Народна скупштина

49 САСТАНАК — 28 ЈАНУАРА

СТРАНА 531

Госиодо, ја нећу да поричем да у крајњој линији може бити и те оиасности, али ваља имати на уму и ово. Ја нала;шм, господо, да за државне службенике, били они судије или чнновнпди другога реда, да су најопасније мере, по којима се министру даје т. з. дискреционарна власт, Те су мере такве да се линистру оставља на дискрецију, да се оставља његовом увиђењу да може некога казнитн, отпуститн, преместити по потреби н т. д. не морајући о томе да даје ннкакве посебне разлоге. У нас постоје такве мере, разуме се за администратнвне чиновннке, и у неколико су оиравдане а у неколнко нису, во о томе сада није овде реч, али то су најопасније мере. Јер кад министар може једноме човеку да каже: отпуштам те из службе. А зашто? У интересу државне службе. Ту је њему остављено да води брнгу о интересима државне службе н да ценн по своме увиђењу и својој вољи. Или, рецимо, премешта га из Београда у Врању или на Вршку Чуку по потребп службе. Зашто? За то шго захтева нотреба н ннтерес државне службе. То је, дакле, дискрециона власг, то је онасно. Тако нсто мећем те у пензпју. Зашто? У интересу државне службе. Дакле, као што рекох. то су најопасније мере. Суднје су пак код нас од тога потпуно обезбеђене, јер суднју ие може иреместити но нотребп службе, не може га истератн на ма немао 10 год. указне службе, даље, не може га ннко бацитн у неизпју и т. д. То је оно шго је најопасннје, од чега су наше суднје сачуване. У томе су оне главне гарантије, које се свуда сматрају као нужии захгеви судпјсие незавпсности. Од тога се ништа несме окрњитн. Господо! Ко год хоће хладно н неприетрасно да говорп, мора прпзиати, да прн дисцннлинарном кажњавању већ не стојн тако ствар. Ту нема тако дискрецнонарие властп. Ја знам нз нскуства и иначе, да дисцннлинска казна, кад се каже за немарио вршење дужностн, илн недостојно ионашање у служби, онаа свакојако мшшстар, нре но што казни једнога суднју мора да докаже да је он збиља немарно вршио своју дужност, а не може да каже, то потреба захтева иа ннком иншта. Дакле, он то мора да докаже, да тражи од њега нзјашњење п мора да чује њогову одбрану. Оно може битн и ту злоупотребе али је овде то већ много теже чинити. Ја ћу вам навести један нрактичкн прнмер. Ви кажете, може један министар да употребп ту меру и да натера судије, да буду његовп људп, да суде како он хоће ит.д. Вн знате, господо, да у нас остали чиновници као што су ирофесори, учитељп и други адмпнпстративнн чиновницн, да су нодлежали н још иодлеже свима дисцпплпнским казнама и закон о томе постоји и ја кажем да и у доба, кад је био највећи прптисак и кад је бпла ^еакциона тежња врло јака, — у то доба велим, међу професорима, учнтељима и другим чиновницима, било је људи који су бпли отворено у опознционом табору. Не кажем, да су се недостојпо понашали, него су као грађани билн у опозицији н министру није могло да иснадне за руком да их доведе под руку. И министри се нису корнстпли гим правом са днсцпилинским казпама, пего чиме? Њима је лакше било преместити га, отпустити га или га бацити у пензију. У осталом, госиодо, хоћу да напоменем да ја управо хоћу да покупнм и оделим све разлоге, којн су наведени за и иротив и да иокажем у колпко и једнпма и другнма има основаностн. Једно питање, које се решава а према државној целнсходности, где нема једне извесна математичке ирорачунане директиве него се решава ирема приликама и односпма друштвенпм, та су ннтања такве природе, да може бити разнога мпшлења. Што се тиче опасности од те днсцнплпнске власти министрове, хоћу још једиу ствар да напоменем. Вп знате, госиодо, а то ће нам осведочити теорија и практика — да све те огра^,е, којима се обезбеђује независност судијска без сумње много значе, али да уз њих мора бити још нешто, ако ће оие да имају жељенога дејства, а то је каракгер п морално васпитање , то је главни, тако да кажем , унутарњп морални штит сугијске незавнсности и ако тога нема, вп га °грађујте свима могућпм установама и законским оградама, то неће миого иомоћи. Ако ге карактерности и те мере васиитања нема, онда спољие законсце гараитије нису довољие за намсј ену цељ, Ма

колико ви судију обезбедели у његовом положају, ипак највиша управна власт има нуно разнпх начина и мамаца, да утиче на судију, као што је н. пр. иружање могућности за авансман, премештање на боље н згодније место н т. д. На сад кад се каже: за судије биће опасно, што ће миппстар моћп да их казнп са 15 или месец дана плате и да ће с тога судија иодлећн, онда ја господо морам да кажем у част наших судија, да кад мн зампшљамо да тако мала мера од 15-то диевне до једномесечне плате, може утицатп на судије да подлегну некоме утицају, онда верујге мн ми немамо тако добро мишљење о јачини тнх људи у карактерносги и моралном иогледу. Сем тога, господо, ви знате да у судовима не решава један суднја, него решава се колегијално, па кад би хтео минисгар дпсциилннским мерама да утиче на само суђење, то би било по моме мишљењу веома тешко, јер он може једног и да заилаши а имају тамо још двојица н он треба да заплашн двојпцу илн сву тројицу. (Чује се: иа редом). Не иде то тако редом. Сем тога, господо, ми пмамо још на једну ствар да се обазремо, а то је оно што је Државин Савет усвајајућн у иеколико ову меру нашао да је треба ограничити само на првостепене судове,, а од тога одузети Апелацију и Касацију. То је по моме мишљењу са свим добро учињено. Тиме је учињена у неколико ограда да не може да се суди но некаквом утицају озго, јер баш и ако нрвостепенп суд и пресуди по томе утнцају, ту је Апелацнја и Касација и они ће ту ствар исправитп. Истина г. Пера Максимовић казао је јуче, да ннје кључ иравде у вашим рукама, него да се он у главноме налази у првостепенпм судовпма. То је питање о коме бп се могло говоритн, о коме бн могло бити дискусије, иеђу тпм ја мислим, кад би тако било, онда би могло изгледати, да та Касација и Апелација нису ни потребне, јер ако је кључ иравде у првостеиенпм судовима, онда оне друге пнстанције ие би биле нужне. Међутим то се сматра као гараитија за правду што пма више инстанцпја, које решавају. Дакле свакојако то је једна ограда, која се мора признати као таква, која нма свога велнкога значења. Сад имам да кажем још неколко примедбе на неке разлоге, којп су јуче навођени. Наш поштовани потпредседник г. Катић, казао је: па те новчане казне нису тако важне и не могу имати јаког уплива то треба укннути, него ако ко не ваља треба га истератп а ако ваља оставпти га. Ја се с тпм мишљењем не могу сложити, јер би то било зло и наопако, кад би један чиновник бпо одмах истеран и за мању кривицу, која истеривање не заслужује. I Ми знамо, да и у дисциилпнарсвим кривицама нма градацпје — извесне постуиности — мање се крпвпце казне мањом казном, а веће већом мером казне, а кад бн се све кривпце казниле одмах истеривањем из службе, то се не би могло одржатп. Нрема томе дакле, те се новчане казне морају одржатн за мање дисциплинарске кривице, а губитак службе може бити за најгеже случајеве. То тако мора остати, јер другаче не може бпти. Тако исто г. Макснмовић казао јеиа минпстар правде има једну лепу улогу, т. ј. да може бптп тужилац државнн. То је лепа улога, то је улога са свим часна, међутнм с друге стране, господо, један миннстар, којп управља једном струком, којн је постављен да буде највиша надзорна власт над једном струком н који има да одговара Народном Иредставништву за ту струку, тај мниистар сва којако кад мора да се задовољи једном улогом. која је дата сваком обичном грађанину, онда свакојако то је улога часиа, врло лена али у самој ствари, она дово ш њега до тога, да он може лако да изгледа као „ркШз шабсићиз", као једна немоћна фпгура, која овамо треба пред Скуиштннон да одговара за рад у својој струци, за тачно вршење службе и т. д. а овамо има ираво само да подноси тужбе, а нема ни најмањега средства да тај рад издејствује. Казато је, кад бн се дало министру право кажњавања на месец дана, то онда пзгледа да му се смањује положај, Ја мислпм, да је то друга ствар мера кажњавања, то ће се свесги оиако, како треба за коју ствар, али удога тужиоца,