Народна скупштина

СТРАНА 500 НАРОДНА СКУПШТИН

евојој средннч н_лекара и апотекара, алп за невољу иарод мора да тражп н бабе. Можда је за њега корнспије да се свп сељацп нреселе око варошп, то је можда добро, алн сељак мпслп, да све што му треба пма ближе. Што пекн кажу, да ове крпе доиосе квареж по селима, ја то одбпјам п одговарам г. Ћирковпћу, да у Београду пма впше иростптутскпх : авода, иего у нашем срезу дућана. Овп фабрнкатп, којн се продају по дућанпма београдскнм ннсу билн у стању да народ оспроте н поаваре. Томе је узрок друго шта. На прпиер код мене у Моравп, где пма сеоскнх дућаиа, не носе се чохане чакшнре и срма, док тамо у Благојевом селу, где иема дућана ту се још носп срма. Ннје истпна, да су дућанп однели ђердане, него су ђердани отишлн на велпке државне данке. Моја општина нлаћа 30.000 дпн. годишне нореза, а од /ржаве нрпма 1500 дин. за једног учптеља, а поред онога што се још плаћа за таксе судске и друге. Ту су отншли ђорданп. јер се иа) оду впше одузима него што се даје. Ова тач. 4. тражи једну начелву пзмену у закону о сеоскпм дућапима. Управо ово јс једно сељачко питање. Ио овоме закону хоће да се од сељака одузме једпо њпхово право. За 20 година иије могло ово да се реши п ако се ове нзмене усвоје, ја сматрам: да је народ нзгубио једно своје лраво п дошао је у мањпну спрам ннтереса варошких п власннчкнх. За то из тпх разлога, ја мпслнм да бн требало да се прнмп мшпљење одборске већине, па онда како ко зна нека се н чува; а пма другпх начпиа, којпиа се може стати на пут шнрсњу кварежа. ТриФун Милојевић — После говора пзвестиоца г. Ра тарда н Јокснма Павловпћа немам ништа много да кажем. Ја као члан одбора, кад смо дошли на ову тачку шућмурасту, којом се хоће да ограннчава онај, који сам прнзнаје да је иесвестан, илн њоме да се огранпчава онај, којн ннје у стању, да себп изабере ни предгедннка, но који му се поставља Ераљевпм указом, кад би се тим људпма то ираво ограничавало ја бпх био за то, али се њоме забрањује једно нраво ономе, којн је био ваздан свестан п бистар. Јуче је г. Панта казао, како је народ наш око варошн оголео и осиротео, а после жалп нас да се мн не унропашћујемо, док међутнм ја смело могу да кажем, да има мање пнтабулацнја на нмашима око Београда, него даље у унутрашњостн. Нека се ннко не боји тто бн се у сеоске дућане доноснли многн луксузнн есианн. Ко има нара он ће купнтн, а ко. нема он неће. Многн су заборавили н ово да овде Ља ирнличан број сеоскнх иосланнка, они ће иотврдитн да код нас један малн сптан домаћнн, ако вндн на ћеркн минђуше а није нх он кунно неће иропуститн да је не уиита од куд тп то, н ако му одгсворн да јој је рођак некн дао по цванцика п да пх је за те новце купнла он се задовољп ако је нотпуно у то уверен. Дакле, чак он хоће да зпа н одкуд јо.ј то и нема оне бојазнн, коју су многа господа пссланпцн пзноснлн. Ја бих гласао за овај члан тако, кад би се у њему казало, да пема никаквог ограипчсња, а прпстао бп и на предлог г. Вучковнћа, алп тако да се он односи на све. Раша Нинић — Довде су изнесенн многи предлози од госноде пссланика, алп оно, што је најглаввије остало је. Ја држпм да бп вреднло пзрично казатн н побројатн оне стварн, које не трсба да се продају по сеоским дућанима. На при/ику, галаитериске спвари не треба да се продају, него треба да се иродаје то, што је најнужннје за сељака. Треба рећп, шта је вајвужније ссљаку а н кпзатн, да су галантерпјске, као свнлене ствари непотребне п не могу се продавати. Меии је врло чудно, да се варошанн тако ватрепо заузпмају за сељаке. Ја знам кад није било сеоских дућана онда је једаи д\ћанџпја књажевачкн затворно 70 кућа у селу а од кад су установљенн сеоскн дућани сељак не дугује дућанџнји нн један дукат. Ја попггујем ту господу варошане, којп се заузимају за ссљаке, алн онет с друге стране обраћам пажњу ссљацима, да не воде много рачуна о томе, што га застуиају многа госиода варошани, јер сад видим, да н сва госиода раднкалн варошани јесу то псто што и нанредњаци н либералн.

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Сељаку су одузелн све н сва, а кад дође што да се решава о варошанпма, онда се на њпх обраћа пажња. Ја молпм Скуиштпну да се ноброје све оне страри, које се не треба да иродају но дућаипма. Ирема овоме што рекох ја ћу г.псати за мпшљење одборске већнпе. Благоје Божић — Ја мнслпм, господо, да смо се мн удалилн од дапашњег дневног реда; кн треба да говорнмо о члану 4, а овде се почело оиет да гсворн у начелу п ако је начелна дебата јуче свршеиа. Г. пзвестплац одборске већнпе велп, како ће неке општнне изгубитн аренду ; Ја ћу му на то одговоритн : нгга ће раднтн оне сеоске оиштнне,. које немају дућана и оне плаћају данак. Ја мпслим да свп треба иодједнако да сноспмо терете, како један тако другп, а не једппм општпнама давати нрнвилегпје, а другим не. Што се тнче предлога г. Тасе Вучковпћа ја држим, да се оп не може остваритн и за то сам мпшљења, да треба гласатп за предлог мањ >не одборсг.е. А да се међу артикле у овом предлогу још дода ппринач п нншадор. Станко Петровић — Молпм вас, браћо,ја сам узео реч да нроговорпм неколнко речп о нредлогу г. Вучковића. Неколпко година поднже се глас, да нас та страна индусгрнја упропашћује а нарочпто наш сеоскп сталеж. Од неколико година подносе се предлозн о томе предмету н данас дошао је дан н 1реме, да ова Скуиштпна ту ствар расирави. Ја се радујем да се она расиравн у корпст нашег сеоског сталежа, у корист наше нндустрије и заната. Браћо, ако нам лежн на срцу, ако водимо рачуиа о ономе, што се за ово два дана говорпло, ми ће мо бптн досљеднн н показаћемо се патрноте, ако усвојнмо нредлог г. Тасе Вучковнћа. Ми знамо да нма много варошица у Србији, које су ностале врло чудним путем и без икакве потребе. Ако хоћемо да укинемо тај луксуз и да се сачувамо од странпх фабриката, којп народ штете, онда треба да будемо доследнн да огранг.чпмо све арчнкле н у сеоским дућанима п у варошицама исиод 500 глава норескпх. Ви ћете прнзнатн да има села која имају ио 5 — 600 глава иорескпх п према томе многе варошице, које нмају много мањи број глава од тог села према редакцпји овог члана имале бн једну привплегију, која би пшла у корист дућанџнје, који се у тој варошпци налази. Сад ту ће се огледатн Скупштина, огледаће се њена намера, видеће се да ли она збпља пде на то, да свима д& нодједнако ираво. Ја мислим да треба да имају иодједнака нрава п ва рошанп и сељаин и ако се налазн нешто да је штетно и да треба да се укине, нека то важи и за села п за варошице, а ако се налазп, да је корнсно, нека то важи и за варошице и засела, ако смо доследнн, ономе што смо нроповедали у овоме дому н што смо проповедалн од толиког времена ; сад ћемо се огледатн да ли овде раднмо без обзира на лпчне интересе своје. Моје је мпшљење, да се нрими иредлог г. Тасе Вучковића, да и за варошнце вреди то ограннчење. Ако примнмо предлог г. Вучковнћа, онда ће бнти правда задовољева н у сеоском сталежу. Дакле моје је мшпљен>е,да се усвојп предлог г. Вучковпћа као по све корисан. То је нрво што сам имао да кажем. Друго, да кажем баш неколико речн о томе, на какав су начнн многе варошнце установљене. Ви ће те нрпзнати, браћо, да су многе од њих постале просто пз партијских обзнра, нз партнјске корнстн. Поједине владе, кад им је требало да се одрже, оне су се довијале на сваки начнн и кад нису могле успети другим средствима, онда су прнбегавале и томе, да огласе неко село за варошицу без обзнра на то, је лн корисно за народ или не. Ја мпслим да ннко не може одрећи да Је тога код нас било. И кад су на такав начнн те варошице стваране, онда држнм, да бн (Јкупштина са највећом доследношћу одговорила своме позиву, ако усвојн. предлог г. Т. Вучковпћа. Исгина на Скунштинн је и нека решн како хоће, алн ако друкчнје реши ја држим да јој се може иребацитп. Сад оћу да кажем још неколико речн на нрекор г. Срећковића... (Жагор). Молнм вас н другн су се унушталн у такве говоре.