Народна скупштина
НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
Др 0Г0ВО риваш ове неволике речи о државним »риходима ја сам узео на се и ту дужност, да се запитам, нашта С е троше они и какав је расиоред тр шења у државним расходима. Кад се иажљпво прекери и одени на гато се тн приходи троше, онда се види једно начело у троше&у, које се у иолнг. сколомији зове: ароизводно трошење. У полнтичкој економнји иостоји нравило да све, што се пронзводних трошкова и расхода тиче, да се то сматра као уложени каинтал, који доносн интерес, дакле прнходе а сад знајући н за ову истину, — нређимо на разматрање иитања: куда се девају буџетски ириходи н на што се троше. Ви знате да нам буџет иредставља дифру од 57 мил. дин. Да одбијемо од тога 20 мнл. 9 на дугове којц су нам остали нз нрошлих времеиа, да одбијемо те, нашга криви нисмо, онда иам остлје 37 мил. дин. у буцету у нравом смнслу те речи. Но ако одбијемо н на то што ми већ нмамо од 2 — 3 мил. дпн. издатака на пензнје, зашта такође мп нисмо кривн као што нам се пребацује, онда остаје да је иравн буџет 35 мил. дннара. Кчд се од 35. мил. одбију 7.200.000 на иронзводне трошкове око моноиола дувана и соли; за тим кад се узме сума 11.300.000 шго долази од иронзводног трошења иа мннистарства; ирнвреде, иросвете н саннтет, онда је сума од 18 н ио милиона одређена на иронзводно трошење. До 35. мнл. треба дакле 16 н по мил. што остаЈе на одржање реда у земљн, на нравду, на војску и осгало још на сиољнн задагак Србнје. Кад би одбили издатке намењене за снољни задагак Србије, онда бп остало 15 п по мнл. шго се трошп на одржање мира ц иравде у земљп. • Господо, друипво постојн да постнгне извесно благостање; тога ради оно је иодељено на раднпке у коме јсднн радеједие, другп друге послове, те тиме стварају нампрнице многоброЈнпм потребама човековим, И сад узмите и нродените добро ове суме у буџету и на какве се радиике троше, онда се мора сматратн да је доиекле користан рад п онога, који нас ноћу чува н који чува наше нмање, после н оног којн дели правду и тпме уређује и одржава колпко је могућно данас наша имовна и грађаиска ирава. И то он дакле мора сматрати као корпсган рад. Мнслим да ћете пз онога распореда брзо увпдегн, да се већа цнфра трошп на пропзводне радове, него на непроизводне, већа на умнн и телесии развитак народни, на развитак саобраћајннх средстава најзад н на иронзводњу једног артпкла — дувана, него она иа држање реда и правду, јер је са свпм јасно ово: да је 18 г / 2 мнлијуна већи од 15 Г Л и да у овпм цифрала, а као што рекох, и у будућим прпвреднпм и финаис. законпуа лежн осиовица за здраву нолитпку, последице које су добре фпнансије добро државно па н народно газдинство. Друштвена је па\ ка изрскла ово начело: у земљи треба да иостоје узајамно и у исто време и услови реда и услови наиретка. Услови реда то су онн, којп одржавају друштво, да је у мпру и да се у опште крепе у границама равнотежс; а условн напретка то су онп елементн, који га нреображавају, којп га упућују у цивнлнзацију и културу. Према томе запамтите, да наш буџет трошн внше на напредак него на одржање реда, дакле на онај другп — на одржање организма, на умпожење свих сила, јср наиредак ипје ништа друго него скуп снла, које се умножавају а у томе увећавању одржавају постојану равнотежу. Из овога разлагања, госнодо, ја се надам да сам вам доказао, да је наш буџет рацноналан да Је на разумној основи иостављен. Сад долазн још једна ствар у иптање а то је не само добра освова, па коју буџет треба да иочпва и којом се одликује овај буџет, него још да државно и народно газдпнство треба да иду упоредо. Ја верујем, да за ово 2 годпне, странка радикална, из које је изашла ова скуштннска већпна, нпје могла сем иолнтнчкпх рефорама, сем рефорама, које су лане учпњене, ућп брзо даље у реформе прпвредног цпља. Алп кад добро ногледам на нројекте владпне, пз прнвредног дела, кад дакле погледате иа то, шта ми хоћемо да постнгнемо пројектнма и шта ми цмамо још да ностигнемо, вакве здраве темеље имамо
да ударимо надионалном напретку земаљске привреде, Ја се уздам да се, сем рационалпог услова на који почпва овај буџет, пма тек од сад да положп права основнца, нз које ће бпгп ова последпца: да се огклоне и исчисте дефицити ирво из џеиа народног, што ће благодатно утицатн н на финанспјску полптику у земљп. Тврдо верујем п надам се, да раднкална странка неће битп судбнне опога Сизифа, о коме се ирича, да му је дат један камсн да нзнесе уз брдо н чим га донесе до на врх брдп, ои се откотрља п поиово мора да га иоси. Увереп сам да начсла радикалне странке, која су осиоваиа иа врло научним основима сувремене науке о друштву, да та здрава начела, коЈа су у исто време производ здравнх у нстпнп узвишених п великих мнсли, која су нронзвод великпх мпслилада европских не само из пшоле нозитивпста, реалнста и модерних економиста, иего н нз школе оне чнсто лнбералне, које је представпнк чувенн Цон Стјуарт Миљ, који тикође говори о тнм тако страшнпм стварнма, соднјалнзму п будућем склону друштва иолнтпчком и економном, као што мпсли г. Рибарац, — надам се дакле да те тако здраве мпсли, не само код нас, него п у целој Европн, отночетп да дејствују, емандппујућп п ослобођавајући масу народа нсиод ирнтиска ноложаја вншпх рсдова друштва и прнтпска од каипгала разуме се онако, као шго захтевају данаш. прнлпке п колико се то данас може остављајући свакојако времену док се не дође до коначног ослобођења. Те мисли ннсу намере као што се о њима изражава г. Ррпбарац већ ношуно су стварне вредности, он би требао мало боље да нх проучава. (Потиредседник: милим вас, госиоднне, говориге о буџету, којп је на претресу). Ја говорим о принцппима на којнма треба да иочивају добра политпка пдобре финаиспје, говорим о томе како да буде сувпгака у народном џепу.ато стојп у ирисној везп са буџетом, — ја се дакле не унуштам и у оно, што нпје на дпевном реду. Сматрам да сам довољно показао основе на којпма почпва овај буџет, да сам доказао донеклс који је одговоран за овако стање, да овај буџет инје тако црн, као што га молују г. г. пз оиозиције овде у Скупштини. Ево ме иа крају са мојим разлагањпма о буџету из којих се видц, да су мојп назорн, и ако не толико песимпстички за буџег као у г. г. иротпвника, али цц толико оптимистнчки. Моја је тежња била да представнм сгање онакво, какво јесГ"е са свима узродпма којп су му ирегходнлп, отуда менп остаје сада још да се дотакнем н извесних говора г. г. говорника нз онозицпје као н мојих другова пз већине. Моји одговорп не ће битп дуги, јер сам уверси да је Скупштпна овом дебатом доста заморена. На ирвом месту сматрам за дужност да одговорим г. д-р. Драгиши Станојевићу и Прокопнјевићу, затим ћу се дотаћи говора г. г. Васиљевића, Рпбарда. п Авакумовића. Не обећавам да ћу се уиуштати у иространо опровргавање њиховог говора, алн оно што ме највпше изазвало о томе морам говорнтн. Г. д-р. Драгиша Станојевпћ тврдио је даје дефицит буџета у буџету француског краљевска бпо узрок за буну у Француској нре 100 годииа. Ја држим не дефнцнт у самоме буџегу, него дефиднт у народиом џеиу, дефнднт који се огледао у оголемом народу, којп је гада иредстављао живи дефицпт, да је он био узрок пзмеђу осталпх других узрока, који су лежалн у самоме друшчву француском. Г. Драгиша, дотпчући се буџетског стања п налазећп да је дефициг најмање 14 — 15 мпл. дннара вели, да је овим дефнцитом наша држава осуђена на смрг, јер јој треба нових зајмова за иокриће дефицита п с тога протествује иротив таквог стања. 11о моме мцшљењу нечреба протествовати, већ смело гледати исгини у очп, не треба очајаваги, јер је очајање узвик пзгубљеие наде, већ треба уложнтн више ирегаоштва, више духа, па ће на меето очајног етања доћп уређено и напредно. Г. Прокопијевпћ казао је, да је разумно оно газдинство ирема иословици; да се пружамо онолпко, колпки намје губер.