Народна скупштина

49 САОТАНАК — 28 ЈАНУАРА

СТРАНА 539

сор. да се врло лако може пза овпх пзраза „за немарио вршење дужности у служби н ваи ње н за недосгојно понагаање у служби н ван ње" скриватн иека тајаиствена иобуда а не фактички го што је се један судија недостојно ионашао и немарно вршио дужност. Ја мислим, а то ће иризнати н ноштовани ирофесор г. Гершић да Је немогуће нзиаћи метар којнм бн нзмерили марљнво вршење дужностн једнога судпје. Може бнти г. Гершић иознаје судски рад, Један судија кад узме један нредмет да решава, он да би могао решење о њему донетн, мора ирегледатн цела акга, н сад ако има скрнвене иобуде, онда н од еавесног судије може се направити немарљпв и небрежљнв судија. Прнрода је његова така, да ви не можете нзнаћн мернло, како ћете нзмернтн рад ње10в; судиЈа има да сврши рецимо ово илн оно, од 8—12 еати, и сад ако он не буде свршно, зар онда се може рећи да је немараи? — Ту је иемогуће нзнаћи меру за одену његовог рада. Кад, господо, још узмемо у обзир да се тра.нн од једног судије, да има факултетску спрему, да је школован и образован човек; кад смо донелн н таку одлуку да мора нолагатп н исппге државне, да се нокаже да је достојан за судско место, кад смо даље далн Касад. Суду ио чл. 20 овог закона, да суди по убеђењу и нознавању стварн за днсднплинске крнвице, које доносе укор, новчану казну нлп губитак службе, онда не знам који су то мотнви нравде, који су то оиоавдани разлозн, којн нас гоне да гласамо и за ову меру да судију иодвргнемо утицају полнтпчке личности, као што је мннпстар нравде. С тога ја вас молнм, да прн решавању овога пптања, ноклоните довољно пажње разлозима, који су нротив овога нредлога нзнесенн и да једногласно одбадпте ову меру казне, кејом се пде на то, да се судска незавнсност Уставом гарантована понншгн. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Господо посланпдп ! Нројекат закона о нзменама н допунама у закону о судијама, којн сам пмао част да иоднесем Народном Предсгавнпштву на решење, нримљен је при првом читању готово једногласно (Чује се: „није баш тако"). Ту су стенографске белешке, нз њих се може видети да је баш овако као што ја кажем. Изгледа да га је при другом читању почела стара срећа да напушта. И ко зиа шта би бнло са пројектом, ако би морао да издржп н треће чнтање. Је ли н у колпко та иромена оправдана? Хоће ли битн корпсна нлн не? — То моје није да пресуђујем, вреле ће само да покаже. На мени је као дотичномс мнннстру, као предлагачу, лежала дужиост да покажем узроке, којп су диктовалп ове пзмене и донуне у закону о судијама; и у исто време да Народно Представнпшгво уиозорпм на опасностп за независност судску, ако се нредложене мере н. ириме. Не мање, на менн је као миннстру правде лежала дужиост да одбпјем све нападе управљене противу овог предлога, и да иред Народним Нредсгавнпштвом докажем, да се Уегав неће погазиги, ако се он иримн.. На иослетку сматрао сам да ми је дужносг, н то да иред Народним Предсгавнпштвом докажем, да нројекат овај није назадан. За доказ мога тврђења, ја сам се нознвао на страна законодавства, нарочнто на Енглечку и Франдуску, које са својпм слободоумннм усгановама данас сгоје на врхунцу, и на чије законодавство можемо да се угледамо не само ми овако мали и слабн, него п далеко веће п моћннје државе од нас. Овој својој дужности, ја сам у колпко су мн слабе снле допуштале, одговорио. Сведоци сте вн, госнодо нос^аннцп, а доказ су стенографске белешке. Да понављам данас оно што сам при ирвоме иретресу говорио, значило би да злоупотребљујем ваше стрпљење, а ја на то права немам. На послетку сматрам да мп то није нужно, јер свц говорнпцп, којн су Јуче ц данас говорили, и држали Дуге и кнтњасте беседе, говорилн су и прн ирвоме претресу; н све разлоге, које су онл јуче п данас изнелн, износпли су их и пређе. На све сам то ја одтоворно прнлнком првога читања овог иројекта н доказао у колпко су разлозн тнх основанн. Једпнн, којп у првој дебати није учествовао, а који ме ј

је говором својнм задужно, то је иоштовани иосланпк г. Пера Максимовић. Њему дакле, морам дугда вратим. Госиодин Макспмовић држао је јуче дуг и леи говор, пун кнтњастих фраза. Као оно вешт анатом са ножем у руцн, он је секцнрао мој говор у ноједпностима, трудећн се да тачку по тачку оборп. Нека мн госиодин Максимовић не замерн, што ћу и ја сада његов говор да претресем на правничком решету па да видимо шта ће од њега да остане. Мој говор у Скунштпип нрн првоме претресу иројекта, иодељен је у главноме на трн дела. У ирвом делу ја сам се трудно да Народном Представниппву иокажем узроке, који су пзазвали ове измене п доиуне у закону о суднјама, иа сам тада од нрилнч,е казао ово: ,за време од како сам дошао на управу повереног ми миннстарства прнметпо сам, да ј е она сгара марљивост п озбпљносг у раду иочела да лабави, за то сам у пнтересу државном тражио да министар правде може кажњаватп судпје за немарно вршсње дужности и недостојно понап!ање у службп." — Госиодпн Максимовнћ побио је ове моје разлоге лако и просто. Узев у руке закон о чиновннцпма грађанског реда, он је пред вама прочнтао § 43, а за тим са иодпгнутим гласом узвпкнуо: „ево завона по коме се суднја може да казни за немарно вршење своје дужности и за недостојно нонашање у службп". Морам пред Народним Представништвом да изјавим, да ме је ово гврђење г. Максимовића изненадпло. Да је ово казао какав човек нз народа не би бнло ни чудно; али да то тврдп један адвокат и то г. Макспмовпћ, го ме је допста зачудило. У место свакога одговора ја ћу да упутим г. Перу на његовог рођенога брата, поштованог г. Стеву Макспмовнћа, на нека он каже да ли је п у колико ово његово тврђење умесно н основано. Ви се сећате, господо посланнцп, да је г. Сгева Макспмовић, иоднео једну интериелацпју Народној Скупштпип управљену мннистру нравде. У т< ј пнтерпслацнјп, а на име у тачки другој г. Максимовић велп ово, (Чпта): „Како је могао миннстар указ. за њнхово (судијско) стављање на расноло .1 ::ење да оснпва на § 33 зак. о чнновнпцима, кад с удије пе иотаадају аод тај закон". Као шго вндите дакле: један кривп министра, што се ууказу нозива на закон о чнновницима грађ. реда, н то за оне суднје који нису внше дејствигелнп, други опет чита у Скпгатинн исти закон н узвикује'- „ево закона ао коме се могу суднје да казне." Настаје сада питање: Ко од браће Макснмовнћа има нраво, да ли г. Стева нлп г. Пера? — Остављам вама госнодо носланици, да решите: ко од њих двоје има ираво? Што се мене лнчно тпче ја држим да је мишљење г. Сгеве коректније и да позивању на закои [о чнновницима нома места пошто за дејсвнтелне судпјс постоји спедијалан закон о њима. Толико што се ирве тачке мога говора тпче. Но хајдмо сада даље. Другом тачком гога говора ја сам се трудио да одбијем све нападе, који су управљенк бнлн противу овог иројекта, н да докажем да се Устав неће логазити, ако ее предлог овај прпмп. Веома сам захвалан г. Макспмовпћу што је иред лицем Народног Цредставнинпва иризнао,да мој предлог није противан Уставу. Истина г. Максимовић у даљем свом говору вели, да је предлог прогиван „духу Устава". Нека ми г. Макспмовпћ не замерн што морам да пзјавим да мој дух уставни налази да иредлог нпје иротиван Уставу. На вами је сада, господо посланицч, да решнте : ко од наших духова нма ираво? Ја као мвнистар нравде имао сам да пазим да предлог мој не буде протпван самоме тексту Устава, а да сам то донста ностигао, то је г. Максимовнћ јуче нред вама нризнао' а то је мени доста. Остаје сада трећа и последња тачка мога говора, наиме: казао сам да предлог мој није назадан а за доказ навео сам вам страна законодавства. — Господин Макснмовнћ то ннје могао да обори нитн прогивно томе да докаже; алн као вешт стратег запшао је- с бока и трудио се да бар ослабп дејство тога мога навода. Износио је пред Народно Представннштво шта су поједини Енглези у извесним ирпликама говорили, цитирао је поједине примере нз француске нсгорнје н т. д., иа је завршујући свој говор рекао: да су Енглези и