Народна скупштина

СТРАНА 468

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

корак напред у том погледу, ако волемо своју отаџоину, њену нолнтнчку и економску самосталност, то вас молим, да овај пројекг узмете за основу н за почетак расправљања економских питања, те да ограничпмо иродају броја артпкала по сеоскнм дућанима п да на то можемо нристати без икаквога поговора. Што се нојединости тиче, о том ћу на свом месту проговорити. Станко Петровић — Молим вас, браћо ! Незгодно ми је да се овде упуштам у говор по овој етвари, јер знам да ће мп се пребадптн од стране мојпх другова и варошана, да сам ја заинтересован као човек, који радим као дућанџија у селу. Никад ме нису руководилп себични ннтереси, па нећу ни овде као иосланик да заступам свој лични пнтерес, него ћу само да изнесем назоре по овој стварп и о оном, шта хоће варошн и варошкн сталеж. На другоме месту пак хоћу да одбнјем оне увреде на сељачкп сталеж, да одбраним његову част па н част моје фамнлије. Господо! Од 10 година на овамо а може битн и више, ни једна Скупштнва нпје остала, да јој се од стране ноједнннх носланнка и варошана не поднесе нредлог, да се сеоскн дућани укину. Ја ћу да наиоменем и то да је и прошле годнне тога било, н да је такав предлог поднео мој друг Арса Дреновац са Јодом Ж. Јовановпћем као варошани. Пошт.о они толнко годнна нртсу као варошкн носланиди могли да продру с нредлогом за то, што су увек наплазплн на неодобравање, нашлн су сада један начнн. којнм ће да се послуже да то некако нровуку нреко г. мннистра нар. привроде, да тај пројект законскн пусте иреко њега, да би успешније могао да ирође а све за њпхов рачун и да се њиме користе. И овим су сад постиглч оно што за 10—15 годнна нису. Пројект овај овакав какав је поднет — треба с тнм да будемо на чисто — мени се чннп да он не сузбија раскошлук и не ннштн артикле, који народ гоне на луксуз илн који штете сељака, него овде се просто исмева сељачкн сталеж, даје му се со, гвожђе, кононад и т. д. а друго ништа. Ја сам наиоменуо да имам сооски дућан п хоћу да изнесем зашто сам га отворно да не би пзгледало да сам њиме толнко заингересован како би што више стекао. Ја сам тај дућан отворио не за себе, јер ја у њега не улазнм ни 50 нута годишње. него за моје дете, за мога сина, којц ме је за то молио да не би иропао са здрављем, јер је као 14 годишњи младнћ дизао џакове .... (Ч.ује се: на ствар) молим вас сад ћу да нређем на ствар. Говорили су како су у сеоским дућанима људн искварени, крадљнвци и т. д. Ја ћу да кажем, како су установљени сеоски дућани у мом срезу, у срезу моравском. То је потекло од Алексинда и на томе је на ирвом месту радио један мој поштовани прпјатељ и друг кога ја ноштујем Потпредседник — Молим вас г. Станко, пзволте гово" рнто о ствари. Ст. Петровић — То је о стварн. Потдредеедник — То није о ствари. Ст. Петровић — Јесте, јер се овде рекло да су сеоске дућанџиЈе кајишарн, а да впдите какви су људи отваралесеоске дућане. Један дућан отворнлп су Петровнћн из Алексинца, ко, и раде с Пештом н другнм иијацама. Онн отварају сеоски дућаи, алнферују по толнкн материјал за војску. Хоћу ово да кажем, да ово нису лопови, који 0 'Јварају дућане н одбијам од свију да су то лоповн. У сваком житу има кукоља. Можда и код сеоских дућаиџија има рђавих људи; али морам да признам, да ц у варошима пма исто тако некарактерних људн и онпх, који немају достојанства да врше трговачке послове. Но ниак зато ја кажем, да су то изузецн и нећу ничим да омаловажим трговце. Рекло се да сеоске дућанџије упропашћују народ. Госиодо, у колнко ја иознајем сеоске дућанџпје код мене а особито мот сина ц још једнога, могу да кажем да г 1нм људива нико није дужаи шпи су они стављалн ма коме ннтабулацнју на имање. А рећи ћу вам ово, да у ва^.оши Алексинцу нма

једаи трговац, којн не тргује више од 10 год., цма огроман каиитал, њему дугује један сељак нз Лоћике 300 дук. Тако га јо тај трговац уватио да има добро имање н сад му он дугује 300 дуката. Дакле, госиодо, да се разумемо овде. Ако је навнка на раскошлук упропастила сељака, исто тако нма ц трговаца варошкн, који су то учнннли. У Алексинцу нма неколико трговаца, којн су, док је бпла слободна нродаја дувана, односилн сељаку делу његову бербу дувана а данас пм сс све нмање продаје за дуг тим нстим трговдима. То је факт, господо, које могу да докажем и са којим хоћу да иснравнм љагу нанету сеоским дућавџнјама и да не стојп оно као да су они иотаманилн свет Овде се говорило како жена девојка нли дете донесе торбу ишенице или брашна нли џак јечма, иа нх да сеоском дућанџнји за две ђинђуве. То не стојн; код мене на прилнку дође дете ла ми каже: нослао ме отац да мн даш кантицу гаса, ако ја пштем 90 иара за њу он не да, јер вели у вароши илаћа 2 гроша п тако сам иринуђен да иродајем но исту цену, по којој се н у варошн цј -одаје. Где се догоде овакве стварн, што мало час спомен\х, ту нема домаћпна, а где нема домаћина, ту жена ако не ваља може да унроиасти све, да из подрума све испродаје. То може да се ради онде, где домаћин не водн рачун о себи и разуме се да ће тада жена радпти шта хоће. Варошкн сгалеж овде хоће да наведе сељака да дође пред његову кућу и ту да цркава; да за своје иола динара мора да изгуби по 2 дана и да у вароши узима оно, што му треба, дакле, варошанин не жалн сељака што овај губп, него што му се нзмакао из руку, те не може он да га цедн, него се другн нашао на то радн. Овде хоћу да одбраним ову С1вар. У Уставу јасно стоји, да овај закон може да вредн само за дућане, којп се од сада буду отваралп, а за до сада отворене чл. 36. Устава каже да се стечена ирава не смеју ништити . Кад дакле не можете од чиновнич. иензије нн дннара да окрњите, не можеге то нн овде да раднге, кад не можете од стеченпх плата нпшта да одвојнте не можете нн овде. На другом месту овде у пројекту стојп, да се загварају дућани. Најзад нека буде то у корист сељака, али шта ће се тиме учинити? Тиме ће се датн ирпмера цннцарнма п грцима да наново раде оно, што су радили док ннсу усгановљенн дућани. Код мене нпје било дућана 10 год., док није било дућана цинцарп су имали дућан у својој механи н данас је због тога зејтин дуило јефтиннји. Дакле сад можемо да укинемо дућане, да отерамо наше грађане, да доведемо странце да нас ексилоатишу. Г. Ћирковпћ је напоменуо, како је морал у сеоског становнпштва покварен. Ја то морам да одбијем од себе. То је једна жалосна појава да г. 'Кирковнћ и ако не зна како сељак живи, баца љагу на сеоскн сталеж. Нека г. 'Кпрковић ирође 3 — 4 сахата кроз Београд, на нека видн београдски сталеж откуд нде и каквим се иослом бави. Све се бави оним пословима, који деморалпшу варошкп сталеж а у неколпко и сеоски, а нека г. Тгирковић дође у село иа нека види кско сељанка где која у 4 сахата у јутру, узима мотнку на раме, тестију у руку, нде на њиву и ради. Ја одбпјам од сељачког сталежа да је он нокварен. Варошаннма је тежња да затворе сеоске дућане, да иоставе свуда ђермове и да ове прпходе, игго их имаЈу сеоске опшгине да се мало помогну општинскнм трошковима, да прнграбе то варошкпм онштинама, хоће да прнмора сељака да нлаћа ђерам да тнме олакша варошке трошкове, а хоће лн и сељаку што остати кад платп ђерам то сам он зна. Један Крсмановнћ хоће да га иомогну сељаци на ђерму, а док има сеоскнх дућана то не може да буде. Ако хоћемо да један сталеж подигнемо а другц са свим дауиропастимо ондато је друга ствар. Варошанн су са свим вешти јер су паметннјн, а наметнији су за то што су научепијн. Варошани кад имају какву озбиљнију ствар да реше, онда су на тенане, и онда гледају да приграбе себн што внше. Кад су вођенн ратовп они су бнлн мало ио даље (Чује се: 10 одбпјамо од себе), кад је стваран закон о порези варошанн су се нзвукли, на сељаке је све натоварено. Данас се