Народна скупштина

СТРАИА

498

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Члан 4 а, да гласи : У сеоскпм дућавима продаваће се све сриске израђевиие н п]оизводп, покућанство од дрвета, зеиље н нетала,со, гас, зејтпн, шећер, пнрпнач, папрпка, марке таксене и поштанске, шамнје, сва крунна п сптна гвол:ђарија, свп земљоделскн п кућевнп алати, пгле, копче, дугмета, конци, канаии, гајтанп, коломаз, писаћп материјал, свеће, тамјан, џамови. жигиде, санув, чешљевп, фарбе за бојадпсање, нреднва, потребе за погреб мртваца, дував (по одобрењу управе монопола дувапа). Оно, нстпна, кад погледамо, овде се не номиву лонци и црепуље, алн ту долазе не само лопцп, него н чутуре, буце, п т. д. Алп те наше пзрађевпне не треба забранптн да се се продају по сбоскнм дућанима, већ треба дозволптп, да се и код цркава продају. Молпм 10 посланика да ме погпомогну. (Потпомажу га). Стојан Станковић. — Одпста овај члан, како се види, није могао све да обухватп, и како нзгледа, свакп нослапнк има да нзнесс оно, како он схвата, јер нредлогом није се могло све предвндети. Поред опога, што Т>урђе Ђоровнћ предлаже, у овом члану није поменуго п то, да се у сеоским дућанима могу продаватн н косе (чује се: пма-земаљски алатн). Коса је најпотребвија сељаку, јер ак,о јс сломпје, он треба да осгавп раднн дан, па да нде у варош да је купп. С тога ја мислим, да треба у овом члану нарочнто пменовати косе. Известилад маљине Ст. Вукчевић — Свагосиода предговорницп; Павле Раиковић, Танаспје Вучковић п Ђурђе Ђоровнћ —пзгледа мн — да нису нрочитали овај предлог, нпти су чулн редакцпју чл. 4 а, коју сам ја мало час ирочитао. Ја сам казао мало час, да је мањппа усвојпла и саветско мишљен.е, које је проширпло овај члан 4 а. Тако на иример ТЈурђе Ђоровић каже, да нису заступљене све нзрађевнне српске. Ја вас молим, да завирпте мало овде у нзвештај одборске мањине, где се говори о гвожђарији, на ћете наћп, да је то заступљено. Исто је тако заступљено овде н земљано посуђе. ТамО су нобројане, на ирнмер, црепуље, лонци н т. д. све што је у земљи израђено. Ја мнслим, да је овнм прошнрен овај члан. Ако вн узмете да прошнрујете н даље, оидаћемо унетн опег оно псго, што је п пре бпло, унећемо амернканско нлатно у место српског лана н коноиље, унећемо можда чак п шамије по дућанпма, као што рече Т>оровић. Ја пмам још да додам, да сам ја код овог члана одвојио мпшљење за један артнкл, којп ћу доцније помевути. Скупштпну пак молнм да прими овај члан 4 а, онако, како га је одборска мањнна нредложила. Милија Миловановић — Еако је незгодпо, н како је тешко пзаћн на крај, кад се излазн с« једним законом, којн није за све сталеже у земљи иодједнак. 0 ирвом овом члану пала су четири иредлога, па један предлог велп, да се донесе у томе закону једно, а другн друго. Међутпм, који је нзмеђу нас тај, којп има божпју п велнку памет, да зна све највужнпје потребе људске, изузимајућн луксуз. Ја мнслнм, да би најнравплнпје бпло, да би пајцелисходннје бнло, ако већ збиља желимо да помогпемо нашем пароду, а н самн себи, да се економски курталпшемо од страних нронзвода, који пама шводе, онда треба, пре свега, да набројимо оне артикле, који служе луксузу. Овде је као што рекох нало 4 предлога. алп и у тпм предлознма није вн десети део изложеио, шта је потребпо народу, јер каже се : треба осветљење. Леио, требају ли ламие, требају лп фитпљп ; — треба лп, велим, л то да се продаје? Снада лн у гвожђарију н шиархет, који је код нас у велнкој уиотребп, јер нема свет дрва. Иднмо још даље, ако се овим законом хтело да постпгне екоиомска незавнсност, онда не можеге одвајатп амо сеоске дућане, а да оставнте вароши п варошнце, којпх има врло много У ноједннпм окрузима; хоћете ли вн да дозволите, да се у ееоскнм онпгпшама, које пмају 1000, 1200 н 1300 пореских г-лава пе нродају неки иропзводн, којн се могу иродаватп у Поповнћу у моравском округу; нлн рецнмо, да се такође ти нропзводн не могу продаватп у Лапову, а да се могу прода-

вагн у Рековцу или Варварнну н да тамо свет нде да нх купује. 3 7 змите то на ум, кад једна Скуиштнна и народ хоће збпља да радн и да се збиља лечп «д певоља, онда тај закон треба раснрострги у већн обтм, а не, као што се каже : ако се не може г.о коњу, онда удри ио самару. Шта смо овим учнвили ? Забранили смо иродају не само луксузног но н потребног, нелуксузног сспаиа. Мене су јуче врло рђаво разумели н доказпвали су : да ја желпм, да се странп нропзводп код нас уносе н даостане, да се п даље по селнма продају. Они греше да сам ја то хтео, него сам ја тражно, да овај закон вредн за све, јер свему што је луксузно треба да стапемо на иут. И нређе је постојао закон, како за поједпне, тако п за мене — у опште за све — а зашто сад овај закон да важн за једне, а за друге не? Који је тај, којп нам смета, да не можемо да забраннмо. да се луксузни еспапи продају по варошима и варошнцама, Алн најзад, нека остане н тако ио варошпма, алн зашто не бп могли да забранпмо по варошпцама, где нема у понекима нп по 40—50 иорескп глава. Узмпмо за прнмер да Поповпћ нагони Медвеђу са 4 — 500 глава, да тамо купује своје иотребе најнужнпје, кад би они моглп то све да имају код своје куће. Најпосле са ово пеколико артикала, који су иредвиђеип у овоме закоиу, да један дућанџнја држп само најиужнпје потребе народне, онда је немогуће ј дноме дућанџнји у селу да оистане, јер од тнх артикала неће нматн бог зна какве користп, да бп се могао одржатн. /Заље се је рекло, да је већа корнст за сељака п то, што ће V варошп те артикле куппти јефтинпје, а ја вам каже.м, даје у моме селу грош кила солп, а и вн овде у Београду нмате за грош, н ако је моје село 36 сати удаљено од Београда; у мом селу је 13 1 / 2 дин. 100 кила ишенице, док је по варошпма јефтпније. Питам вас, хоћетели, из економских обзпра н пз сажаљења према сеоском сталежу да га нагоипте на далекн пут, на да нродаје свој нроизвод у вароишма јефтнипје, пего што је добпо код своје куће. Ја не дозвољавам, да је неко већи натрпота од мене. Истпиа можемо бптп раанп, алп не да је већи. Ако хоћемо натриотизам, онда треба да станемо на пут лукеузниу еспапима свуда и по варошпцама, дакле п у онпм местпма, која нпсу већа од 500 иорескнх глава плп 3000 душа, н с тога је предлог Атан. Вучковића врло умесаи, п тај је његов иредлог иотиомогиут. Менп се чинн, да је ненрави.шо отпо".ет говор око овог чл. 1-ог, него је председнпштво требало, да оваЈ | предлог Вучковпћев стави иа претрес, а не говорнтно ономе, што ће се продаватп ио сеоскпм дућанпма, иа ако његов предлог нронадне, онда треба да пређемо на то! Дакле, ја тражим, да иредседппштво сгавп иптање, да се најпре реши предлог г. Вучковнћев. па онда да иређемо на ово остало, јер је тај предлог нотпологпут од 10 посланпка. Потпредеед. — На захтев Мплпјнн нмам да кажем ово: Председништво не може сгављатп најире иредлог, којп до сада ннје наннсан н кога нема нред собом. Председнпшгво се, дакле, држн пословипка скупштннског. Милија Миловановић — Ја молпм г. Вучковнћа, да ноднесе нредседништву тај иредлог, а ако он не1:е, ја ћу га наипсатп н поднети. Богоеав Поповић — И ја имам да кажем иеколико речи у корнст овога чл. 4, и то да се доиуии што"недостаје. Мн зпамо, да је народ ио селима остао без стоке и осиоотео. За што не бп овде још казалн: да се може иродавати српско платно п сукно, кајмак, снр, сланииа, маст н т. д. Дакле, треба допустити, да се сва српска пропзводнл иродаје по сеоским дућаннма. Известилац већине одборске А. Ратарад — Ја ћу да кажем своје мишљење, као известплац одборске већпне. Мп, чланови одборске већпне, кад смо осталп нри томе, да овај члан 4 а. буде пзбрисан, имали смо на уму ово : да овн цронзводн страних еспапа, којн су улазпли у нашу земљу по међународнпм уговорпма, морају да улазе у земљу и не може да нм се стане на нут. Ти страии есиапи, који дејствују на наш народ, дејствују онако нсто п^тетно иа сељаке, као и