Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРЛСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУШНТИНСКОГ РАДА ПРВТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВН V ШТАМ11АРИЈА

цена т лнсту: ЗА С РБНЈУ 6 ДИИ. МКСЕЧ110 ОД ЈЕДНОГА БРОЈА 0*40 ДИП. ЗА СТРАЦЕ ЗЕМЉЕ И01ПТАНСК0Г САПЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

*«»♦»»

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ : Р анко П етровић, Д оброслав Р ужић, Љ уб , II, Ђ ирић.

Број 60

ИЕТАК б ФЕБРУАРА 1891

Година I

52 САСТАНА^ 1 фебруара 1891 год. у Београду 11РЕДСЕДАВАО I) ОТЛГЕДСЕДНИК Димитрије Кати! СЕКРЕТАР Доброслав Ружи^ (НАСТАВАК)

(0 буцеху: Дим. Машић)] Сиаки ноли да живи добро, да се проводи и ужива, али шта 1>ете кад нема средстава, онда мора да развија свој живот онако, како му прилике и околностн дозвољаиају према његовој привреди, следсгвепо и држава српска мора да се креће у известним издацима — нарочито што српска држава мора да нма извесне расходе кап самостална и независна држава. Дакле оно што треба да постане као сталан расход то треба изнети, алп има издатака срп. држава, које не мора да чини, које чини само радп угледа и усавршавања и ја мислим да се на тим и таквим издацима може уштедитп. Са овим пројоктом буцетским ви ћете видети да су приходи знатно увеличани по мишљељу г. министра. Ја сам сравнио закључан рачун за 1889 год. и тамо сам пашао да је непосредне порезе ушло у држ. касу 6.939.000; министар је мего сад 7,000.000, као да је сигуран да ће бнти већи приход. У ствари је мала разлика али кад се те ситне суме — саберу, а којнх има у овом пројекту буџетском врло млого, излази повећа сума. На зграде било је 423.000 а сад је министар мстнуо — 500 000, приход од капитала био јо 0 00 00 0 а сад је метуто 0 4 .0 00. Од личне порезе било је 2.629000 а сад 3 мил. и 1 54.000, то је велика разлика. Ако се хоће г. министар да правда, као шго ми изгледа из његовог говора. да он мнсли да се српскн народ оптерети и да то треба да поднесе патриотизам српских грађана, кад се имају да поправе државне Финансије ; баш ако се узме онај пројект о повишици .шчне порезе, који иам је пре иеколпко дана у Скупштшш раздаг, то не може да важи, јер тај буџет важи за ову годину а новпшица по предатом нам пројекгу законским, ако га Скупшгина прими, може увећаги прнходе зо идући буцет а не за ОИО-ГОДИШ1ВИ. Дакле кад нема повишице онда одкуд је могао министар наћи овако велнку разлику у приходу личне порезе — сад 3. мил. а нре било 2. мил и неколко сгогина. Пма н другнх сигних раз^ика н кад се те су.ме саберу, онда излази, да приход није тачио став .Беп, па баш кад би се узело у самом опом говору сад. министра, који је лане држао кад је претресан буџег и који је казао да ће бити маље деФицнта, но што је у ствари, било и.иази да ће дефипнт у овој години бити много већи.

Скупштина је лане усвојила буџет од 46 мил. и показало се 5 до 6 милиона деФицита, као што сам минисгар рече. Сад чим он може да оправда тај годишњи буџет? Ја исгина нисам Финансијер него као обичан трговац, дућанџија .мучио сам се и израчунао сам, да овај буџет мора имати 9 —10 мил. дефицита и то према ономе што је минпстар иоднео у своме пројекту. Са овога разлога ја не бих могао да се сложпм са мишљењем одборске већине шго она није учинила готово никакву уштеду; а тако исго не могу да се сложим са одборском мањином, јер она је учиниаа истина неке мале уџпеде, али оне су такве да не могу да користе бог зна како нашим Финансијама. Али ја држим да би имали пзлаза кад би усвојили мишљење Ранка Тајсића, као члана одборске мањине с гим додатком, да вратимо одбору тај буџет да га он понова преради и да још уштеди на свима чиновницима, пошто се претходно тачно увери о приходу државном. Ви ћете сви дозволиги и видети колико су били прихода лањске а колико повећани ове године. Министарство правде н главна контрола имале су лањске године 7 4.817 дин 80 пара. Министарство иностраних дела 0 5.96 6 динара и 8 0 пара. Мпнистарство унутр. дела 210 312 динара 72 пара. Министарство просвете 258.094 динара 20 пара. Министарсгво Финансија 141.033 динара 40 пара. Министарство грађевина 86.000 динара. Тако дакле радећи и скаки је миннстар увеличао свој расход Г. Министар Финансија изволео је казати, д.а пздацп ее морају показивати у буџету усљед постојећнх закона по којима се проФесорима, учнтељима и судијама признају извесне чриродне повншице. Не поричем право тих лица на иериодске повншице, али напомињен, да мн имамо нарочпти кродит у општем буџету из кога се те повишице плаћају. А оснм тнх периодских повишица свако министарство има у своме буџету кредпта на аванзовање својих чпновника. У тнм кредитпма како ја налазим, могле би се учинитн уштеде као н на мпогнм другим стнарима. Уштеде се могу учинити у толико пре, ношто мн видимо, да се пензионишу здравп и млади чиновници, а кад се не би водно рачун о политичким убеђењима тих људи онда тога не бп било. Кад су нам Фнпансије тако жалоспе, да сам министар фииансија као најнадлежнији прнзнаје, да деФпцит постоји, п ако вели, да су наше Фппансије иа путу поправљап.а, онда стање је заиста тешко, па и ова иоправка коју г. министар нагове^нћује (ма, да и ја од свег срца желим да тако буде), није се за 1'/., год. потардила. само је воља г министрова ~ту. Дакле, са тог разлога, што наше Финанспје овако злб стоје, ми не би гребали да терамо партизанетво на штету наших Финансија.