Народна скупштина

СТРАНА 431

давно тело и мп можемо да кажемо, да затвор може да буде до 20 год. Дакле, то се ложе заменптн са затвором, који може ц оволмкп биш. Ја се ис би никад сложио с тим мишљењел да се ова казна смањује, с тога што ја вцдим да су ово велике кривице за које миннстар, кад их учини, треба да се канни са најстрожијом казном. Да ли се то иак слаже с крпвичним закоником, ја не могу да кажем, јер нисам правиик, али сам за то да се оставе оиаке казне, као што су усв >јеие па првом читању. Мидош Богдановић — Мени се чини да овде на нрвом месту треба да се заиитамо: какве последпце произилазе у иароду од тога, кад једап мииистар иремаиотпише указ, којим се обусгављ -а Устав у појединостима или у целини и онда тек можемо доћн до резултата, какве казне треба да се одреде за њнх. Таквом њиховом кривицом дижу се у народу буне, тада се коље кум с кумол, пријатељ с иријатељем, брат с братом, тада падају главе хиљадама и крв се нролнва н сад далп је ираво, да проузроковач оваквог једног крвоиролића буде кажњен са 10 година загвора. Ја мнслим да то није ираво — ннје ираво с тога, што се по нашем кривичном закону једап обичан грађанин, кад убије једног човека, казнп смрћу, а миннстар којн овим својнм постуиком учиии толикн покољ, да се казнн само до 10 година затвора. С тога сам ја, господо, за онај иредлог, којпм се тражи казна н за министра као н за обичног грађанина, т. ј. да се и министар за овакав иостуиак казнн до 20 година. Ваеа Манојловић — На нрвом чнтању око овога члана била је дуга дебата п јадржнм да је довољно објашњено, да лп да остане овакав члан, као шго је по пројекту или по иредлогу ондашње госиоде посланнка, која су тражила да буде већа казна од оне коју предлаже г. иредседннк министарског савета. На први поглед, кад се прочпта овај члан, нзгледа нешто сграшпо, алн кад се мало боље размпслн о томе и кад се бацн ноглед на иоследпце које наетају после обустављања Усгава у ноједикостн илп у целини, онда ћемо доћи до закључка, као што је казато н на ирвом читању, да ни један такав миннсгар неће бпти кажњен. Неће с тога, што ако он онда усие н иостигне своју цељ са тим обустављањем Устава, оида га нико неће ни казнитц за го. Нема сумње, да кад би дошло до тога, да се министар казни, онда ће ту решитп ираво јачег. Дакле, ако је конгра отиор министру јачи, он се казне неће ослободнти и онда мпнистар неће одговаратн по овом закону, па да ставите казну већу и од 20 година. Ја мислим , да ми овде не можемо поставити никакву оригиналност, да уведемо нешго што нема ни у једном закону о минпстарској одговорносги и да унесемо онакве казне, које би се противиле и одредбама уставним. Ако мн усвојпмо ону редакцпју, као што је иа пивом чнтању усвојена, ја је сматрам да је иротив уставна и за то сам арогиван н мислпм, да би требало усвојпти иредлог г. минпстра председника, којн се састоји у томе, да остаие оно што је у првом иројекту овога закопа изнесено. Драгиша Станојевић — Ја бнх имао да се позабавим подуже па овоме нптању, акоСкуиштпна изволи ме саслушати. Ја не само да нмам да говорнм иротнв овога члана, као што је овде редпгован, него хоћу ц да објасним, ако ми се донустн, за што морам да гласам иротнв њега. Овде је стајала у нрвобптном пројекту казна од 1—5 годииа, а сад влада нрпстаје иа 5—10 година. Ја тврдим да п го није довољна казна за онако страшан злочин. Ја тврдпм да као иосланик немам права да гласам за тако благу казну; ја тврднм да ако би гласао за таку благу казну, не би одговорио захтевима уојих бирача. Ја нисам тако слободан нрц мом гласању као што на нрвн поглед изгледа а ту ми слободу закраћује и неколпко и сам Усгав. Чл. 89 Устава гласи: „Сви бирачи једног округа састављају једно изборно тело, и гласају не за поједпне кандидате већ за целу кандидатску .'исту." Дакле гласа се ио арограмима ио странкама. До душе Усгав је сам себе нотукао у члану 84, у коме се вели : „би-

рачи не могу давати нн народ. иослаиици нримати заиоведиа упуства." 'Га два члапа не слажу се 89. чл. вели да се аосланици бирају по кандндатским лнсгама и тиме се признаје иачело иартија у овој емљи. Шта су кандндатсве лнсте то је нама иознато. Каидидатске листе то су листе, које сасгављају људн извесних иолитичких начела н према тпм лпстама бнрају се послаицци. У изборном закону то је још јаснпје речено не могу да се сетнм члана, али у једном је члану речеио, да ири гласању представннци лнста пмају дужност да кажу ио нмену којој иартијн која лисга прииада. Онп имају ирава да" кажу : ово је раднкална, ово је либералаа а ово је иаиредњачка кутија, дакле у начелу нартпје су прпзнате н Уставом, а признате су п изборнпм законом. Наргије имају своје арограме и ја, кад сам се иисмено обвезао да се прамам избора у рудничком округу, као каидидаг раднкалие странке, го зиачи да се ја иотаисује.ч на радикални програм Ја по својој савесгн треба да гласам ио гоме ирограму, јер нп Устав не даје мп права да кажем : усвајам ирограм те н те кандидатске лнсте па да му после окренем 1еђа, Зиачн да се морам држатн начела оних бпрача и опе кандидатске лнсте у којој сам листи пстакнут и за иослаппка изабраи. Ка,д се добро схвати чл. 89, онда се видј да чл. 84 Устава не може нп у колпко да ослаби чл. 89 Устава. Чнм се гласа ио лисгама, разуме се да су ту осн<>в начела иро■ грама, појединпх партија. Мене бира раднка.ша странка, ја сам нристао на кандидацпју н пзабран сам. Ја сам онда дужан да гласам у духу радпкалног ирограма, ја сам се п морално па н наппсмено обвезао да гласам по начелпма раднкалног програма, ц моја мп савест каже, да ја задану реч држатн морам; н ја је ево држим, једно шго хоћу, друго што, према обвези морам, јер ја се не смем иеблаговремеио одрећп повереног мп заповедног мандата, а најмање нзиенада, баш у часу кад треба гласатн за закон о штамиарској пеодговорностп. Ја тврдпм да ово, што је иснесено у чл. 6, противно је раднкалном нрограму ц да ја за то не смем да гласам. Морам иретходно да цроговорим неколнко речи о Уставу. Молим г. потпредседника да не мисли да неће бптн везе и да ћу се ја удалитн од предмета о коме је реч. Ми знамо којц смо пзабрани да сваки гласамо ирема програму своје партије радикалне и либердлне н г. д. Мп зпамо даље, нарочито мн радикалци, да Устав данашњн неодговара нашем чрограму. Мн, знамо, да цма по где што нз нрограма, али у главиом да има миого стварн, које су протпвне нашем програму. Нрнлике у такве биле, да су људн и ако су били противни Уставу гласалн за њ само зато, да бп од своје отаџбпне отклоинли недогледне опасности. Са гледишга оне странке, која ме је бирала, Ус.тав не ваља. Дужност је странке, кад тај Устав рпсгаиа у иоједине законе, н.нр. нримењује га у ноједине законе — да тај Устав гито мдже слободоумније изведе а да га не изводч у горем и црњем духу, но што је сам. У члану 6-ом предложено је било ирво да се може казнити мииистар од 1—5, год. па је носле министар иристао да се та казна незнатно иојача. То је багатела за злочин, који се може да изврши н тражптп од меие да ја за њ гласам, зиачпло би гражити да гласам протнв моје сарестп и нротив странке, која ме је изабрала. Моја је дужност да гласам, пошто не може Устав да се измени, за оне законе, којп најбоље п иајвећма затупљују оштрину, која је иаперена иротив демокрацпје и слободе у овој земљп. Кад би гласао за члан овако као што то сад миннстар предлаже. Ја морам, ако мн се доиусги, да проговорим неколико речи, н да наведем неколико нрнмера? из тога Усгава, те да докажем, у којој мери ја морам да гледам, да закоип, који на основу Устава долазе на решење. буду у што слободоумипјем Духу. Да наведем неколико прпмера. Чл&нови Устава 79, 81, н 100 деле овај народ па три сталежа. Ја гврдим, то Усгав чпни. Не велим дакле, то ја,