Народна скупштина

40 САСТАНАК — 19 ЈАНУАРА

СТРАНА 427

гл11 и V будуће иоднашати буџет какав год хоће, да иодиашају лажне навештаје, да ти министри држави стварају штегу и да никоме не одговарају. Буџет ие ствара министар, пего Скупштива, мпннстар износн пред Саупштппу један предрачун, а до Скупштине стојн оће лн му вероватн пли не ; ако му верује она прнма, ако не, она мења. Дакле мннистри п ако хоће не могу да поднашају буџет какав хоће, неискрен непстпнпт п т. д., него то завпсн од нас сампх. Ако имамо вере да су дифре праве мн пх принамо. а ако не, онда ће мо тражптн начнна да се сбавесгпмо о ненстннптоме, а прн мпћемо оно што је пстнннто. Ме1)утпм постојп могућност да п самп мнннсгрп могу да сс преваре у поднашању буџета. Рецпмо на прплпку мннпстар предвпдн ђумручкп прнход у 4 — 5,000.000 годпшње; лањске годиие донео је толпко и нрема томе то је за њ најмеродавннје да ће н ова годнна толнко донетн. Алн деси се нешто друго. На прнлпку у Србнји се сврше нзборп. Одједанпут наступа забрана од суседа на нзвоз каше стоке, свиња волова н т. д., спречава се дакле наша трговнна. Трговпна застане, застану н приходп ђумручкн, а нарочнто, ако п ми забранимо увоз продуката њпховпх у нашу земљу, онда то стање разуме се може да побуди наше грађане, те н пзборн могу да нснадну друкчпјн. Долази опозпција на владу и она узнма мпнистра иа одговор, што је иоднео нзвештај да ће ђумрук нзиетп 4,000 000 а оп донео једва 2,000.000. Мннпстар је то ушнио нрема нрошлој годнни, алп због случаја, којп он ннје могао да предвндц прпход је подбацио. Према овом иредлогу М. Ђурића, којп су иотпомогли Ранко и Др. Драгпша минпстар бн за такав извештај требао да одговара Скупштини. Ја мислим да не треба, јер он нпје могао да иредвиди, шта се може догодити носле годину дана. Сад он је навео још н то и& каже: Једном се каиетану у срезу прохге да ирогласн како у томе срезу нма буне. Дигне се власт копа шанчеве, а после се докаже да нема ничега. Тиме се вели пггети држава, а како каиетан то нпје радио из зле намере, то неће битп ни крпв. Ја мпслим да је он вронзвољн • рекао како каиетан то није хотпмице радио. Капетан .је у гом случају радно са свим свесно, ај не из незнања т. ј. намерно је радпо и за такав рад треба да се казнп. Ранко је тај пример рђаво навео; такав чиновнпк мора да се казнн или ако не то онда ће минпстар одговаратн Народној Скупштнии. Дакле и један и други резон Ранков ннсу тако јаки, да би моглн да убеде Скуцштину, да не одустаје од првог решења и да не треба да што учинн за добре мннисгре те да не одговарају кад нису криви. Ја мислим, да и ако је Скуишгина први нут иримила предлог проте Ђурића да оиа нмајућп могућности да се размислп до другог читања, које је установљено да би се иоправило оно, што је на првом читању рђаво решено, ја мислим , да ће сад оставити првобитну редакцпју. Држим да је чак сада и прота Милан стекао друго убеђење, на да као цредлагач треба да остане при своме предлогу. С тога мислпм да ће Скупштииа одбацитп ову измеиу и цримити ирвобитни предлог. (Чује се : да се решн.) Драг. Станојевић — Ова тачка VII била је једанцут усвојена од Нар. Скуиштине. Говорило се онда за и против, говори се и сад за и против, не видим никакве нове разлоге сад изнесене. Не виднм ничега што је учинило, те је нама сад еинуло пред очима, па треба да поцравпмо погрешку То невидим, а г. Р. Поповић види чак и то да је прота Милан У својој душц морао се разуверити. Дакле ја не видим ничег новог а вндим старо то, да је Скупштина једанпут усвојила овакво редиговану тачку VII. Има разних ступања одговорности, то је п у иравној науцн прнзнато. Може иеко битн одговоран сасвнм узгредно, може неко бити одговораи у већој мери. После има трећн стуиањ, да неко одговара за најмању ситнпцу и најмању неиажњу. Не само за злу намеру, него и за иеиажњу има казна. Кад би се ово усвојпло на пример у војсци, што се иредл аже за министре, онда не би могла да иостоји војска и војна

дисциилина. Кад би н. ир. командант једног града, рецимо Београдског, цропусгио да стане на пут метежу војиика, који би се у град деспо, он би био кажњен за нехат. Бадава бп му било говорпти: па шта сам ја крив, кад се буне солдатп! Казните њих. Ја кривац нисам. Он бн ниак бпо кажњен, ма да он одпста није изазвао бунг, јер се нретиоставља да није био довољно обазрив и да ннје отворио очи, те да внди и оно, што се иза његових леђа чини. Као што рече г. Мнка Ноиовић људи могу да се иреваре п тако ио његовом људи у опште ие би могли да одговарају. Међу тнм то се не може допустити, јер у војсцп мора да влада иотпун ред, н опај чпјом јенеиажњом бунг изазваи, биће строго кажњен, а онај, који га је потстакао биће н нушкаран. Дакле, као што се видп има впше стецени одговорпостн: нма маленог, већег, н највећег степепа одговорности; тражп се у свим иословнма, да су пнгер^сн народни, пптересн државни или на посдетку п приватни пто већма "заштићени. Кад ои се апстрактно, начелно говорило без ирпзрења на Скупштину и земљу у којој се говори, и време у ком со говори, пиак би се морало закључитн, да централна власт треба да одговара највишим стеаеном одговорности. А кад се то говори у Србијн, и кад се зна, шта су радили миннстрп у Србпји, п шта ће још можда радити, кад се нризна го, онда се има још један разлогвпше, да се у Србији установн највншп сгепен одговорностн гако, да министар одговара као војник. Михаило Поповић — Надам се да сам мало ире иотиуно доказао мојим говором, да ако се прими тач. 7 као што је цредложена, да ће се учинити ни више, ни мање, него да се они људп који иостану минпстрн доводе у тај положај да буду одговорни и за туђа дела. Тиме би се иовредило оно начело, да јесваки човек одговоран само за своја дела. Нећу да сиомпњем нп оно што је поштованп Др. Драгиша казао да треба за минпстре да постојн највећа одговорност, нећу да иомињем с тога, тто овде није речено нц речи о величинп казне, но само се говори о томе: за шго министар треба да буде одговоран. Сад ћу баш да наиоменем један од онпх примера, који су навелн, па ће се впдети, како ти примери војују за ово наше мпшљење. Чнни ми се да је један од г. иредговорннка рекао: шга ће мо радитп у том случају ако један начелнпк иошље неистннит извешгај и каже: у овом је крају буна п ми1 нистар према таком нзвештају ношље војску. Ја ћу на то питање да ставпм ово: а шта ће мо радпти у том случају, ако се буна деси иа министар добије извештај и не учини нишга да се о томе увери Па преко кога ће да се увери; хоће ли 1 сам да цде у Драгачево или ће да верује својим иодчињенпм чиновннцима. Јасно је да он мора веровати својпм чнновннцпма, док се иротивно не уверп ц кад то стоји, да он треба да верује својим чиновницима, опда не ћете ваљда тражигп, да министар буде одговоран п на ногрешке другога. Ја мислим да је то право. Драгиша Станојевић — Ради личног обавештења са г. Миком Поиовпћем, молим да кажем неколико речи. Г Мика Ионовић неирестано у свом говору иомнње, да нико не треба да одговара за туђ рад. Према његовом говору излази да у моме говору има и таке несмислености, да министир треба да одговара за туђ рад. Ја то не тражим; ја мислим да иаметан човек не може ни тражити, да Петар н Павле одговарају за рад Јанка и Марка. Кад се тражи да минпстар одговара што поднесе лажан нзвештај, не тражп се да одговора за туђ рад, пего за свој, и кад се тражи да командант једног града одговара за бунт у војсци, онда је то његов рад ма да ои ннје иравио никакав бунт вчћ његови потчињенц. Тако је исто и са министром. (Чује се : то није псправка на говор). Потпредседник — Изволте свршитн говор. Вп имате ираво да учините нсиравке на говоре господе посланика, који су вам говор иогрешно тумачилр. Драгиша Станојевић — Ја имам да одговорим, Г. Мики нато, што он тврди да сам ја казао, да мпнистар треба Ј да одговара и за туђ рад. То не стоји, јер кад се од мини-