Народна скупштина

53 САСТАНАК — 2 ФЕБРУАРА

Потпредседник — Овај предлог упућује се надлсжаом одбору. Изволте чути три интерпелације. Секретар чита: Интерпелација на г. Министра просвете и црквених послва. Петар Црнчевић, дугогодиши,и и један од најодличнијих учитеља у Србији, постао је предметсм вашег нарочитог гањања. Он је био учатељ и управник школа у Шапцу, па јесенашњим распоредом, ви сте га деградирали и послали за"учигеља у село Глушце. Одузели сте му управништво и у место Шапца дали село, и ако је његова и последња оцена бнла одлична, као што су биле и досадашње. Сад сте га, пре два, три дана, депешом преместили из Глушаца у руднички округ за учитеља опет у неко село. Тражимо да нам одговорите: 1. Шга вас руководи, да тако радите са једним одличним учитељем ? 2. Мислите ли ви, да служите интересима школе и просвете, кад тако гоните одличног учитеља ? 1 Фебруара 1891 год. у Београду. Интерпеланти: Ј. Ђ. Авакумовић, Ст. Д. Ргбарац, А. Бељић. Потпредседник — Ова интерпелација упућује се надлежном министру, да означи дан кад на њу може одговорити. Секретар чита: Интерпелација 11А Господина Министра укутрашњих посдова Јанко Веселиновић бив. предеедник општине Коцељевачке. утајао је, на своју корист потрошно, око 12.000 дин. онштннског новца. Као ватреног радикала, полицијска власт га је заклањала, није га хтела ставиги под исграгу и притвор за ту угају. После великог труда, после многнх тужаба од стране грађана општине Коцељевачке, једва је једном истражна полнцијска власт среза посаво-тамнавског округа подринског, ставила нод истрагу и притвор Јанка га ту доказану утају. Против решења о томе, Јанко се жалио суду шабачком и суд је његову жалбу одбио. Тако дакле по решењу надлежног суда, Јанко је требао да буде у притвору за време истраге, а истражна власг дужна је била његову кривицу да извиди у законом року н Јанка спроведе суду за ту доказану крпвицу и да га казни. Но истражна полицијска власт реченога среза, у место да врши своју дужност према Јанку, променила је поменуто решење судско и пустила Јанка у слободу на јемство. По закону истражна полицијска власт нема права кривце да пушта у оваком случају у слободу на јемство. Тражимо да нам г. министар одговори: 1. Да ли му је познато, да је Јанко тако незаконо пуштен у слободу. 2. Да ли је г. министар вољан учинити своју дужиост нрема истражнику који је тако повредио закон. 3. Хоће ли г. министар побринути се, да се Јанко спроведе суду по закону; или га оставити, да исти по Београду троши утајани општински новац и 4. Хоће ли г. министар учинити своје, да се по закону казни истражник, што ово дело није извидио и Јанка суду спровео у року, који је одређен казненим поступком. 1 Фебруара 1891 год. Београд. Интерпеланти : Ј. Та. Авакумовић, А. Бељић.

Потпредседник — И ова интерпелација упућује се над лежном мннистру да у законом року на њу одговори. Секретар чига: Интерпелација НА Господина Минизтра Гра^евина Сталан мост на Морави код Љубичева подиже се о трошку народа у окр. оожаревачком н вар. Пожаревца. Шрада поменутог моста усгунљена је оферталном лнцитацијом иредузимачу по израђеном плану и иредрачуну. Данас смо нак сазнали, да се одступа од плана односно дубине темеља; — напомпњућп у псто време, да је земљиште раниЈе од стручних људи, а по наредбн миннстра грађевнна, испптано, па према добивенпм резултагима пројектиран план, када је и дубина темеља одређена и утврђена. Но на вељу жалост норода пз тога округа, ствар сада другојдче стоји? Министар грађевнна добио је друго мишљење, па на основу неке усмено држане конференције нзмеђу њега — г. миннстра — г. г. Ђурковића инжињера, Јевте Станковића надзорног ивжињера, којој је конференцији изволео присуствовати и г. Јов. Жујовић нроф. Велике Школе (види званпчну исиравку у бр. 16. „Дневног Диста* од 20 Јануара т. г.), изнео је г. министар своје ираво решење па је другима наредио: Да се са темељом стуба иде још са шест метара у дубину ". На тај начин пзнеће пак додатак на један стуб до 60.000 динара, а таковпх има четири. Овакав поступак г. министров нпје могао проћи без критике у јавности — штампи — као н ириватних кругова — грађана. Штампа је изазвала званичну исправку, која ништа не псправља, но утврђује оно што је чзнесено у јавности. Утврђује се: да је иитање г. министрово, грађевински савет био мишљења: не иКи даље са дубином стуба, но што је аланом аредви/јено и да је за темељ и глина (земља) добра иодлога. Комисијским извиђајем на лицу места још се дознало, да је стуб нешто нагунт ирема страни иожаревачкој. Мишљење грађевинског савета, као и извештај комисије, остало је празно слово на артнји. — Онога тренутка, кадје г. Јеф. Стефановић поднсо свој опншран извештај г. мпнистру, нмао је чоликог угпцаја, да је на брзу руку г. министар нозвао усмену конференцију, која га је својим усменим обавештајем, убедила да своје ирво решење измени. Интерислпшућу г. минпстра грађевина, тражпмо, да нам одговори на следећа питања: 1., Како н у колико сматра онај извештај од три стручна лица, који су на лпце места ишли п стање ствари наиисмено г. минпстру иоднели са мишљењем : да се даље са дубпном стуба не пде; 2., Како се н у колнко сматра мишљење грађевииског савета, чпјој се оцени н мишљењу подвргао г. минпстар самим тим, кад је предао на оцену савету мишљење комисије, коју је сам г, министар послао на лице места а по тражењу прадузимачевом; 3., Веже ли г. министра мишљење грађевнннског савета — бар морално — у том случају кад сам г. минисгар од савета мнење тражн; 4., Да лн је г. министар имао на уму оног тренутка, када је друго своје решење —за додатак— нотппсао: да се тај мост поднже добром вољом сакупљеног приреза народа окр. иожаревачког, те да не доводи тај иарод у нскушење, кад иначе нечувене новчане жртве подноси, једино ради бољег н сигурнијег собраћаја. Нрема оваком раду, на чија леђа мпслч г. министар, да надне овај нов терет, у колнко буде изнео усљед безразложног увећаног посла; 5., Мислп ли г. министар наредити, да се стуб, који се нагнуо према странп ножаревачкој а кривицом предузимача у свој вертикалан нравац доведе, — ма то мароло битп и подизањем стуба из нова; 6 , Кад ће то време једном код нас настатн, да се стручност код нас равна са математичким рачуном, — те да гра-