Народна скупштина

СТРАНА 428

НАРОДНА СКУПШТИНА, СЛЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

стра тражн да цодпесе тачан извештај а не лажан п кад он поднеее лажан извештај онда треба да се казни; дакле он не одговара на туђ рад. Мика Поповић — Баш то и јеете главно гледшнте што мп, којII се противнмо вашем мигаљењу тражнмо, да се он ие казнн за туђа дела. Ако остане само гачка 7 онако, како в 11 хоћете, ми онда баи! из онога ирпмера, који сте равели мало нре, да он осиива тачност својих извештаја на извештајима млађих својих, оида је еа евим ирнродно, да ако онн буду петачнн бнће и његов извештај нетачан н неће битн иреетавл>епо право стање стварн. Па сад да лн је нраво, да он одговара за туђа дела, н као што мало пре рекох он би зебао да иде сам чак до у Драгачево те де се о тачности својпх нзвзштаја извести. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скуиштнна да се реши (Јестс). Милош Богдановић — Сва госнода иредговорннци вазда су наводила неке прнмере како бн могло да буде зло намера ; на су се вазда објашњавалн нским нрнмернка, који су да. но постојалн, а забо] авили су да узму један живи пример Тоиолску буну Вн знате како је тада миннстар поднео нзвеш1ај владаоцу, како ја то онда учињено днже се војска, онкољава Тополу, тражн Карађорђевића, а кад тамо нема ништа. Али да се засптамо какве су тада последнце биле. Спловане су ћерке српске од 12 и 13 година, изгинулп су људп и да лн сад пред таквпм случајевима мн треба добро очи да отворимо п казне одредпмо. Свакако треба, и с тога саљ ја да остане редакпнја каква је на чнтању усвојена. Гига Гершић — Господо, ова је ствар нрилично нсцрпљена и објашњена н по томе ја нећу бити дуг у свом гоВ0 РУ, јер су већ наведенн раслозн и за, и нротив. Ја сам п лрн црвом чнтању, кад је предлог г. ироте 'Бурића нзнесен бно против тога, а сад сам тога мишљења, јер увек сматрам да ненстина треба да се казни за то, што је неморална. Ту неистпиу требало би казнити, кад би она била хотично и намерно изнесена, јер је тада неморална, иначе кад је неко каже незнајућн, да је непстпна, онда го није неморално и не треба казнити, јер то може да се догоди сваком, па п најпажљивнјем н најсавеснијем човеку. У оиште овде је један случај засебне прнроде, ту је говор о неистинитом нзвештају, т. ј. да ли јо оно , нпо је мннистар иоднео Скунштини пстпнито илп не, и у таквом случају прпмљено је при ирвом читању, да може бити крив п онда, кад је подне нестинит извештај; а то иије хтео намерно да учпни. То бп бнло но моме мпљењу иротивно свпма правнпм појмовима. Ја хоћу да се обазрем само на оио, што је навео гоеп. Драгнша. Он каже, да пма разних ступњева одговорносгн за злонамер , нехатност, неиажњу н т. д. Господо, што се овога пптања тпче , ја мислим, да би ту могао миннстар према ономе што је формулисано предлогом г. Тзурића, да одговара , кад је иоклањао и највпше нажн>е, кад није бпло ннкакве нехатности, јер и при његовој нажњп може да му се ноткраде какав неистиннт податак у извештај н свакако ту не може бити говора , да је он крив за нснажњу н нехатост. С друге страве, оно што је навео г. Драгпша о команданту војске, то није пример, који некога може да убеди, да ,је његово мпшљење правнлније, јер, госиодо, кад је командант допустно, да се његовом непажњом днгне буна у ономе одреду војске којим он зановеда, онда значи, да нпје вршио своју дужност као што треба, и он је тада одговоран за невршење евоје дужноетн, а осим тога, он неиосредно рукује тнм батаљоном, н ако тако вршп своју дужност онда нема сумње, да ће он знатп за све што се ту догађа , али кад један миниоар који управља целом земљом , једном струком , која је раснрострта ноцелој земљн, ирими извештај, који је нстиннт и кад оп нема могућности , да све то испнтује на самом лпцу места, онда је то други случај, који се са овим не може нн унореднтн.

Ја осим тога нмам један од најгдавннјих разлога , којн ме руковеде, да будем нротив онога , што је на ирвом читању усвојено, а то је у овоие: Као кривица у једном закону означава се оно , што се може гачно н ирецпзно одредпгц, у чему се га крнвпца састоји а уз то мора дело кривице бчту такве нрпроде, да се сваки може сачуватн , да не унадне н ту крнвицу ; алн кад вп кажете , да миннстар одговара за сваки неистинит извештај без обзпра да ли је он то хтео да учпнн нлп не, ја онда држпм, да се од тога не може цн један мнниста,) сачувати; ја свакако мнслпм, да треба дати могућностн свакоме, да се од крпвнце може сачувати, али кад ја као мпнистар нрема овоме ноднесем нзвештај , ја ннак не могу бити ннкад сигуран, да лн је он баш са свпм тачаи н ако сам сву нажњу обратно, да он буде што тачнпји, но томе ја не могу да будем сигуран, да нисам учинио какву кривнцу. Свакако, дакле, крпвпца треба буде таква да завнси од моје воље н нажње , да је учнннм нли не учннпм , а ако је крнвица такве нрироде , да се п прп највећој обазривостн може у њу упастп онда такву крпвнцу казннти бнло бп противно свима правннм нојмовима. И ја и сваки други , који бн сео на ту столицу не бн био снгуран , да не упадне у ту крпвицу п ако свакн такав зна, да је бно сувише обазрив, а.ш му непрестано внси над главо мач, да ће ее нешто у његовом раду наћи нетачни , и да ће упасти у ту кривицу. Дакле где се ја од крнвнце не могу да сачувам, ту и не може бпти кривицс. То је једно. Друго г. Ранко казао је, да би се гнм олакшало миниегру, што ће се најстрожнје мере унотребити нротив органа, којн то поднесу. Па рецпмо да се збиља уведу најстрожпје казне за таква лнца, ма да те мере н данас веа иостоје у закону, да лн је тнме отклоњена могућност да се опет такав случај не деси ? Ја имам рецимо у руцн власт да могу казнити свакн подручнн орган, којн ме нетачно н неистинпто извести, на инак п при свем томе може бити људн, који ће то ипак учинити ио злој вољи нли ио недовољној иажњн, па шта менн као министру помаже, што ја њега могу н најстроже казнити, кад сам ја кривицом мојих нзвештача поднео ненстиннт извештај и кад ја сад већ зато одговарам; да ли је то штпт којпм се може један министар заклоиитн, да у ту крпвицу не упадне? Није, али ннак биће људи, којн при свем том оће да учине то, иа сад да ли је то штит, којим се може један мииистар заклонитн да у ту кривнцу не унадне. Оћу само још то да .напоменем, да ова одредба о ненстпнитом извештају не ностоји ни у једном закону о мннистар. одговорностп странпх држава, осим у румунском п г. миннстар председник нашао је то једино у румунском закону н мпслио је да учини добро те да то у наш закон унесе. Међутим та тачка и у румунском здкону о мииистарској одговорности гласн овако: „ злонамерно ц на штету државних интсреса превари народно представништво о стању државних ствари (иослова)" алп ми смо нри ирвом нптању ишли још н даље да казнимо и онда кад није злонамерно и на штету државних пнтереса рађено. Дакле из свнју ових разлога не могу да се сложим , са редакцијом , која је по предлогу г. проте 'Јлурнћа усвојена већ са оном , која је у нрвобитном цројекгу владином нзнесена. Др. Драгиша Станојевић — Тражнм реч ради личног обавештења. Потпредседник — Ја вам не могу дати реч ради личног обавештења, јер чл. 63 иословнпка са свпм је јасно определпо, кад се може дати реч после решења скуиштинског да се више о једном предмету не повори. Може неко тражитн реч ради личне одбране, ако је од кога нападнут, но то није бнло. Други је случај: кад неко тражи реч да исправи свој навод којп је тамо други погрешво пзложио. Ни тај случај није. И трећи је случај кад може тражнтн реч: кад хоће, да исправи свој говор, који је дао повод каквом неспоразуму. Ни један од ових случајева код вас ннје, и за то вам не могу датн реч. Стојан Рибарац — И ја сам тражио реч. (Чује се: решено је да се више не говорп:)