Народна скупштина

47 САСТАНАК — 29 ЈАНУАРА

СТРАНА 499

на варошане. Пројектом мпннстровим иде се иа то, да се од тих штега само сељагс заклонн, а да се не заклањају чаршплпје 11ли варошанп. Према томе, изгледа мп, да мннистар велн: сељаке треба чуватп да се не кваре, а варошанн нека се кваре куповањем тпх етраннх пропзвода. Ја, као носланнк, хоћу да кажем, да мп треба да воднмо подједнако рачуиа о свпма и да мн не можемо да нравнмо разлнку пзмеђу варошана и сељака, јер ако се кварн варошанин, онда ће се нокварнти п сељацн, пошто онп долазе у доднр са варошанпма. Сам пројект госи. мннпстра нИ ј С такав, да оп не дносн у село све шго на сељака не дејствује штетно. Узмнмо један артнкал, који је овде стављен, то је дуван. Допустнтп да се у селу може продаватп дуван, а забранптн шећер, каву, пнринач, гајтан, нлатпо српско, стакларнју. фнтнље н т. д., ја не разумем како бн се го могло назватп. Та једноетраност предлога овде нзлази на то нн впше нн мање, него да сеоскп дућанп морају битн затворепн, јер дућанџнја не може опстатп продајућп тестије, лонде и дренуље. Да је г. министар предложно да нема аренде, н могао бпх разуметн; алн турнтн му аренду од 300 дин. најмање а да нродаје лонде, то значи; идн нз села на иоље. И још је на крају додато ово: ако за годпну дана не иродаш што пмаш, онда ћемо ти то ми одузетп. И то не могу да разумем, да лп смемо тако што и да нотппшемо. Говоре, како је луксуз пггетан но народ, У Србијч има варошица, које, помоме рачуну, не могу да се мере са некпм селпма. Нека се не љуте грађанн, којп су некада добплп дозволу, да им села постану варошпце, што морам да номенем имена овнх места То су: Баточпна, па одмах долазн Багрдан, иа Наталпнцп, иа Александровад, на Брус, иа Варварнн, иа Ражањ, па Рековац, иа Лазаревад, па Поповић н т. д. То су та села, која су у једно време добпла имена варошида; међу њнх дошло је још једпо село, ноје пнје требало да се оглашава за варошиду, то је Топола, нрва српска престонппа. Ове варошнце имају ирава, да све што дође на обалу београдску пз Аустро-Угарске, да све то оне могу продавати а друга места н.чр. Лапово пе могу. Ове варошпце немају калдрме, немају осветљење, пемају спгурностп, некада не можеш чак нп леба моћи добптп да јодеш. И ове варошнце имају права да држе дућане, у којпма ће моћп све продавати, н оне ће пмати нрава да око себе скупљају своју околииу, ма да у њнма има и онаквих дућанџпја, какве су неки говорнпцн овде износнли, а у овпм селима, где нма богатпх људи, људи са капнталима, тн људп неће пмати права да прод, а ју. Да је г. министар, кад је овакве пзмене предложио, п на варошпде прнмепио, не бих ни речи говорпо, алн нропустнтн да мале варошице имају слободну продају, а забранитн то селима, сматрам, да то нпје једнако поступање. За то смо ми и донелп у одбору закључак да слободна продаја може бптп по свима дућанпма; а пошто и самп увиђамо штетно дејство како по варошнма, тако п по селнма — то смо доаелп један цепзус, одреднли смо најмању аренду у нн гересу општинске касе,јер бн иначе оиштнне губнле најмање 100000 дннара, а држава 75000 дпнара порезе, п то онда, кад одбор фннанспјски са уштедама кунаторп са 10 п 15 дннара. Рекох, да смо ставнли један цензу.с. То смо учпнпли с тога, да бн увели иоступност у укндању сеоскпх дућана, те да нх се народ курталпше, н што је тнме дата могућност да онштпне, у којпма пма дућана, могу проценнти да лн је некн трговац у нстини трговац, па ако га за таквог сматра и ако внди да је добар, рећн ће му: радн докле хоћеш и платн таксу; ако је рђав рећн ће му: ндн откуда си дошао. То смо имали на уму, да се постеиено курталишемо тпх дућана, н за то смо оставили слободну проодњу из разлога, што њу пмају н мање варошице. Као члан одборске већпне, остајем прп томе, да остане слободпа проодња. Зојп је трговац са малим капиталом, тај нека тражи где нема аренде. То је, што сам нмао да кажем код овог члана. Потпредседник — Г. Таса Вучковпћ поднео је сбој предлог н пошто је он нотпомогнут довољнпм бројем посланнка, оида ћемо о њему да говорпмо, да лп ће га Скуп-

штина усвојптн нли не. Ако га не усвојн, онда ће доћи предлог г. Милије на ред. Милија Миловановић — Мој и Вучковпћев предлог једнакн су. Потпредседник — Предлог г. Тасе гласн овако : ПРЕДхЛОГ Еод тачке 4 под „а' : додатн: Ово се односп и на варошнце н вароши , које немају више од 500 порескнх глава. У Београду 26 јануара 1891 год. ЦРвДЛАГАЧ Атан. Вучковић Ат. Вучкови11 — Ја би однста желео , да у предлогу остане 2500 пореских глава, али мпслим да бпх на тај иачпн наишао на велнкн отиор. С тога пристајеч , да се тај број смањи на 1000 порескпх глава нли на 3000 душа, само кажем, да ово треба да се односн н на вароши н на варошпце. Потпредседник — Вп дакле мењате нредлог у томе, шго ће у место 2500 да се каже 500 норескнх глава? Атансије Вучкови11 — Јесте. Потпредседник — Онда је гај продлог са свпм пстоветан са предлогом г. Мплије, и они се могу сматратн као један предлог. Има реч г. Јокспм Павловпћ. Јоксим Павловић — Господо , јуче је пројект г. мпнпстра народне прнвреде прнмљен у начелу, а то је одобравала н одборска већнна н одборска мањпна. По моме мншљењу, сва тежина говора н овога предлога састоји ое у 4 члану, којп је г. Вучковнћ изволео иредложити, да се нзменн у смнслу у коме је рекао. Како су јуче миоги говорници говорпли н неки су подносплн старе хрнсовуље , неки немачке књпге — молио бпх да и ја кажем неколпко речи о овоме. Нема емисла нн чл. 4, како га је мшшстар предложпо , нема смисла ни мпшљење одборске мањпне, а нема смпсла ни предлог Вучковићев за то што то не може бптн остварни. Ја се прндружујем овде мг.шљењу одборске већине. Менн некеко чудно пзгледа то, што впдим, да сељака највпше браие варошанн. То је једно, а друго: домаће нронзводе највшне наступају онп, на којпма не вндим ни нарчета домаћег производа н. нр. госп. Ђпрковпћ, Панта Срећковпћ п другн. Ако мн хоћемо да иаморамо сељака, да ои израђује нешто, што би могао да купи јевтиннје, онда би то значнло ^тежавати његов рад. Ја као земљорадннк купујем оно, што ми треба н што мп је јевтиннје. Један занатлнја радп само један занат, а све остал>', што му од другнх заната треба, не израђује сам него кунује. Тако један шустер не правн за себе п хаљине н кошуље, него купује од другнх. То је та нодела рада. Никад не би могао сељак да направп мотнку, пдуг, иа тек после да оре. Онп, који терају сељанку, кад буде време копању, да седне да везе иду против сељака. Истина нико неће казатн, да је боље да сељанка купује циц, него да носн хаљнне од свог домаћег пропзвода, али кад нема од чега да их пзатка, ваљда неће да иде гола. Што некп кажу, да дућанџнје треба да се преместе у варошн, н сељаци да нду гамо да купују што нм треба, ја од гога видим само штету, јер кад бп он могао да купи што му за два три месеца треба, па носле да вршн комотно свој носао, то бн бнло најбоље, алп он нема за то новаца, а впдпм да чесго п госиода немају новаца, јер аконтнрају. Сем тога г. Мика Поповпћ доказује, да сељак мора да платн некаква трн процента впше, кад куиује у селу, него кад би куиовао у вароши. То не стоји. Ја знам да су неке стварн јефгпнпје у селу, него у варошн. Па ипак, по томе рачуну, остаје сељаку 10 нара ћара, а он пздангубн 10 динара. Да овај предлог нпје иоднесен у пнтересу сеоског сталежа, сведочи сам пројект, што је у њ' метут дуван, Г. Др. Лаза поменуо је неке отрове, којн се продају ио селима. То је за невољу. Народ бн волео да има у