиодо посланнци ! Ја сам још у ранијем говору казао , да је мој ирвобптан предлог бно , да мнннстар нравде има права да над председницима и судпјама изриче казну оиомене , укора и губптка тромесечне плате. Казао сам даље н то, да је предлог овај у Државном Савету пзмењен, и да је министру правде дато ираво кажњавања над иредседницпма н судијама ирвостеиеиих судова, и то: опоменом, укором и губитком само једномесечне плате. На ове прнмедбе Државно1 Савета ја сам иристао, и данас је то мој предлог. Међутим доиннје сам изјавно, да пристаЈем, да се речп „ван ње" у чл. 38 избрншу; алн сам одма додао , да то чнним једино за то , да би уверио господу иосланике, да је п мени мпла судска независност, и да ове мере што се нредлажу , иредлажу се само у тој цељп, да очувају судску незавпсност, а нпкао да је униште.

Народно Иредставнншгво нека реша како за добро нађе. Приме лн се речи „ван ње" илн не приме , ја од тога нећу правити питања. Ст. Д. Рибарац — Цо члану 77 иословпика влада може повући законскн предлог, који је Скуиштннн ноднела , док још Скушптпна нпје коначно решила о њему. То значн, чланови владе могу иргдложнти п извесне модпфпкације, донде, док СкЈУ1Штпна ннје донела дефпнитпвно решење. Г. Миннстар правде излази сада с тим и прнстаје, да се нзоставе нз овог члана оие речи: Ђ вш ње". То значи, да је то иоследња измена министра правде п онда једиаа нравилна и иословнпку саобразна ра/зња била би у томе, да на основу чл. 72 пословннка унути ову ствар одбору, те да он размисли и овој изменн п овоме додатку мшистровом. У осталом, госиодо, то бн бнло врло ружно сведочанство о слободоумљу већине скупшгинске , кад би одбацила једну меру , коју министар нредлаже н која је очпто ванреднија од нрвобигног предлога. (Жагор). Стојан Станковић — Молнм вас госнодо ! Г. министар је казао, да ннје одустао од онпх речп : „ван ње", да се нзбрншу, него је условпо тиме ако остане , да његово решење о казни буде извршно. Ја би пре иристао на то, да остану оне две речи „ван ње", него да оставимо оваку редакцију, да је решење министрово извршно. Известидац С. Костић— Ја мнслпм, нрема ономе, што је г. министар пзјавио своју готовосг, да би вољан био да се оне две речи „ван ње" избришу, дакле да је вољан, да се у неколдко друкчије редпгује овај чл 38. Ја као известилац нримам, да се овај члан врати одбору, те да се поново редигује. Потпредседник — Г. нзвестнлац је пристао да се ова пзмена , коју предлаже г. мнвпстар нравде, вратп поново у одбор , те да се она тамо редигује. И кад то известилац тражи , онда се по нословнику то мора извршити тим ире, гато има још два члана, којн су враћенп одбору. Према томе чл. 37 враћа се у одбор да се пзменн онако, како је г. мннпстар предложио. Сада је на реду иројект о изменама закона о истражним судпјама. Молим г. известиоца да заузме своје месго. Известилац С. Костић прочита нројект, мпшљење Држ. Савета и одборскп нзвештаЈ. (Види стр. . . .) Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Господо посланнци! Пре но што би пристуиили нрегресу подиесеног нројекта, дозволнте да кажем узроке, који су изазвали ову измену .чл. 32 закона о нстражнпм суднјама. Као што је иознато, ванредна Народна Скунштина донела је закоа о пстражним судпјама. По томе закону (чл. 32) стављено је у дужност мннисгру правде, да га он у •[ оку од године дана извршн, т. ј. да за годииу дана поставн исгражне судпје у целој земљн. Кад сам прнстунно иослу, видео сам да немам довољан број чпновнпка да иоиуним сва места. За то сам се обрагпо званичним актом на моје колеге и молио нх да ми што пре одговоре : колнко онн имају лпца у њпховнм мннистарствима, која би вољиа била да се приме за истражне судије, а имају за то нужне квалификације. Оговор сам добио овакав: г.г. мпнпстар просвете, пносграннх дела, грађевине п фннанције јавидн су да немају ни једног чпновннка. Од г. минисгра војног добио сам одговор да има два аудитора, којн пристају да буду истражне судпје, алн су онн стављалн извесне услове односно нлате и места, на шта ја ио закону нисам могао прнстати. Госиоднн мпнистар унутрашњпх дела ставио ми је на расноложење неколико кандидата, које сам ја н уиотребио. По добпвеном овеквом извештају, пре него сам поставио лица, која су мп била на расноложењу, ја сам се обратио актом на г. мнипстра унутраш. дела да ми јави : где би била најнреча потреба да се поставе истражне еудије. Одговор сам добпо са означењем места у којима је најпреча нотреба, и ја сам тамо и поставпо пстражне судије.