Народна скупштина

СТРАНА 426

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

и сада гледа да иротури. И за то молим Скупштиау да ирнми оиакву редакцију, какву је прн ирвом читању примила по иредлогу Ђурића. Михаило Поповић — Господо, још у наиред нзјављујем да се потиуио слажем са ногледима поштованнх посланнка Драгнше СтаноГевића и Ранка Тајснћа, а слажем се једнно с тога, што су иобуде њпховнх захтева врлг онравдаие, н веома деним оне њнхове побуде, које иронстнчу сигурно пз начела : да сваки треба да одговара за свој рад. Па кад сваки одговара за свој рад, онда н министар треба да одговара за свој рад. Но у колико се с њима слажем у том погледу, не слажем се у ономе чиме онн хоће, да га учине одговорним за његов рад. Не слажем се стога, што је њихов предлог тако незгодно састављен и да се бојим, да по њему неће бити нзиграно начело одговорности за свој посао и да министри одговарајућп за свој рад не одговарају и за туђ рад, што би било неправо и протпвило би се свима нојмовпма људске правде. Сумњам да има човека на свету којн би хтео да одговара за другога, н само због тога, што би другога учннллн одговорнпм за туђу погрешку, мн бп смо се огрешилп о оно начело : да сваки одговара за своја дела, па с тога и не могу да иристанем на редакцпју тач. 7 овога члана како траже Драгпша Станојевнћ н Ранко Тајспћ, јер бн том редакцпјом учинили то, да мпнистрн одговарају за иогрешке других људи. Ако кажемо да је мпинстар одговоран за подиошење неистинитог нзвештаја, ондатребадп видпмо природу симога посла, којпм се ти људп баве, на да впдимо, ако тн људи, правећн свој извештај, располажу таквом могућношћу, да могу ноднетп истннит извештај онда то треба вндети па ако се нађе, да су они увек у стању прена своме ноложају ноднетп нотпуно тачан н истинит извештај, усвојитн иоднесени предлог ; али ако се опет нађе, ^а они н иоред најбоље воље н савесностн, често крнвпцом туђом а не својом, не могу то учинптн, онда ће те доиустити да би н тражење овога предлога бнло неправедно. Ми знамо да не само минпстар него 1Ш нредседнпк једне општине, не може сам да стнгне да нромерн п оппна све што је нужно па да може датп истинитп извештај, него мора да се ослонн на другога, на своје иодчпњене органе. Еад је тако са кметовпма, у толнко внше мора да се осаон један мииистар, који уиравља једном струком, који има много помоћника н којп нма много носла. При поднашању иак пзвешгаја миннстар бн требао да ирође све и да се о свему осведочи сам. па онда тек пзвештај какав да нише, но мннистру је немогуће да тако што учинн. Према овоме, хтео не хтео мора се ослонитн на другог ц мора пратитн свој извсштај на основу ноднесенпх нзвешгаја од стране својих подчињених оргаиа. Један ноднесе пзвештај добар, други такођер добар и т. д. али се нађе да неко случајио подиесе погрешаи пли несависан извештај. Разуме се, да и министров нзвеп1тај у толико само може изнети пстнне, у колпко је она пзнесена у извештајима његових органа на основу којих и саставља свој извештај. Тражитн сад да министар иоднесе тачан нзвештај онда, кад су опи извештајп на оспову којнх је он нравио, нетачни п њега нравпти за то одговорним то је по моме мишљењу нелраво. Поштованн посланнк Ранко . Тајспћ касао је : ми хоћемо да нама инннстар буде одговоран, а њему иека буду одговорни чиновницп, о чијој одговорностп, ако је нема пронпсане, нека поднесе предлог законски. Јест то иостојп, онн су одговорнн за своја дела. И то је право да чиновннци одговарају за своја дела. Алн да лн је право да за њихова дела одговара н неко трећн — да лн је право да буде кажњев ни крнв ни дужан н неко другн за њихова дела, па бпо то миннстар или не. Ја мпслпм да. ннје. Велн се : да министар треба да одговара за то што није отворио очи при носављању чнновника, шго нпје узео да избере ноштене и савесие чиновннке. Томе бп могло бнтп места само онда, кад би прпрода људи бпла таква, да се може знати у нанред какав је ко. Ја сумњам да има министара којп кад узимају једнога човека у службу да га знају као неваљалца; сваки се узима са претпоставком да је ваљан, да јс ;

добар и да је савестан. Миинстар се може само онда уверитц о неваљалству једнога чнновника, тек кад тај чнновиик учпип иеваљалство и кад га обмане па он то видн ; нпје то нож да види јелп оштар или туп, јели добар илп неваљао. Према овоме, ако би смо усвојилн ову гачку учпнили бн смо то, да. оиај човек, који бн се примпо за минпстра одговара п за туђа дела, шго би било неправедно да мн као застунници којн застуиамо народ и све оно што је ираво, не би требали ову тачку да усвојимо, Јер нравда не бн бнла задовољена п мн бн дошли у незгодан ноложај. Ја не знам, ко би имао те куражи, да се примн једнога посла, да норед најсавнснијег свршења своје дужиостн, мо,>а одговаратн и за туђе кривнце, и онда ба створпли немогућносг за људе, којп врше министарскн посао. И са тога гледпшта треба ово одбацнтп. Каже се даље, ко ће моћп доказнвати да је какав нзвештај злонамзра мпннстрова н да .је то нелогично. То је лепо. Извештај министров он се ослања на иоднесснз извешгаје од чпновника, онда овај нзвешгај кога минисгар иодиосп треба сравнигн са тпм извештајима, иа видепх да лн се слаже са тнм матерпјалом на којп се оп ослања. Па ако се не слаже, ту се одмах вндн злонамера, јер миннстар, којп је бно у стању да ноднесе тачан нзвештај н нмао сав метсрпјал нри руцп, на опет иодноси извештај лажан и но својкј вољи, онда се види очито његова злонамера. Према свему овоме као што рекох, овде нема опасиостп и мислим да треба усвојнти ту тач. 7 онако, како је бнла у нрвобнтном владином иредлогу. Милан Ђурић — Нпсам мислио, да ћу добити ирилике да оиет говорим, алп како сам изазват говором впше говорника, сматра^ сам за дужност да н овом прплпком кажем нскоднко речи о том питању. Сва госиода, која су говорнла против оног мога нредлога, који ннје сад мој лнчнн предлог, јер га је Народна Скунштнна усвојнла на првом читању, онн ме убедилн нису да бн гај предлог бпо штетан ио правду. Јер кад сам иредложио, да сваки одговара за своја дела, и као год што сам тражио да невин не страда, тако исто бпо сам и за то, да се крнвац настрожије казии, иа ма то бно и мннистар, као и то да нико не нзмакне пспод заслужене казне. Ја сам јасно пзложно своје иобуде у ирвом свом говору за што то нредлажем. Кад бп то оиет чпнпо, то би ме далеко одвело а морио би ваше стрнљење, иошто су го мало час врло лепо објаснили моји иоштовани другови докгор Драгцша, Ранко Тијсић н друаи. Ја, госнодо, никад ннсам бно у друштву таквом као што је Народна Скунштина, да нстнчем моју иамет над осталпма, ннти иак да ја моје иадзоре нагурам другима, ннги иак да уздпжем моје родољубље над другнма. По мом дубоком уверењу ја не бн замерио ако бп се што из мога предлога и изменнло, јер за то је друго чптање, а нарочито као што впдим и опозиција усваја предлог мпннсгра председиика. Али ииак очито је, да сам тај предлог иредложио и и Скупштииа га усвојила из онпх узрока, што су као што зпамо поједиии људи иоднашалп лажне извешгаје владаоцу п Нар. Скупштини, што су внше пута отуда долазше штетне иосљедпце по земљу и на,род. Кад сам учинно тај преддог, учинпо сам то с гога да се стаие иа пут, те да се Краљ п народ не доводе у сукоб те да отуда земља трпи многе штетне последнце. Да се то у будуће ие 5и догађало ја сам учинио овај нредлог п Скупштпна га је на првом чнтању и усвојнла, па држпм да ће то н у сад учпнитн, јер је праведан. Риста Поповик — Ја, госнодо, не могу да се сложим с нредлогом М. 'Бурнћа, који је он учпнно на нрвом читању и којп је Скупштина усвојпла. Не могу да се сложпм с тиме из нобуде, ппо бн ои бно оиасан, а по добре свесне и натриотпчне министре. Тако исто не могу да се сложпм са Р. Тајепћем. Он је нзнео 2 нрпмера, 2 разлога који говоре да би министрн ако би ова одредба отпала, а остао првобитиц пројект, мо-