Народна скупштина

СТРАНА 584

иа установу истражннх судпја Просто се преко те устаиове ирешло као да исту неће илаћатн овај иарод, као да тог издатка неће бнтн по буџету. Шга то значи? Значн да се сума колосдлна за усганову истражних судија нривидио не ставн на терет иовишења буџета. Са тиме не говорнм протпв те установе у иелој земљи; на против ја сам баш за тај издатак, правда никад нвје скупа. Ну главно је за мене то фактично стање, да део трогаак на те истражне судије нпје стављен у буџет миннстарства иравде, а учиниће се. Мн пмамо аосла са делокупним буџетом, по коме ће св ]])ошити и велим, да ће се извесно потрошитп на ову устаиову бар 50—60 хиљ. динара. Тек испод 50 хиљ. неће бити. Да та установа истражннх судија нпје ушла у буџет, то је одбор финансијски опазио, па ставио у евој рачун и трошак на ту установу пстражних судпја. Ну као што се из извештаја фцнанспског одбора види, министар правде није прнстао на ту њихову одлуку. И шта то значи? Ја не разумем, његов ненристанак другаче већ да је мала та цнфра. Ну и норед његовог непристанка ми имамо мимо овогодишњег буџета расхода од 57 мил. дип., још и суму најмање од 500 хиљ. динара па плату истражнпх судпја, ппсара, практиканга, канделарија и канцеларијских трошкова. Уврстите у овогодишњн буџет и ту суму расхода, на ћете вддети како вам нзгледа. Та сума мора пастп на терет накнадних кредпта, којп се и сада траже. И тако ће расход бити насигурно већи од 57 мпл. дин. Интересантно је да вам опде поменем онај предлог, којим се тражп накнадпи кредит од 104 хаљаде днн, да се илати за достојније заступање Србпје, за рачунску 1889 годнну. Ја Бисам гледао рачун мннистра снољашњнх послова, те да могу да знам, пз кога је времена та сума, од 104 хиљ. дннара. Ну пошто је „Одјек", као полузванпчнп орган, покушао да објаснп из кога је времена та сума да речем п ја коју о томе. „ОдЈек« је казао, да је та сума потрошена под владом напредњачком т. ј. под владом Николе Хрнстпћа, за ко.ју су суму напредњацн позајмилп не е своје снаге. То је, велн, ногрошепо у почетку 1889 год. И кад је раднкална влада, те годнне иосле абдикације, дошла на управу земље, она је затекла исцрпљен цео тај кредпт, на морала ту суму да утроши, за то је тај пр.едлог од 104 хпљ. дин. учнњен, да се понупи дефициг за 1889 год. пошто су то наиредњацн погрошилп. Ја нећу да разбирам, ко је ту суму иогрошио већ хоћу да кажем само ово: нада јако у очи, а то нрнзнаје и сам иолузванични орган „Одјек", да је та сума иотрошена још 1889 год., а кад смо 1890 год. бпли овде у Скупшгннн н иретресалн буџег за 1890-ту годнну, да се нигде у оиом буџегу ннје споменуло да има да се плати још 104 хиљ. дин., која је сума нотрошена 1889 године. Ја нећу из тога да нзводим сумњичење, да ли је то потрошено 1889 нлн 1890 години. За мене је све једно, да лн су то иотрошили наиредњацн илп радикали нреко одобреног креднта, а главно да го није било иоменуго у прошлом годишњем буџету. Ну кад је погрошена га сума за 1889 год. за што се за сво то време ћутало? Повпшеи је буџет лане и ви сте ћутали, па сад тражнте да се и то исилати, кад је буџег 57 мил. динара. То баца врло рђаву сенку на саму финанспску управу, п на саму владу, која ннје хтела ту суму одмах да стави у буџет, већ се тражи од Народне Скупштиие за то накнадни кредит, поред оваквог увећања буџета за годпну баш у тој нозицнјп. У оеталом кад дође ред да говорим о том достојном засгупању државннх пнтереса, ја ћу онда да кажем, како у томе ногледу стојнмо од како је радикалнч влада узела управу у своје руке. А сад да пређем на друге расходе. Расход на Скушптпну ове године сгављено је у ОЈџету 1500Ј0дин. а нрошле године стављено је било 250 хнгада днн. Дакте, за 100.000 дин. по овом буџету, Скупштнна ће нас јевгинпје коштати него прошле године. Ја знам да ћете рећи, да су прошле године бпли нзборп иа да је с тога требало впше. Ну нпје то, господо, узрок што је снала ова сума.

Ја ћу да одем мало у прошлост и да кажем, колико је коштала Скунштпна још 1880 год., па ћете видегп, да лп дапашња Скупштпна може да кошга голпко у истпна, а тај буџет био је за време либералне владавине н Скуиштина је онда коштала 150 хпљ. динара; а и у даиашњем радикалном буџету стоји 150 хнљ. дпп. Ви знате а н сви знамо колико су трајале скупштнне иређашње; оне су биле много краће, и јевтпније; колнке су садашње а колпке су иређашње дијурне бпле; колнкп другп грошкови тада и сада; знамо да ће скуиштина трајатн сада још 3 — 4 месеца, иа прорачунајте коликп ће битн трошак данашњи п ви ћете видети, п ако нема избора, нитп има пзгледа да ће га бити, да о суми 150 хпљ. дин. нема ип иомена. Ако пе буде впше од 250 хпљ. дпнара, иање не може бпти, а буџет представља да ћемо на то погрошитн мање!! На сваки начин, дакле, оиа позиција, што је емањена у раеходу, учпнида је да расход и^гледа мањи, али то не моше ништа помоћи ; видећсте да ће се потрошнти више од 1 50.000 динара, И то је јс.ан од прикрпвених расхода. Ја ћу се ов:ш зауставити на главннм расходима, који ниеу забележенн. А сад допустнте ми да вам кажем, како стојимо са дофипитом државним према овоме лањском буџету и према буџету ове годипе. Ја ћу најпре, да вам набројим само елементе. који морају да створе дефиците а доцније ћу о целом обрачуну дефицита говорити За сада, као што рекох, хоћу да набројим само елементе, који састављају цифру деФицита. На првом месту у те елементе, који ће бити узрок буџетског дефицита, долази сума у боновиља стављена у 5.0 0.000 динара. Ви знате, да је прошле године учињен један зајам и том приликом г. министар Финансија, између осталога, рекао је да ће тим зајмом да пЈаш све бонове у течају. То етоји у извештају г. министра Финанспја од 3 нов, 1889. године етрана 13. Да није учинио то, о томе ћу доцније говорити. А овде ми је за еад главно оно, шго је он овде у овоме извештају рекао : да ће свз бонове да иеплати, а међутим у овом буџегу опет виднмо бонове од 5 милијона дии. шта то значи? То значи, да и сам г. мннистар Финансија није сигуран са прнходима, то јеет не да није сигуран, већ поуздапо зна, да приходи неће бити онолики, ко.зики су у буџет стављени и наравло, бојећн се да државна ма.пннерија не стане, он је метуо привремену позајмицу од 5.000000 динара бонова, којнма ће да подмнрп недостатак у приходпма. То ће мсђутим бити први елеменат деФицита у овогодишњем буџету, који ћемо осетити и у пдућем, јер ће и тада због гога бити прнвременог дуга у боновима. Други елеменат, који ће да створи деФицит у буџету, то је мањак у порезу, који сам напред поменуо, а то је у непосредној порези 2 1 /., милијона; у прирозима опет толико: 2 1 /, 2 малијона; у царине 300.000 дин., на рудницима аиференција 800.000 динара и то еве иде у елементе, који ће да буду уз рок деФнцита за те суме. Има још један узрок, који утиче на суму дефицита. У прошлом, и овом буџету представљен је приход од жељезннце у великој суми. Ви знаге врло добро, колико је чист приход од жељезнице лане предвиђен, и кад смо лане одобрили онај буџет, ми емо Фактички замишљали државну жељезницу као установу, која доиста има стварне зараде, и да ће Фактички даги онолико чисгог прихода државној каеи. Према томе ви сте н одобрили оне државне расходе у буџету прошле године. Мислите ли да је одиста био тај чист ириход; ено у садашњем буџету на страна 225 и 226 доказа, да чист приход није био онакав, као што је представ.Бен А ево зашго. Г. миниетар Финансија узео је од жељезнице сав прнход, а није хгео да јој остави оно, што је њој и потребио за одржање п попуну материјала. Ви знате, да смо лане говорили о томе, како смо хрђав материјал од друштва узели и доиста то се и доказало. Најзад то је друга ствар, о њој нећу ни да говорим. (аАСТАВИХЕ се)

Одговорпи уркдник Ранко Нетровнк

ШтАМЛА КРАЛ,. СРИСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМИАРИЈЕ