Народна скупштина

40 САСТАНАК — 19 ЈАНУАРА

СТРАНА 429

Молим вас нека се Саупштина изјасни, хоће лп ми датп да говоргш. Потпредседник — Молнм. вас, господнне, пошто свршп говор г. Паја Вуковпћ онда се може о томе Скуиштина нуасиити. П. Вуковић — Дуга дебата о овој тач. 7 доказ је да јс ово врло важна ствар, па томе ме је н побуднло, да кажем и ја неколнко речп. Ја нисам устао да браним министре. Увек сам желео и желим, да сваки за свој рад одговара, па тако нсто п да је министер што јаче одговоран за свој рад. Алн као ијто ово желим, тако псто не желнм, да неко забадава п за неат одговара. И слушајући разлоге и једних и другнх посланнка, којн су о овоме предмету говорили, ја сам стекао уверење, да треба да остане она реч за „злонамерно подношене непстиннтих извештаја и т. д.", дакле да остане она реч, као што је и у нредлогу владином. Но мени не изгледа то јасно, што је у тој тачци даље казаио: „кад услед н>пх буду доиесене законодавне одлуке штетне по државу." Зашто да баш морају бити донесене законодавне одлуке?! Ја мнслнм да мннистар треба да одговара за злонамерно иодношење ненстпнитих извештаја и онда, кад би они били штетни по др жаву, без да се усљед њнх доносе какве законодавне одлуке. С тога дозволте мн да нредложпм оваку редакцију, пошто се оне речи, кад „усљед њих буду донешене законодавне одлуке" нзбршну п онда та тачка 7 да гласи (чпта). „Седио. 3а злонамерно иоднашање неистинитих извегитаја Краљу и Народ. Снуаштини, и кад усљед њих буде штете за државу " и молим 12 посланпка да ме нотпомогну. (11отиомажу га.) Председник мин. савета С. Грујић ■— Ја примам гу пзмену. Потиредеедник — Кад је председнпк мниистар. савета ирнстао на ову измену онда може битн говора само о тој изменн п за то ако ко хоће о томе да говорн нека се јавп. (Вичу ; да се реши.) Стојан Рибарац — Ја тражим реч. Потпредседник — Хоћете ли о овој измени да говорите? Стојан Рибарац — Ја хоћу у опште да товорим. Потпредседник — Скупштпна је одлучила: да у опште не може бити више говора п за то ако хоћете о овој нзменп да говорите, онда вам могу дати реч. Молпм вас, председшштво никад није дошло на ту мпсао да коме иосланику закраћује реч. Лредседништво ишло је увек на руку: да се дебата о једној ствари до краја псцрпи н ако је се по неколнко пута викало да се реши, председништво није стављало то на гласање. Но кад је цела Скупштииа тражила, да се нрекнне дебата, ја сам ставио на гласање: је ли Скупштина довољно обавештена и она је нзјавила да јесте, и по томе значн, да више о томе предмету не може бити гзвора. Стојан Рибарац — Господо, налазећи се у положају опозиционара, ја бих, ако би хтео да по сваку цену правпм противност свакоме на и умесном захтеву владе, ја бих устао да потпомогнем преддог г. Драгише Станојевића и Р. Тајснћа. Али ја н у положају опозиционара, кад говорим оно, што ми је права дужност, коју ми налаже моје заннмање, као лрав ника, и мој посланички иоложај а то је дужност, да говорим истину. И према томе кад се овде сводн говор о томе: да ли је нужно, да уђе у редакцију ове тачке она реч „злонамерно" сматрам за дужност да кажем, да је та реч оа свнм нужна. Отоме: да лн је један човек учинпо какво дело кривично са намером нли из нехата има да се цени но околностпма у којпма је то дело учнњено. То, дакле, није тешко доказатн, нити је не могућно доказати, као што нека госиода мисле. Нитп, госиодо, треба губити из вида, да, н за дело учпњено из нехата, може неко да буде крив, ако је то његово сопствено дело; али у овој тач. 7 узета је реч „злонамерно нодношење неистинптих извештаја и т. д." и та је ододредба дала повода недовољном разумевању саме ствари и овде је изазваг читави низ објашвења, која су неоправдана.

Они прнмерн, које је г. Ранко Т&јспћ иавсо., они су заиста убедљиви, но онп су овом тач. 7 обухваћенп речнма: „ако се буду нојаппле штетне последпце по државу" јер се у примернма, ккоје је г. Тајсцћ навео већ иојавила радња која је штетна угледу и реду државном. Тој бојазни дакле нема места. У осталом, ако би законодавство нашло разлога- да казвп и лаж која не доноси нпкаквих послед«.ца за држану, може да наступи случај да неко одговара и за туђа дела. Ну такве правне установе и јавно мишљење и Скупштииа свакад пмају места н разлога, да казне крпвца, лажова и ако његово дело не донесе штетве последнце но земљу. Свака гаква лаж може бити обелодањена п онда Скуиштина може томе човеку да затворп врата и да га најури, те ће она тиме да покаже и другима ирпмера те да више не лажу. Али, госиодо, сем овога има још једна ствар, због које по мом мишљењу треба да уђу, оие речп ,злонамерно подношење неистинитпх нзвештаја". У кривичном законику пма један § који нрописује казну за оне чиновнике, који поднесу лажан нзвештај својој иредпостављеној власти. Но казна која је проппсана кривпч. законнком за ниже чнновнике, много је блажија од казне којом хоћемо да казнимо министра, кад такав лажан нзвештај поднесе Скупштини. И сад ако хоћемо да раднмо нраво, требало бн да ово двоје доведемо у сагласност положај мннпстра ирема Скупштинп и положај ножеЈ чиновинка преча министру. Јер кад се казни малом мером нижи чиновннк, онда каква разлога пма за строгу казну једнога министра, који своје извештаје црие из извештаја својпх потчињеннх органа. Наиослетку, господо, Скуиштина је, као шго сам и мало нре напоменуо, контрола над радом поједпннх министара. Она је дужна да чува то своје право надзора. Она као најпоузданпји нзвор права и моћи државне дужна је, да пази, да се не дешавају онаквн чуда, каква се десише. Ако Скупштина буде досљедна свом познву, ако буде стално, истрајво мудро н без страсти вршила своја ирава, она неће никад пропустптн једаога министра без икакове казне за лажан извештај, иа ма он то дело учинио злонамерво илп без намере. Право да вам кажем господо, ја хоћу да вам кажем и разлог, који ме је покренуо да говорим о томе питању ; јер према вашем расположењу ја неби ни узнмао реч да говорим, да није нао један такав пример, којим би се хтео да изопачп један пстпнит догађај. (Жагор). Потпредседник — Ако вп еада подевате прошле стварп онда неће томе бпти краја. То иема никакве везе са овим предложеним изљенама. Стојан Рибарац — Наиоменута је овде тоиолска буна. 0 томе ћу ово рећи : (Жагор). Кад сте трнели онога, који је о овоме тврдио, трпите и мене. (Жагор). Ја сматрам за дужност ово : ако се мисли да се тај прекор упућује нама н* левој страни, онда је то неосновано у Скупштпни. При свем нашем одушевљењу за слободу, мп писмо никад били нптп ћемо бити присталнце правдања још и онакве радње, као што је тополска буна. Но ако би било места прекору за ту буну — (Чује се : није, није), обратите се на садањег председника министарства г. Грујића, он је тада ^по министар војнп, и ако има до кога какве кривице, то је он врив. (Жагор). Драгиша Станојевић — Мнло мн је што мог/ констатоватп да је бар у неколико, ако сам добро разумео предлог г. Вуковића, у исти предлог ушла мисао проте Ђурпћа, коју сам и ја заступоо« Г. Вуковић иредложио је да отпадну речи : „кад услед тих буду донесене законодавно одлуке" п тим начином, ма да је остала реч „злонамерно", ствар је у неколико поправљена. Ранко Тајсић — Поднешеним предлогом г. Паје Вуковића ннје ублажена нн у колико моја зебња о слабој страни овог закона, иа о предлогу нећу ни говорити, него ћу ирећи на оно, што је казао г. Рнбарац. Ја сам у првоме моме говору номенуо нешто о побуни али не о тоиолској. Поменуо сам један извештај из Драга-