Народна скупштина

СТРАНА 575

систем ђумручпна ас1 уа1огоп — ио вредносгп, иа се уведе сиецпфичиа дарииска тарнфа, од кога даиа повећаће се наши ђумручки приходн дуило и дефицита ће у буџету сасвнм пеетати. Овај моменат за меие је врло важан. Имајући даиашње цриходе монопола п жељезинце у рукама и градчћн трговпнскк уговоре на основи за нас корисној, иа осиови рациопалној, ја сам увереи />а ће се наше финансије у току од две нли три годнне тако иоиравити, да ако стање које се могло назвати стањем баикротства да се то исто стање иосле две или три годнве може назватм стањем уређеннх државиих фпнанспја. Тешко је нама данас још дочекати ово, алп је теже оно што је пза иас, него оио што је иред иама. То је моје уверење не као министра него и као иосланпка и ја бн то своје мпшлење пристао да браннм иа свакоме 1'есту. Сад да пређем иа само пптање о овоме иројкту буџету за 1891 год. Како стојп овај буџет, н каква је разлпка пзмеђу овога п ирошлогодишњега буџета ? Господа иротпвнпцн пеиресгано се хватају за разлпку у целокуиној цпфрп. Ја сам потиуно бпо свестаи свпх тешкоћа, каје су ме чекале са стране опозпцпје, кад сам се решио да у буџет државип уиесем бруто прнходе п расходе моиоиола дуваиа, соли п државних железница, знајућн врло добро колико ће опоз1 ција да се користн тиме па да каже : ево радпкала, где иодижу буџет иа 57 милпона. Тимс се у ос^алом иије корпстпла само оиозицнја но и г. Др. Драгиша Стаиојевић, којн натетично узвикује : ево рачуна ! сравннге укуино стање прошлогодпшњег буџета, са овпм буџетом за 1891 год. па ће те впдетн колпка је разлпка пзмеђу прошлогодишњег и садањег буџета. Ја ћу сада у главинм цпфрама да учнннм ноређење уку иног стања овога буџета за 91 годнну, та разлика нзноси 12,521.745'37 дин. Измеиом том коју сматрам да је корнсна за углед землЈв н кредит Србије кад наш буџет сравиимо са буџе^ом Бугарске, која је такође уиела у свој буџет бруто прпходе н кад још узмемо у рачуи, да је за Србнју новољиије да аиуитетп нзносе трећнну но иоловнну буџетске цифре ја сам иашао за потребно да уиесем све бруто нрнходе п расходе државннх моноиола п железипца те да се п у нашем буџету огледа све што дожава прпма а што издаје, иа макар буџет стаЈао н на 80,000.000 дин, то најзад и нре свега захтева сама правнлност буџетског склоиа. Питање је госиодо, да ли се иовншавањем буџетске цнфре иовишава дефпцпт, да лн се њнме траже 10,000.000 дии нових жртава ? То је ваљда већ сваком јасно да нпје тако, јзр то иоказује рачун сабирања н одузнмања. Која бп то влада крнла дефпцпт да га покрпва тајннм зајмовима кад зна да нас неће нико нп кредитовати без решења законодавног тела и да се иеће у Евронп ни наћи ннкакав каниталнста, којп ће нам крншом нонуннти 10,000.000, те да тиме иокрпјемо наш дефнцит. Не стоји дакле рачун оиозпције, који вели да је то ирпкрнвање дефицнта, јер на послетку цело је ннтање, питање рачуна, које лежи у томе, да се јасно впди, за колнпо су стручнц 1>асходи државнн новећаии ? Да нретресем сада цео рачун повншнце, хајде да га заједно разгледамо. На дувану иовншено је тиме што су унесени бруто нриходи са 3,000.000 динара, на соли 900.000 днн. и на жељезници 3,300.000 дннара, свега дакле 7,200.000. Данле % целокуино иовепане буџетске цифре увсћано је иросто с тога, што су у буџет унесенн бруто ирпходн и расходн моиоиола ч железница. Поред ов( га господо, треба даље да се узме у рачун и ово : оа зајам за откун експлоатације жељезнчца као што знате метули смо билн лане 1,000.000 дин. нрпближно, јер нисмо још могли знатн авунтет његов. Међутнм тај ануигет износи 1,401.634 дакле 400.000 дпн. внше. То по себн улазн за откуп н екснлоатацију н илаћа се из добпвеног прихода самим одузнмањем а:ељезннце. Даље ушао је у буџет н нрнрез °Д 6 иара којп је као што знате, привремен и који ја нпсам ^орао ни упосиги у буџет расхода. Кад би ја радио по ме-

тодп нрошлнх мннистара фпнанснје и ншао иа то, да буџет пзгледа само формално мањн, ја би могао да изоставпм п бруго ириходе I! расходе н вапредие прнрезе, тс би тим постпго опо исто, што су н ош! иоетнгли, али ја то нисам учииио, иего сам све уиео у државнп буџет, тако да сваки може јасио да види сав жпвот државни. То сам учпипо с тога што сам хтео да свакн јасно видп право стање нашнх фпнансија. Даље долази умпожење иеиснја које је на основу и?мена највиших државних тела по самом уставу учињено а го су као јпго је у касацнјц, аиелацијн, контроли п државпом савету, све личности, које имају тешке пенсије. Дакле кад се и то узме у рачун. овда нзлазн да је тнме повпшеп буџет са 393769 дин. Вишак ануптета жељезничког црнрез од 6 пара н вишак на ненснјама скупа пзносп 1,400.000 динара. Тај 1,000.000 дцц. додајте ка бруто ириходима и оида ће те добпти суму од 8,610.593. днн. ОстаЈе нам дакле разлика иовишице буџетске у 2,917.151 дпн. Ето то је новншица на стручиим расходима државним, то је раз.шка у буџету за 1891 према 1890 години, и ја ћу одмах да вам кажем и како је састављена га цнфра. На прпвреду о којој мп иепрестаио ппшемо п говорнмо сваком прплпком дато је 1,764.232 дпн.; даље дато је на просвету впше 258.000 дни. свега дакле пзпосп 2,022.326 динара. Дакле сем прпвреде н ироевете на свпх осталнх 6 мннистарстава пада иовншпца од 896.824 дин. Ја мислим још само ово да вам кажем, да је свако миинстарство ири састављању свога буџета, ноклањало највећу иажњу, да се учпие што је могуће веће уштеде. Пројект бу џета бпо је дуго пред фннансијским одбором. Чланови тога одбора цеиилп су сваку иозицпју за се п пашли су да се могло још пешто уштедитн, али у пстп мах иашлп су да се ие може збрпсатп толико, чпме бн се могао дефицпт из буџета уклоиити. На све замерке, које мн се с те стране чнне заи.то је дефнцпт још ту, могу вам овпм одговорпгн. Ја сам затекао два пута већи но што је данас, п ко.шко ја снаге и умсња пмам ја сам го смањио, а у мојој сназн не лежи да могу својом вољом ваше да га смањнм. Сад ми је иотребна н воља Нар. Скупштине, јер иосле одузамања моиоиола и жељезиице нема иншта впше да се одузме, већ се зиагио дефнцпт може ублажиги само шгедњом ц новпм приходима, а ово обоје треба Ску пштина да решн. То је одговор на замерку г. Алимпија Васиљевпћа, на онај његов навод, да нма светлих умова као што су Италијц н Русијч, којп су дефпцнг за годину дана збрисали. Ја ако нисам оиога светлога ума који себп замишља г. Апнмиије, иисам ни толпко мало/мак, да који сам смањио. на своју штету прпкривам, као шго го г. Авакумовпћ представља. Ја сам рекао да је дефпцпт сведеи на половину а п заосгала половпна његова може се збрисатп само новнм прнходима. Онолико колико је у мојој властп стајало ја сиам да сам н учинио. На све такве замерке ја би могао одговоритн једном речеипцом, која је добро позната у финанспјском свету н у теорнји п у ирактнци, а то је оио, што је рекао једном францускн минпсгар фпнансија, Барон Луј на иападе, који су палп пз већпне, а нарочнто из опозиције: „Мев зјеигз Јра1кев 11101 (1е 1а ђоипе ро1Ш§ие, е1: је уоиз Гега1 с1ез ђопиев Кпапсев." То на српскп речено значн: какву ви нолптпку водпте, онакве су вам и фнианснје. И запста је тако. Какав је систем владавпне у земљн, каквн се закоиу стварају такве су II финансије. Да вам наведем само један иример у нрплог тога. Лањске године Скупштина је вотирала закон о пстражним судијама, н ннко се онда није запитао, колнко ће то коштати. Кад се ухватно рачун нашло се да ће то коштатн на 1,200.000 динара. За то је влада морала да обуставн иосгављање и.тражних судија, јер нема за то нарочитих нов.нх пзвора. То ме Је научило, да сада, кад се у Скупштпнп буду тражиле нове усганове, одмах п кажем »лепо, ја примам као мпнистар фпианснја, алн молим вас у исти мах дајте ми и нове изворе, јер то само иде на повећање дефпцита. Влада дакле није нн смела нн могла да нрпстуии 11.1вршењу закона о судијама јер је вндела, да гу није потре-