Народна скупштина
«11 I I IСТРАНА 501
Потпредседник — Молим вас, господине, ако будемо цодевалп друге ствари, опда нећемо бптп готовпспредлогом, којп је на дневноме реду. Станко Петровић — Молнм вас да кажем сахо две трн речп и другп с/ говорили. . Господни Панта казао је како су код нас пропалп разбојн. Можда су опалп. Алп ја мислим да нису опали нз покварености нашега народа, иего због тога, што наш сељак ииЈе пмао материјала, јер ире 20 год. свака кућа пмала је по 30 — 40 оваца а сад пх нема нп једну. Дакле, он каже да немамо разбоја, а ја велнм даирема оваком стању не може бити ни вретеиа. Потпредеедник — Молпм вас говорпте само о члану 4, иначе ћу вам закратитп реч, јер је свршена начелна дебата. Станко Петровић — Ја мислпм да Скупштпна треба добро да размисли о овој ствари п да ие дође до узбуђења, те да не буде као и лањске годпие што смо донелп једап закон о затварању дућаиа, а заборавилн смо прн том да споменемо једаи вел :ки иразник, којп цео наш народ сдави, а то је Св. Саву. То је било због тога, што смо гледали да са том ствари преломпмо п стога ппсмо задовољнли оно, што смо требалн да задовољимо. Дакле, кажем да не бп требала Скупштнна да се руководи о поједпној ствари овако или онако, већ да решава како је најнравплније. Дим. Ђирковић — Мало пре је један посланик казао да се у селу илаћа скупље рана н спровнна него у варошн Ја, господо, не могу то да признам никако (Чује се : ннје о томе реч). Ја кажем да ту ништа нпје криво до илн крива мера пли вересија, пначе не може се скупље плаћати у селу кего у вароши. Што се тиче онога, што г. Јокспм Бавловпћ рече, да је деморализацпје впше у варошп, ја то прпзнајем, алп ми томе треба да станело на иут, да се не иреносп н у села. Новак Милошевић — Два дана воднла се начелна борба око овога пптања, и том прнлпком слушали смо патриотске говоре, научне расп|аве и говоре дпдактичне, којп су говорилн ј корист овог пројекта , који је иредложио г. мин. прпвреде. Ко год оће да говорн у корист народну и у интересу његовом, не може у душн п у срцу бшн нротнв овога пројекта. Мени се чини, господо, да пма људп, који су говорилн противу овога пројекта, у начелу, па у томе нпсу уснелп, да се они сад труде, да у појединосгпма сад овај пројект омаловаже и униште, а то значп, да кад пису могли да уђу на велика врата, они онда траже да уђу на мали капиџик, и тпм овај пројект да осујете. Нећемо пикакве штете учинптп ако не побројимо све намирнице за наша села, јер ми пмамо у нашим селима и таквнх људи, који су нрошнрили свој укус у намнрннцама, којих ни у вароши нема, па опет неће битн штете по сељака, што те намирнпце нећемо набројати. Ја сам у једном сиротном крају н видео сам да сељак, чпм чује да је у Београду рана плп ма што скупље са две паре, он неће да је прода у Сбреновцу и Вуљеву, него иде у Београд, н онда за што тај сељак да плаћа еспап скупље па 10 °Ло него У варошп, а иначе у селу илаћа еспаи на 100 / 50 . Двде у овом пројекту проширене су те његове намирнпце, што је учннпо Државпп Савет. Ја протпв тога немам нпшта да кажем. Ја мислим, господо, да бпсмо осталп доследнп оннм патриотскнм говорпма и научним расправама, које су јуче пале У овом дому, да би доиста иоказали, да ми нисмо говорнли само за то, да се нашп лепн говорн само чују у народу, но да се у дзло ириведу, мн дакле не би требали да донустнмо да се овај иредлог поништн. Сад ћу да говорим о предлогу г. Вучковнћа. Он велп да треба да се ограннчи број порескпх глава на 2000; а то значи, да треба да остане само Београд, Ниш, Ерагујевац, Пожаревац, а лишили би многе окружне вароши, које су имале то право, а то нпје била цељ овога иројекта. Дакле тим његовцм предлогом хоће се да пгнорише и изигра иредлог минустра. У округу ужичком су варошице Пожега и Ивањида, п оне немају 300 иор. глава. Међу тим вп сви знате, да је Пожега стара
као н варош Ужнце, и да бн се овим предлогом одузело ираво Пожезп, а дало друго.ј, рецнмо Пожаревцу, која је млађа варош него Пожега. Баш овим предлогом г. Вучковића иде се баш на то, не да се заштпги оно, што мп хоћемо, да се постпгие цељ коју оћемо, али то може бити у далекој будућностн, него оиет кажем, да се њнм иде сад на уништење овога иројекта, н да се ноништи и изнгра све оно, што.смо ми бранили н тражили ово два дана у Скупштнии. Ја мислим донста, а прпзнаће н цела Скупштина, да је од иекошко годипа постало много и много варошпца у Србијн, уплпвом заннтересованпх ноједнних нартизана, које су непотребне, и ја те варошнце не сматрам иикако друкчије, него као колоннје, које руше морал, колоннје, које на сраки начин руше економно н матаријално благостање народа п све људе, који су дозвољавалп те мале варошпце, они су учпинли велнки грех и против морала и иротив економног стања нашег, - н сваки онај, којп жели користи нашем народу, треба да стане иа зекљиште и да сматра за гр^шнике све оне, који пх и у будуће буду установљавалп. Овнм пројектом мп идемо један корак наиред, а наро^ито овим чланом 4 под а, н кад остварпмо овај нројект н кад се оп узаконп, мн се на томе нећемо зауставити, него ћемо постепепо н онрезно пћи и даље, п све оне мале варошице, које су, без икакве потребе, поникле као отровпе печурке; трудићемо се да нађемо начина да н са њима квитирамо; алп сматрам да је погрешно условљавагп онпм, што се не може одма пзвршптп, оио, што се може, а што је сад потребно; даље велим, ако би се иримио један иредлог, као што је г. Вучковића и Милије, са којима се не слажем, мн тада ие бп нпшга корисно учиннлн, већ би потрлп ово, шго се овим предлогом оће. С тога сам ја за овај чл. 4 п за оне артикле, којп су у њему иобројани, и ја молим Н. Скупштину, да она, у интересу народа и у иитересу ове раднкалне већине у Скупштинн, ирими овај иредлог, (Чује се: да се решн). Потпредседник — Је ли вољна Скуиштина да се решп? (Јесте). Т. Бојичић — У колпко сам ја схватио, на нретресу је члан 4 п иредлог г. Вучковнћа, да се распростре на варошице. Ја, што се мене тиче, не би имао нишга прогив тога и радо бп тај предлог усвојио да оњему говорпм опшпрннје, алн пошто за варошпце постоје другн закони, а за сеоске дућане засебни, онда ми треба да говорнмо о свим изменама и допунама. Али пошто за вароши постоје други закони н други прописн, а за сеоске дућане ностоје засебнп закони, онда би требало да говорпмо о овом закону, и са неким нзменама и допунама да видимо, да је одбор обншао овај нројекат, који је иред нама на претресу. Ја налазим, да јс врло добро и кориспо уметнугн додатак Држ. Савета, и с тога мпслнм да би требало узетп и онај додатак г. Влагоја Божнћа, којп није за одбацивање, јер тај је додатак потребаи. Што се тнче стакларије, за коју је рекао г. известилац вдћине, да би требало п њу унети, ја мпслпм, да би требало место стакларнје унети дрвене чутуре, које се код нас пзрађују, па да мн из српских чутура ппјемо. Дакле ја сам за редакцпју овог члана са додатком Благоја Божића/ Васа Манојловић — Молпм вас, господо, слушајућн поштоване нредговорннке два дана, у колико сам био задовољан слушајући разлоге и за и против предлога закона о сеоскнм дућаннма. у толнко ме је више пзненаднло, кад сам у сриској раднкалној Скуиштнни вндео ватрене заступнике западњачке кулгуре, која иродпре на нсток. То ме је изне« наднло, н нпсам могао замислити, даће се у радикалној Скупштпнп наћп поборника оие теорпје Адама Смита, и његовнх заступника, који су иа жалост п раније подржавалп његову теорнју, да се одомаћн не само у Србпји, него Ју^ж^ти^ко Србије за псток. Еао што кажем, нисам се на^а^ мислио, да ће се таквих поборника наћи у ралпхадарј; СкулЕ? д штини. Ја сам имао прилике у ослобођеним \ 10 годнна, да носматрам тамошње збнчаје, и Н \