Народна скупштина

СТРАНА 578

Ми знамо, Ј.олика је дифра на пензнонаре била у 1880 год. (300.000 динара). Та цифра нарасла ]е лањске године под садањом радикалском пладом на 1,500.000 дин, а сада је у овогодишњем буџету нарасла скоро 2 мнлиопа динара. Као што знате међу људима пензионованим има л.уди, који за баи бадава вуку плату или пензију. Кад би се, дакле, они, који неваљају или шго неКе да раде, судским пресудама отпуштали нз службе а способни се задржали без обзира на партијску боју, опда би се нашим финансијама много помогло. Оа ових разлога Ја сам противан овоме буџету у начелу п држим, да бн пајбоље и најкорисније, било кад би се повратио у одбор, те да га он сведе на 43 милиона дин; јер смаграм да до те суме могу државни ириходи бити, а већн никако. Данило Јовановић. — Један од најважнијих издатака скупштинских то је, да се смање дације или ако не то а оно бар да се више не повећавају. И једно и друго ми смо обећава.ш док смо били у опоницији па то треба и да остваримо. Иред нама је сад буџег прихода и расхода државних за 1891 год. и кад прегледамо целокупну цифру у буџету, онда овогодишњи буџет прелазн прошлогодишњи с циФром од 5 милиона динара. Разлика је ова заиста замашна за сиромагани српски народ ! ГосподоЈ ја смело могу овде рећи да мп не смемо нова пореза пли приреза повишавати внше ни једну пару на народ, јер он је у очајном стању, и народ не може поднети ни ове велике дацнје нити и онако ове велике плате чиновника, а још маље да му се товари нов порез и прирез. Прегледајући овај буџет ја видим, да се много троши не само на наше чиновништво и на гломазну администрацију и с тога тражим да се опа упрости и да је уредимо све на теме.ву чистог демократизма. Овде је међутим све по старом. Буџет овај, овакав какав је, није добар. Ако мислимо да наједан пут ти дефициги преставу и да нам се не повлаче из године у годину кроз наш државни живот, и ако мислите, да наше Финансије доведе.мо у ред, онда треба да примимо мишљење одборске мањиње, с којим се и ја слажем. То је што сам имао да кажем. Јован Авакумовић. — Ја би волео. ако би моглн да одложимо седницу за сутра, јер ја ћу дуже да говорим. (Жагор . . . Чује се : доцкан је). Потпредеедник — Је ли вољна, Скупштнна да закључнм дацашњу седницу ? (Јесте). Онда, д нашњу седницу закључујем а другу заказујем за сутра у 9 сати пре подне. Дневни је ред истп. Састанак је грајао до 1 сата но подне. 53 САСТАНА^ •2 фебруара 1891 год. у Београду председавло потпредоедник Димктрије Кати! секретар Витом. Почетак у 9'/ 4 часова пре подпе. Присутна су били сва г. г. министри. Потпредеедник — Отварам 5 3 редовни састанак. Изволте чути протокол 52 састанка. Секретар Ст. Вукчевић прочита речени протокол. Потиредседник — Нрима ли Скупштнна прочитани протокол ? (Нрима). Изволте чути молбе и жалбе, које су Скупштини упућене.

Секретар В. Младеновић чига: Стојанка Стаменковићева нз Београда моли, за државну номоћ. Максим Шкрњић, јапијар из Бајине Баште, моли да му се не забрањује да посече и упогреби плаћена дрвета. Светозар Швабић и комн., трговци из Београда, моле да им се да концесија за обрађивање рудника „Венчанца® са подножјем. Механџије из Смедерева, моле да се тргне натраг известан распис министра унутр. дела. Борисав Милетић н још двојица, сељани из среза ресавског окр. моравског, моле да им се смањи такса на стружнице. Занатлије из Ћуприје моле, да се донесе закон о подели радња. Потпредседник — Све ове молбе н жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути један посганички предлог. Секретар чита: Народној Скупштини Из разлога: а., Што од 11 опшгина среза запланског у окр. топлич, ког, као што тврди под '/. прилог, седам општина: јагличкаличка, доњо-драговска, гркињска, барбешка, прокопо-кушнска н дуго-пољска, траже спојење са нишким срезом у истом округу, б., Што срез заплнњскп тако мало даје посла државним властима, да се може с правом назиатп најпитомији, по нарави, I крај наше отаџбине, јер годишње не даје суду више од по четири кривична и грађанска предмета, те здружењем са нишким срезом, неће ни по броју кривичннх ни грађанских дела, увећати послове нишког среза, а ни по простору онемогућигн правилно вршење полициских послова, јер је заплањски срез простор земљишта од 10 сати дужине и једног сата ширине ; и в., Што би се тим становннцима овог среза, који због сиромаштнне земље једва радовима у Шумадији одржавају своје породице; а најнесавеснијом оценом земљишта преоптерећени државном порезом, јер има општина у овом срезу, које код све своје сиромаштине плаћају више порезе, него читави другн срвзови, олакшало бар у уштеди великог среског приреза. С тога, а на основу чл. 5 закона о административној иодели, част ми је поднети Народној Скупштини следећи ПРЕДЛОГ 0 изменама и допунама у закону о админиетративној подели. 1 Да се укине т. 2 под XIII чл. 2 овог закона. Да се у чл, 3 закона и административној подели у тачци XIII под 2 изостави: в заплањгки срез» а код тач. XIII под 4 додати после речи „Чивлак" и: Виландрица, Горње Власе, Горњи Барбеш, Гркиња, Доњи Барбега, Дукат, Марина Кутина, Ново Село, Русна, Топоница, Велики Вртоп, Личје, Малн Вртоп, Санче, Мала Ступница, Шебет, Овсиљнице, Сопотница, Драшкова Кутина, Дуга Пољана, Јагличе, Копривница, Краставче, Нрокопова Кутина, Ћелије, Чагровац, Велики Крчимир, Горњи Присијам, Доњи Прнсијам, Комарица, Мали Крчимир, Јавна Дубрава, Милоковце Гаре, Горње Драговље, Горњи Душннк, Доње Драговље, Доњи Душник и Калетинац. 31 јануара 189 1 год. у Београду. ПРЕДЛАГАЧ Дим. М. Илиџановић НАР ПОСЛАНИК,