Народна скупштина

53 САСТАНАК

дита. 0:;де ће бпти места да иомеием, како је министар прошле године рекао, да ће дефнцит бити око 3,000.000, а јуче казао да ће битн 5,000.000 и више. Међутим ја тврдим, као што сам ii дане казао, да је дефицпт нзмеђу 8— 9 ,000.000 динара. Сад кад имамо цпфру дефпцита за ирошлу 1890 годину ирема- ирнходу, који но самнм завршним рачуинма стоје, вн ћете лако моћп доћн до цифре дефицпта, која ће битн у овој години. Буџег је ове године повншеп од 46 на 57 милиона. Рецнмо да ће бнти бруто ирнхма од 14—15 милнона, онда ви оиет у најбољем случају мораге и ове годнне пматн дефпцпта око 9,0« О.ООО динара. Сгрого рачунећн и ја сам одбијајући уображеае нрнходе, нашао онако као н г. Драгиша, да ће бнти ове годнне дефицита око 14,000.000 дин. Ну да не бч сам бпо претеран н неираводан при оценп, ја своднм дефицнг на 9 милиона дпнара. То је сигурна ствар да је то најмањи дефицит, којп ће бити у буџету за 91 годнну. Да ће гако бити налазпм ослонца и у томе, шго је лане г. мпнистар тврдио да ће дефицпт бнти 3 милиона, а сада вели да ће битн 5, дакле иостенено ирилази тој суми дефпцита од 9 милпона. Да овај буџет мора да има бар 9,000.000 дефицнта налазим доказа у још једноме факту, којн је изишао већ на јавност. Г. министар фпнансије поднео је предлог о изменама и доиунама заксна о непосредној иорезн. Истина данас нпје реч о том закону, но ја ћу из тога да изведем само иотврду мог гледишта. Г. минпстар казао је, да се тпм нзменама закона оптерећује само имућнпја класа, а да се ие оптерећује спротпња, а ае стојн тако. У тнм изменама, које сам нрочптао има ова једна одредба, да се -шчна пореза повпсп 35 на сто. У место досадашве личне 24 динара сад ое новпшава на 35 но сто према неносредној норези, Н да не говорпм о другим пзменама п допунама, досга је само то повпшење лпчне иорезе, иа да вас уверпм да и сам мпнпстар не верује у снгурност иредложенпх прихода, кад тако терети лнчну порезу. Да ли се тиме хоће да удара на само пмућну илн п сиротнпју класу, то је лако вндети, ту ће п богагп и еиромаси да нлаћају ио 35% од своје непосредне порезе. Сиромах или богат један је рачун. Дакле, овај дефициг допста неће битн онакав, као што вам нредставља мннистар, пначе ни вама радпкалнма а нп миннотру финансије, као радикалу, не бк иало ва ум, да иначе повишаваге лнчну норезу. Ми сви знамо, да смо до јуче викалн и осећали да је порез велики ; па кад нри свем том ваш мннистар финансије долази на то, да лнчну порезу иовишава, гоме ће снгурио бнтн узрок, што зна, да веће добити оне ириходе, које је у нројекту буџета иредвидео, да неће бнти иредвнђене сразмере пзмеђу нрнхода и расхода. И за то он ту разлуку, тај дефпцит хоће да покрије новим повишењем иорезе. То је сгвар тако јасна, да о њој не треба више говорити. Поред тога г. мпннстар финанције н у самоме нројекту буџета поменуо је још један извор, који ће му иокрити дефицит. То је нека „нова" трошарина, од које је ставио у буџет 1,4000.00 динара, Ова рубрика није нпшта друго, него ирикрнвање дефнцита, трошарнна је н лане у буџету била, па ако је то снгуран приход, онда га је требало метути напред а не онде где се поиуњава разлика између прихода и расхода. У осталом, док не изађе закон о трошарини, дотле не можемо с тим рачунати као ириходом , већ само као средетвом за иокриКе дефицита. Ја, дакле, нрема свему овоме, што сам вам рекао, налазим да је овај наш буџет, овако како је нзнесен, на једној нездравој основи; н да је рад и већине и мањнне одборске . ишао неправилним иутем у оценн овог буџета. Ннти нам је министар дао сигурне подагке о прнходима; нптн се одборска већина нн мањнна старала, да те иодатке прпкуии. Онн нису ирема свему томе и ирошлогодишњпм прпходима проучпли °вај буџет, те да би са што впше вероватноће одредили и ириходе и расходе. И министар финансија, и већина н мањина одборска оставили су у овоме буџету уображене приходе, а

- 2 ФЕВРУАРА СТРАНА 589

оставили су такође и расходе, који нису казани; у опшге оставплп су целу зграду гако шуиљу и провндну, да кроз њу мора да ирође и проћн ће дефпцпт од 9 милиона, ако усвојнмо овај буџет. Ја сам вам и ланс казао, да ће прошлогод. буџег нмагн дефпцнта толико н дефицпт се ноказао. Ја би се радовао, ако се моје мпшљење о овогодпшњем буџету не би иогврдило. У осталом ја вам -за .сада н не могу впше доказа изиетн без завршнога рачуна за 1890 годину, Међутим. у сваком случају мнслпм да сам извршпо само своју дужност, кад сам разложно, да ће у 90 години бптп оволики дефициг. Ја сам до гога дошао скупљањем ирихода од жељезнице, којп је изнео око 7 мпл. дннара, са ирпходом у 1889 годинн од 32,000.000 н резултаг је тога као што сам и лане говорно. Па може ли данас о гоме ко сумњатн ирема пзвешгају госп. мнннсгра фннанспје п завршиоме рачуну за 1889 годину, но самом буџету за 1890 годину?! Сме лн се и данас ко још варати да нрошлогодпшњп буџет иема 9 мнл. дефпцнта, не узпмајући ту у рачун, шго је од железнице узего све па се она сад задужује?! Та и сам увпђаи да зг овогодншњи буџег не могу тако ошгледним п .дацима да вам потврдим то нсто ; ну као што иоказује изложенп рачуц напред при свем том је још сад појмљиво да се данас вара ко мнсли нротивно; до године, Боже здравља, н вама ће нозитнвни докази потврдитн, да је дефпцит ов^га буџега око 9 мплиона дннара. А кад то знамо; када је го снгурно; кад то не можемо н не треба да кријемо — јер ако крпјемо, кријемо протнву својнх интереса, — онда ми на ирвоме месту, без призрења на партнје, треба да се побринемо, да овај буџе г ставпмо на здраво земљпште, а то ћемо само тако учнннтн, ако буџет нрнхода тачне ироконтролпшемо ио ирошлогодишњпм иодатцпма; ако из буџета ирпхода нзбацимо све сумњиве н све уображене ирнходе и изворе; ако пз буџета расхода избацимо оно, што нам прикрива дефицпт. Само тако радећи можемо добитн нраву цнфру државних нрихода, можемо утврднгн расход нрема нашем стињу. Браћо, наша је света дужност да то урадпмо. На ако вндимо, да нам државнн нриходн доносе мање, но што државне ногребе захгевају, мн ћемо као Срби и иатрноте, наћн иута и начпна да гоме номогнемо, нарочнто, кад се тиче наншх народносних иитерееа и задагака. Ну не греба иротивннм радом самп себе да варамо; да уображавамо, да имамо велнкпх ирихода, н да нрема тим уображепнм ирнходима иовишавамо расходе. Докле то будемо радилн, мн ћемо из године у годину ићн из дуга у дуг, из зајма у зајам, а го је зло, које не смемо отаџбинп приреднтн. Смете ли ви иримањем овако нетачног буџета будућностн иогледати у очи. Зар се не бојите да ћете једног дана дочекатн, да вам они, којн иосле вас дођу, кажу: „ово су онп, којн су нас уироцастили"?! (Одобравање код оиознције н са више клуиа носланичких). Министар Финансије Мих. Вујић — Ја ннсам мнслио да ионово узнмам реч још сада, но ношто је г. Авакумовић говорио о многнм стварима, о којима ја нншта не знам и о којима ја у колико се сећам ннсам ништа ни говорио, и пошто је за мене говорно т. ј. иретпостављао да и ја мислнм онако н да је у стварн онако, као шго он каже, то ја морам да се вратим на његов говор и да потврднм оно, што сам пређе говорио и да кажем оно, што сад о томе мислим а што сам у осталом н иређе увек мислно. Г. Авакумовпћ говорно је врло дуго; ја нећу тако дуго да говорнм с тога, што кад би ушао у оне нојединости у које је он ушао, ја бих могао да говорнм не као он 2 сата, већ равно 20 сатн. Он је узео иозицнју по позицију па их је иретресао, чинио је оно што је чннно фннансијски одбор а у исти мах он је радио оно, што ни у финансијском одбору није рађено, т. ј. иретресао је нсторију многе ситне иозиције. Све је ои то удесио на своју воденицу. За го кажем, да би ме далеко одвело, кад бпх ја улазно у те иојединости. Ја ћу да говорим о стварним интањима, о ономе што је најважније, о оним замеркама г. Авак^мовића, које но моме најдубљем уверењу просто речено не стоји. Пре свега г. Авакумовпћ у иочетку свога говора тумачно је Народном Представннштву оно о чему сам јаговорио, зашто је буџет за 1891 годнну новншен на 57,000.000 и вели да вам ја казао, да је новишен само због бруто расхода и нншта