Народна скупштина

53 САСТАНАК — 2 ФЕБРУАРА

СТРАНА 583

пало у очи ири разгледању овог буџета, да стање није онако сјајно, како би човев, желео; да рачуни нису онакви, какви су иотребнн за солидност буџета своје земље. На таку напомену даје ми повода то, што мпнистар на једном месту говореЈаи о тој управи зајмова каже овако: „суме под а, б и р наплатила је уирава, али ннје поднела рачун да су се могле провестн кроз књиге главне државне благајне 1888 год. Међутим оне нпсу иоказане ии у 1889. Сад замислите како шгледа, кад минпстар финансије вели, да је главна благајна нзвесне суме нснлатила, а и сад 1891 год. мпнистар каже. да то још нпје прошло кроз књиге држав. благајне! Па каква је то уредност у благајни кад још у 1888 год. извесна сума новаца нпје прогала кроз књиге, а међутим је наплаћена? Зна се да ни^е могуће наилатитн ништа нз главне државне благајне, а да се то одмах не заведе у књиге. Па шта је ово? Ово је, — другим речима немогу да вам кажем — један облпк прикривања дефицита. Илп онда то јасно показује, да је садашња финансиска управа таква, да се човек не може да ослонп на њу у оцени, које су годишњп ирпходи и расходи, а још мање да ли су ови оправдаии. Но ннсу само ово узроци који бн човека покренули да говори против овога буџега — узрок изношења бруто ирихода ц узрок повишења расхода и ако је основана мана овог буџета, није једини. За то се против овога буџета има још да наведе, ја ћу то да наведем још у два правца. Поменућу још извесна факта пз којих ћете видети колико је неправилан овај буџет. Једно ће биги у правду прпхода, а друго у цравду расхода^Да би се овај буџег што боље представио; да би што мање дефицита изгледало, — да би се представило да и ове годпне нема више дефицита од 3,000.000 као игго је н прошле године г. мннистар представљао говорећп да ће битп само З.сОО.ООО (а међутнм јуче је друкче казао, даје било дефицита 5 милпона , на шта ћу се ја вратити), — да би се дакле то учпннло, приходи су у овом буџету уображено представљени на нским местима а некн су расходп н изостављенп. Ја не могу, а ннје ни потреба да набрајам све те уображене приходе, н да цптарам све расходе, који су изостављени а треба.ш су да уђу. Ја хоћу само неке да иоменем и ви ћете видети у са свпм другој слици овај буџет, кад се ови расходн мету поред свнју других. Да почнем са нриходпма ево н. пр. на првом месту разлпка је од иросечних ирнхода на данцима 2.б7о.277 дин.; код моноиола дувана разлика је 467.63 дин.; код експлоатацнје рудника нредставља се да ћемо пматн ирихода 1.300.000, а ирошле године само 150.000. Све те цпфре сасгављају тај уображени приход, којпм је министар финанспје хгео да постигне равнотежу између прпхода п расхода те да изађе дефпцит мањи. Ну ја вас нптам на ирнлику за ону иовишпцу код руднтка, где су ти српски рудницн од којих можемо нмати 1.300,000 ирпхода; и ако их занста има, онда за што је министар финансије ставио лане само 150.000? Лани је минпстар узео друге позпцпје те правпо равнотежу у буџету; а ове године узима приход од рудника. Ви знате да ми немамо другнх прихода од државних рудннка до само од сењског. И мислите ли ви да ћемо мп иматн ове годпне толико прпхода. Што се тиче тога срњског рудника минпстар финансије јуче је нешто говорно и представљао његов прнход у ирошлој години као добар. Ну да вам ја кажем како стоји тај руднпк, какав је резулгат од његовог арихода био у прошлој годинн. У место да смо имали прпход бар 1 дпиар, ми имамо 60.000 дефицита за прошлу годину. Ових дана министар прпвреде имао је јаке иреппске с другим мпнистрима да му се понунн тај дефпцит п најпосле М У је исплаћен. То је, у осталом, друга ствар, како је мислио с преипском о понуњењу тог дефицнта; ну главно је, да Је сењскп рудипк за ирошлу годину пмао дефицпта. И ове године неће имати отуда готово никаквог нрихода, јер стање иије нзмењено. Железница тамо мож^ бити готова у Августу месецу, док почне да ради биће тек месец Новембар. Хоћемо лн сад према томе за месец дана жељезннцом рада добнтн 1.300.000. Ово показује да кад је ирошле године бнло дефиЦчт бОООО д. и од тнх рудника, ове годнне неће бити 1.300.000 л Гедвиђеног прпхода. Г. министар је знао да не може, на

хтео је тим радом да поравна равнотежу у буџегу. Наравно он је као мпнистар финанс. морао то да учини; ну ми као нар. пссланици треба да воднмо озбпљнијег рачуна о томе: треба да се запнтамо може ли то бити и кад знамо да не може, нрема томе да регулишемо расходе. Има тако нсго и других иозицнја, где су приходи такође према прогалим годинама знатно увећани п уображени Тако код пошта и телеграфа повишена је на 520.000 дин.; код шума и горосеча 90.000 дин према лањском ириходу 40 хиљада динара. Ја не знам како се могла ова сума овде код шума в горосеча да новиси на 90 хнљ. дин, сем ако је време дошло такво, да хоћемо за једпу годпну да ударимо сикиру у све наше шуме те да нх оборпмо; онда можда ћемо иматн то.шку повишицу прнхода. Ну ако го није, ондз кадлане нисмо имали већог ирихода, нећемо имати нп сад; а ако хоћемо то, онда ћемо наше благо народно—шумс— да упроиасти.у.о. Поред тога, тим нрпходима, који су стављенн у буџету министру је пшло у рачун да уиотребн за попуну дефициги још једно. Тако нам он у буџету показује разлнку у наплати прихода од црошле године 1 милнон динара, Ова наплата прихода — заоставштике — од прошлнх годпна, као гато је нама свима познато, одавно се упогребљује у буџетнма као згодно средство да прпкрије дефицнт буџетскп. Ту је мпнн стру лако рећи да ће од заосталих ирпхода толнко да наплате, ако не ове оно друге године. Ну бпло тако или не, днференцпја од 1 мил. див. тиме није оиравдана. И но томе је један приход само уображен. После свију уображених прихода г. министар финансија долази и буџетом признаје, да ће бнти дефицита до 3,136.900-12 дин., дакле, по његовом прнзнању за нзравнање буџета треба му толико. Вп се сећате да сам Ја прошле годнне у моме говору о буџету казао, да дефпцит неће бити онолпкп, као што је п лане речено отуда да ће бити око 3 мил. дни., већ сам казао да ће битн до 10 мил. динара. Г. Министар је онда стално тврдио иротивно, и напослегку је једва казао да ће бнти дефицита до 3 милпона. Ну, одговарајући ове годнне мом прпјатељу Драгншп Ставојевпћу, г. мииистар казао је јуче, да по прпрачуну дефпцнт може бити до 5 мнлпона н нешто впше динај а за ирошлу годину. Признавајући сад већу суму дефицита г. министар се опет чува, па вели по ирорачуиу, јер ако је друкчнје бнло онда ће наравно наћп заклона у речн по прорачуну, премда се од њега и не би могло више тражити нрнзнања. Меви је добро нало у очи, што је ов хгео да каже ио прорачуну. То је, у сваком случају, заклон, ако буде било већег дефицита. Ја ие тражим од министра фннанснја, као што је то тражио мој пошговани ирнјатељ г. Драгиша, да нам он јамчи колпки ће биш дефнцит. Ми нмамо нред собом буџет, н нредрачун, на можемо и сами све то прорачунатн. Ну кад је г. мпнистар фннаиспја одговарао г. Драгиши, н додао да би то рекаои „непозван", он у самом оном пзразу, но прорачуну хоће да допусгн да се може и превариги да ће баш толики битн дефицит. Он је тиме хтео казатн ово: ја вам кажем да је тако ио овоме прорачуну што је написан, а ако је у ствари бно всћи дефицит, ја не одговарам. Мн смо то зналн п сами. Није реч о томе да ли је дефицит 3 или 5 милиона д»н. већ је реч о томе, колики је стварнп дефицит. Овн подаци, које сам ја на основу завршнпх рачуна нрнбрао, показују слику какво ће стање вашег буџета бити сгварно. Ја сам довде говорио о лриходима, којн су уображено стављени у буџет само за то, да би иредставили већу суму нрихода, те да буду нриходн у равнотежп са расходом. Сад имам да кажем како се неки расходи у буџет нису унелн онако како је требало да уђу. Ти ће расходн у ствари да буду н они 1.е после, кјд се сврши рачунска година битп узрок повећању буџета тако, да ће он бити више од 57 мнлиона. То је извесно да ће тп раеходи буџег знатно новећати. Ту, на нрвом месту, да поменем установу истражних судија. Г. Министар фпнансија јуче је наноменуо: да се тражнла установа истражних судија и даза њихтреба трошнтп извесну суму новаца. Међутим у овоме буџету нема ни једног гроша