Народна скупштина

СТРАНА 502

велнку разлпку нзмеђу екопомпог развитка у тамошњим крајевнма н у старпм границама Србнје, п видео сам, да оно, са чнме је запад продрео н унео у Србнју, ппје ногао да унесе нреко граннце турске царевнне. Све оно, што је запад уиео у Србнју, после је унео н у гранпце иово ослобођених крајево. Вн ће те то прнзнати, а то ће потврдитн п сва г, г. посланицп из ново-ослобођених крајева. (Чује се: на сгвар). Данас, кад се води борба да сузбијемо ту навалу са заиада, ге фабрпкаге, који нас понлавпше, н у место да заступамо нашу нндустрнју, онда се налази у срнској радикалној Скупштннн заступннка.... (Жагор; чује се: на ствар)... Потпредседник — Молим вас, говорпте о члану 4. Ваеа Манојловчћ — Не само то... (Жагор).... Ја говорим о пројекту н о члану 4. Не само то, него је овде изашло још на вндик н то, да 1 се впдн, шта је то ираво, а шта је то не ираво? Из ове две речн вн ћете вндетн, како су то релативни иојмовн, кад се говорн о ираву и о неправу. А сад, да се запптамо, шта ј је то право? Једна госнода доказују: право је, да могу да иродају у сеоскпм дућанима све артнкле као н варошанн, као н све потребне намирнпце. Потпредседник — Говорпте о стварн. Васа Манојловић — Говор је о члану, о 4 ч. нод а, а о томе н ја говорим. Једнн кажу : право је да се то н то продаје, други кажу : није право, него треба и то да се продаје. То исто тврдп и одборска већина н одборска мањпна, а го тврде и нредлозп г. г. Ђурђа Ђоровнћа, Атанаспја Вучковића н Мплије Миловановпћа. Впдпге, како се бркају појмови о ираву, и сад према томе шта би то било нодесно да одговори нојму о ираву у законом см-Јслу. Право, то је релатнван појам, јер оно што је за некога право, у исто време зз другога може битн неправо, и ирема томе ни мн као правннцн па н највећп иравнн ауторнтетн не могу ноставнти правило, док се не ставе на нракгнчко гледиште законодавства. И кад би мн довели овде све правнике I из света, опет би се они разплазили у томе, н не бп моглн да кажу шта је нраво. Мп налазпмо да је право оно, што једно законодавно тело већнном гласова узакони, а то ће у нравом смнслу бити право за све држављане без разлпке н у том случају мора се мањнна већннн да повпнује. Ја ћу да кажем моје разлоге и протпв предлога г. Вучковића н оннх осталих, како су опн неоправдани и неумесни. Одборска мањина ио мом мшпљењу пзнела је своје разлоге нотпуно, п држнм, да су они н целисходнн н оправданп н у ннтересу српског народа потпуно пробитачии и целисходнн. Ако Скупштпва усвојн то, ја мислнм да ћемо ми учипити једну патрнотску дужност отаџбннн. Алн предлог је г. Атанаснја Вучковпћа, ни више нн мање, него изигравање онога нашег рада. којп смо утрошили, док смо се сагласили да овај нројект у начелу као пробнтачан прнмнмо, илп другнм речима, да се неправилпим иутем укпдају илн ограничавају нзвесни постојећи закони. То Скуиштина не сме учиннтн, п држнм, да неће поћи тим иутем. Дебатовати о предлогу г. Вучковнћа значи још заводити Скунштину на страннутнцу п дангубнцу. (Одобравање). Господо, села, вароши и варошице, нису постала пронзвољно, но ио извесннм законима. Она ннсу заснована као пропзвод жеља двојнце или тројице сељака илн варошана, него но закону, н ако хоћете да укинете право варошицама п варошима, онда треба укпнути постојећи закон, и тим ће ирестатн продаја н свега онога, што с*= н у варошима продавати може. Као што напред наведох говорпти о предлогу г. Вучковића нема смисла поред овога закона и за то молим Скупштину, да усвоји мишљење одборске мањине за које ћу гласати, јер је и ираво и целисходио по ннтерес народни. Ако хоћемо збиљски да учпнимо корнсти и вајде овом народу, ја држнм да ми не треба, без обзпра на личне интересе иоједнннх људи (дућанџија) — којима часг н ноштовање — ово што смо јуче овде, иосле једнодневнога говора, усвојпли да изо-

пачавамо; кад смо предлог у начелу усвојили и кад гајевећпиа скупшгинска огласпла као корнстан и целпсходан, треба тако н да остаие. Обпграватн сада го, ја не зиам како да на зовем ту радњу. Заго пређнао преко ове дебате, па дебатујмо о предлогу одборске већине н мањнне; пзразпмо се који је за једно којн за друго мншљење. Ја држим да је најнравилнпје п најцелнсходппје оно мишљење које, застуна одборска мањпна; мислнм да је ту пајвнше застунљена она целисходност н нравда у пиште. Михајло Веселиновић — Ннсам хгео да тражпм реч, кад је вођена дебата јуче п ирекјуче у начелу, за тошто сам бпо уверен, да ће у раднкалној Скупштинп. (Чује се: ннје ово радпкална Скупштина. но народна). Молпм вас, хгео сам рећп у скупштпиској радикалној већнни, дакле да ће бити заиста послаиика који ће мпшљење одборске мањпне н нредлог н минпсгра браннтн. И занста нпсам се иреварно, јер сам впдео, да у тој скупштннској већпнп нма таковпх и то сеоског сталежа којн ннсу заинтересованп за те сеоске дућане и који су довољно разлога изнелн у ирилог предлога г. миннстровог, На осиову којпх је и Народна Скунштииа нредлог мннистров јуче нрпмпла у начелу. Но истнпа, било је неколико говорннка, којп су бнли иротив тога нредлога, што је донста за сажалење Потпредседник — Молпм вас господине говорнге о тачцн 4-ој. иемојге се удиљаватн од ствари. Михајло Веселиновић — Модим, вас, г. иотпредседниче, нећу се удаљаваги од стварн, ово је само један мој малн увод. Данас кад је дебага специјална нарочито о чл. 4 иод а. сматрам за дужност, да ироговорим иеколпко речн; н ја се са предговорнпцима оиимслажем, којп веледа иредлогом мннпстровнм нпсу довољпо обухваћепп свн артнклн, којн се сматрају као најнужнија намирн..ца нашнх сељака. Но кад сам чуо од пзвестпоца мањппе, да су артикли у томе члану доиуњени по мишљењу Државнога Савета, онда сам устао као трговац, којн познајем нашега сељака, да кажем да су овим предлогом одборске мањпне запста обухваћене све најнужније намнрнце нашега сељака и го оне, које нису луксузпе а којима се иде на то, да се сузбнју сграни артнклп, за које одавно внчемо на сваком кораку да их треба сузбитн, па заштптн нашу народне; дустрпју. Зато сам устао да потпомогнем мшпљење одборске мањине и молпм Народно Представништво, да овај члан 4-ти са долуном одборске мањнне усвојн. а тиме се нећемо огрешити о нашег сељака, нећемо да му одузмемо оне нужне намирпнце нн у колико, а сузбпћемо све оно, што је луксузно н што нас из дана у дан све впше и впше поилављује са запада. Што се гнче предлога г. Атан. Вучковпћа, којнје нредложио, да се ово ограничење распростре и на оне варошнце и варопш, које су испод 500 пор. глава. Ја немам ништа протнву тога да кажем као иосланнк народни, који сам се заклео, као п ви свн, да браним н штигпм пнтересе онште наја не бпх нмао ништа против тог ограннчења у варогаима и варошнцама. И ако би тиме можда изгубио ионуларности код варошана, ја бпх бпо ирвп за то. Али мени се чини, да то неће битн могуће, а то за то, јер треба знати да варошке установе н уређзња ннсу исто што п сеоске установе. Па онда треба да се сетимо, да је била недавно нрепрека прн увозу наших земаљ. нропзвода у једној суседној нам државп. Дакле мн морамо да водпмо рачуна о суседпма, о нашим производпма, које нродајемо на странп. Па онда како ћемо наћи псхода кад то учпнпмо п по варошима? Дакле велим, у том случају, најбоље бп н најзгодннје било, да станемо У ђумруку на пут, али по мом мишљењу то је немогуће према трговачкпм уговорпма п конвенцнјама. А ја бпх први дакле био за то да се не само по варошицама, него н по варошима, учнни то, само ако је могуће, а да се не повреде ти трговачки уговорп. Међутим ево г. министра народне привре овде, па нека каже он да може, ја ћу онда први гласатп да се то огранпчи и по варошицама и варошима.