Народна скупштина

СТРАНА 430

чева, за вреие пзбора за уставотворну Скуиштиш, што је се у Гучн — Драгачеву десило. Молнм дакле да се мој говор не схвати тако погрешио. Стојан Рибарац — Г. Тајсић је могао оиазити п сам да се мој говор ипје тпдао њега него господнна, који је мало нре иоменуо тоолоску буну. Панта Срећковић — Ја, господо, п браћо, нпсам правнпк или зналац у параграфпла, алн ћу да напомеием неколпко речи о томе, како ја мнслпм о овоме послу. Моје је убеђење да све казнн, које се на свету нзричу, нзрнчу сезато, што зло човек радн, што злу намеру пма. Ако когод хоће да брише ово „злонамерно", онда он може кога хоће да казнп, кад год хоће и зашто год хоће. Дакле захтева се зло дело а не тек како коме иадне 1,а пакет ватај п казнп човека. Друго је оно што је предложпо г. Паја Вуковпћ : он предлаже да кад усљед њпх 6 јду донесене законодавне одлуке." Тим је ограннчено свако кажњење без зле намере и са свпм је право да се избрпшу тс речи, па онда да нримимо ова^о како ће н најбоље бпгц. Потпредеедник — Објављујем да је претрес свршен. Гласаће се о предлогу г. П. Вуковића, који је примно и г. Председннк министарског савета. Предлог г. П. Вуковпћа гласи овако : (чпга. Впдп страну 429). Је ли вам разумљнв иредлог? (Јесте). Стављам на гласање. Ео је за предлог г. Вуковпћа. нека седи ; ко је протнван, нека устане ? (Свн седе), Објављујем да је Скунштнна усвојнла предлог г. П. Вуковпћа. Известилац чнта последњп став члана 2 : „Овнм правом оптужбе могу се послужитп Краљ н Народна Скупштинп за 4 годнне од како је дело учнњено". Потпредседник — Прнма лн Скупштина предложену тачку ? (Прпма). Са овнм је свршен првп члан. Известилац чита члан 3. Потпредседник — Ео је за то да се члан 3 ирнмн, тај нака пзволи седети; које иротпван нека устане? (Свп седе) Објављу]ем да је Скупштина усвојила чл. 3. Известилац чнта чл. 4. Потпредседник — Стављам на гласање. Ко је за то да се чл. 4 нримн нека седи, ко је иротпван нека устане ? (Свп седе). Објављујем да је члан 4 Скунштнна усвојила. Известилац чита члан 5. Вића Радовановић — У изборном закону, који сам цео прелистао, не налазн се казна ове прнроде, као што то ова тачка одређује. Овде се напомпње кад мпнистар изда наредбе ц покуша да спречи унотребу бпрачког права бпло нојединпм грађанима, бпло, може бптп, чптавим групама, те да тиме постпгне успех у пзбору. Напомепута је само једна казна, у 122 члану пзборнога закона, где се каже : кад државнн чпновник илп судија пропусти пли одрече да изврши нешто, онда се казнп до 2 годнне затвора. Та казна ннкако ннје слнчна нпти одговара прпродп оне казне, за коју требају да одговара минпстар, кад изда властима наредбе у намери да спре чи право грађана, да или не дођу на избор илп да нс добију бирачку карту или ма шта било. С тога бн је требало овде у овом закону засебно одредитн, пошто је тамо нема. Пошто је тамо дакле нема, то бп предложпо да се овде одредн казна з&твора од две до пет годнна. То с тога да не би сравнпли поступак једнога министра са поступком чиновннка, јер мннистров рад може да има веће штетне носледице и онда казна не треба да буде равна него већа. Предлажем да се овде каже овако: „За дела предвиђена тачком 5 члана 2 овога закона министар ће се казнпти затвором од 2 —б године" (Одобравање). Молим 10 посланика да ме потпомогт (Устаје довољан број). Известилац — Према важностц права грађана српских, која мннистар може да повредн у изборној радњи, ја примам предлог г. Виће Радовановића да казна буде од 2 — 5 год Према овако нримљеном предлогу овај члан гласио бн овако: (чита) „За дела нредвиђена тач, 5 чл. 2 овога закона мннистар ће се казнити затвором од 2—5 год.

Потпредседник — Стављам на гласање. Ко је за то да се члан 5 иримп са изменом Впће Радоваповпћа нека седи, ко је иротиваи нека устане ? (Сви седе). Објављу.јем да је Скуиштина усвојилв члач 5 са изменом Виће Радоваиовића. Известилап чига члан 6. Председник министарс^гва Сава Грујић — Господо, овај део о казнама као и цео нројект, рађен је по законима који носгоје у другпм земљама, а иослужпло се п матерпјалом из садашњег нашег закона о минисгарској одговорностп. Ирема свнма гим закоипма у овом нројекту узете су најстрожије казпе, и нема нпгде закона одиосно казне строжпје, од онпх које се овде иредлажу. У овом члану узета је казна од 1—б годпна — највећа, дакле казна, која се према одредбама нашега Устава п нрема казненом закону, који и сад важи иоже да одреди. Доциијим ооавештењем вндпли смо да та казна затвора у садашњем крнв. законику може да пде и до 10 година, и но томе све шго би смо могли, ослањајући се па Устав п на крпв законнк, овде нзменутп, то је, да се место 1 —бгод. ставн до 10 годнна. Молпо бих Народиу Скуиштпну да то усвоји, пначе би изгледало да оћемо да пзађемо из онога што је Устав хтео. Устав кад је казао да се ове аривнце казне загвором, а казна затвора иде највише до 10 годцна, онда према томе треба и носгупнтн. Друкчије радећи ми би чинплн нешто што ннје сагласно са духом Устава нп са ностојећим кривичннм законом н с тога молпм Народну Скуиштину, да ову и оваку измену нрпмп, а не онаку к^о шго је у ирвом читању усвојена. (Одобравање). Потпредседник — Има ли довољан број посланика да потпомогну овај предлог? (Устаје довољан број). Пма реч Г. Паата Срећковић. Панта Срећковић — Ја ћу да кажем само неколико речн о изменама у казнама како је поднето било у првом предлогу, п после како је на ирвом читању урађеио. Менн се чини, да ове казне овако велике донеће оне нсте резулгате које доносн ц наша порота. Ја знам толико случајева где је иеки човек нешто заиста скривпо, није дакле сасвпм невпн, иорога га судп и кад дође до тога да гласају, онда норотници ннтају: јелп, госиодпне, ако ми кажемо да је крнв, шта ће да му буде ? иа вели убиће га или осудпће га на 20 год. робнје. Онда поротнпцн кажу није крив, јер самп впде у души својој да човека за таку крцвпцу не треба убитн, плн га осудптц на толику робију. Дакле у души човековој усељено је, да кад видп како некоме човеку хоће неправо да учпне, ма да је крнв, онн га онда ослобођавају. Овако дакле свака Скуиштпна кад има своје мннисгре она им верује, и кад бп се баш десио случај, да какав минпстар погреши, онда ће бпти иајбоље да он снђе са министарства, да га затворе пола годнне, трн месеца или годпну дана. Главно је то, да он падне са мпнистарства а оно друго, то му је додатак. За то ја бнх молпо Скупштину да усвоји првобптну казну, јер бп она бпла најцелнсходнпја п најбоља и тада би било впше министара кажњених, него по овом закону. Ако овај закон остане, онда нн један министар неће бити кажњен, јер ни једна Скупштпна неће прпстатн да га затвори за ситнице о којнма не вреди нн говорнтн. Вића Радовановић — Пре свега да одговорпм г. Срећковпћу, да овим чланом иредвиђене кривнпе нису ситнпце, као шго он вели. Није снтнпца, кад један министар иреманотппше указ, којим се обусгавља Устав у иоједнностима или целинн. То је но моме мншљењу крпвпца, за којубп он требао да се најстрожијом казном, која може бнти, казни. Овом прилнком устао сам да говорим о оној изменн о онаком решењу, као што смо га прпмили на првом читању. Из искуства нашег, шта је се дешавало у нашој земљи н из нашег правног осећања, какву би казну заслужио минпстар кад тако што иокуша да учпни, пз тога двога ми смо бнли побуђенп, да на првом читању тражимо већу казну п сасвим је оправдано, да се он казни највећом казном. Сад правници истичу мишљење и кажу: у Уставу се вели да се само затвором може казннти н веле, да затвор не може бпти већи од б до 10 година, али ми велимо, да <шо мн законо-