Народна скупштина

54 САСТАНАК — В ФЕБРУАРА

СТРАНА 615

Донста, та је теорија о губзру свакојако иохвална, аао се не може нитта да увећа а оно бар да се не смањује, но треба се уиит ати да лп то иружање такво увек вреди ? Нема сумње да је она пословида на свом месгу, али ако хоћемо да имамо губер, с којим ће мо се нокрнвати, оида треба знати још и хо, да ансолутна штедња а непронзводња даје као последнцу беспрекидно н стално иотсецање губера до мере, докле га нестане; јар штедећи а не пропзводећи ми смо себе и нехотнце осудили на стално опадање матсријалног стања и на стално уиотребљавање губера све мањег и лањег, док најзад не останемо без покривке. Напредак појединог човека захчева улагање снаге, из које нотиче нанредак н развитак, увећавање богаства и мосућства и он је иријатељ разумие шгедње, која се опажасвуда у нрироди у велпком, иначе је прекомерна штедња штетна као и прекомеран луксуз. Али, да се манемо овога разлагања, ирпмер ће то боље осветлити. Узмпмо дакле једну задругу, то је у маломе држава, дакле рецимо да старешина извештава задругу о њеном стању и иривредн па велп како је летина оманула, у стоку ударила зараза, справа нема добрих за иољорадњу. Шта да се радн? Ингање је о назатку у нрпвреди, о дефицитузадружном, нитање је хоће ли и треба лн одмах ирпступнтн потссцању губера а сем тога треба ли још што? Ако би се задруга држала начела: иружање до губера, оиа бн до годнне нмала још већп назадак н губер би се морао п на даље нотсецатн, докле га тек једиог дана и нестане, но ако у задрузн има још жнве сиаге. она ће покрај пггедње поћи још једним иутем: пажљпвог задужења дасенабаве: стока, имање илуг и остали алати у оншге увећала свој пронзводни капптал, који бп дао приходе п задрузп и очувао њен губер и вратио ономе зајмодавцу што је његово бпло. Ето како мн ми^лимо да се испливава из невоља, ето како ја мислнм да мора и сама држава радити у сгварању овога буцета с том разликом, што мислим да, ако је за вајду доста је било задужпвања п с овнм је учињено колпко се могло, да држава у опште више прима пего шго троши. Мој ноштовани професор Васиљсвпћ рекао је, како је пзвештај одбор. већнне ноказао ништавост нокушаја, да се може учинити штогод, да се земља снасе нз фпнанцијских незгода. Ако бп смо сталн само на томе, ја би сматрао да је то речено са намером, да господпн и сам увпђа тежак ноложај, нротив којег се борнмо. Међутим мој иоштованн професор нпје се задовољио тпме, већ је рекао да је п само мпшљење нредседннка већине н нзвестноца, да је чак и оно слабо да нзвуче земљу из тешког финансиског стања. Ово ме нзненађује у толикс што знам нзвесно да је г. Тајспћ бпо 1878 г. у Скуишинн у Нншу, знам да је с друговпма предлагао штедњу и знам да ондашњн људи. који су бнли па уирави, да су пх нсмејавали, да хоће да воде неку сељачку политнку штедње, по којој бн н држава и њени представницп нзглсдали као нросјацн и да хоће да штеде, пгго велие може да буде, јер држава сриска мора да се изједначава са другнм европскпм државама. „ПоЈребно је даземљп чувамо углед и за то морамо да трошимо"то је рекао ако не г. Алнмиије оно један од његових другова. Међутим ствар на једаннут сад обратно стоји и г. Алпмиије постаје већп радикалац од Ранка Тајснћа. Очевидно мене тај факт изненађује и за то га пзноснм овде Народној Окупштини да размисли: како то п одкуда да људи, којп су негда били за то, да се буџет градп ирема назорнма који ноетоје У вауци, како да гакви људн, сад од један пут ностају већи католицн од самога иапе; како могу бпти опих назора прогнв којпх су сами војевалн и које су његовн друговн назнвали а можда и дапас назнвају: болесна фантазија, лудачка штедња и т д. Колпко је аажљиво н озбпљпо пзучавао овај буџег показује нам најбоље пошгов. Авакумовић тпме, што се у расправу буџета нустио као мајсгор и иознавалац, којн врло добро зна њагову основу; алн ме је нзненадило, кад сам у његовом говору чуо за једну прпмедбу, где замера мпниетру фпнансије што није побројао ануигете, као што је лане урадио. Ја сам донео лањеки буџет н видим да су у њему анујнтети доиета побројанн, после погледам и видим да их овде у овоме про-

јекгу нема. Одмах се сетих да сам пх видео и нађем их овде иод назнвом „годишње" као засебни буџет наших дугова. Шта је онда могла значиги ова примедба г. Авакумовпћа. Она га је одала, из ње се види кошко је често превртао пројекат буџета поштовани посланик, те код ирвпх његових лнсгова није оиазио где су засебни анујптетп забележени. Из примедбе г. Авакумовнћа да нема аиујнтета поједнннх дугова у буџету види се још, са каквом је озбиљношћу изнисио .једно тврђење усмено, неосновано на н непромншљено. Г. Авакумовић правећи ову нримедбу одмах је иошао нутем оваквог закључка: да је минисгар намерно ирикрио годншњине, а то онет показује, да је г. иосланиа само због тога то могао иредвпдети, што је у своме пспитпвању пошао са злураднм уверењем, да је буџет радик. владе скроз иогрешан ирикрпвен п у тајанство умоган. Не мање нзненадио ме је онај контраст, који је гоеноднн изнео о цивилнпм служнтељима код полиције са укпдањем благодијања. Некако ја не знам да ли госн. у онште водп рачуна о својој нрошлости, а требало бп да водп. То што се сад зову цивилким служпгељнма а он их зове шниуннма, постојалп су и нре, н мп смо нх тако иазвали. Ја и г. Рнбарац кад смо бплн ђаци виђали смо кад кад те цивилне служитеље са зашиљеним брковима; по неки нут могли смо да пм заварамо траг, да нређемо у Земун н да донесемо по неку књнгу. Не знам да лн су онда грађани преетоиице бпли толнко услужпп те су сами нудилп своје услуге џабе, или су билп плаћени; то ми није нознато, али заам да се говорило о неком дисиозицпоном фонду. (Из опознцпје чује се: има га п данас). Међутим можда је онда нолптнка захтевала да се то ирикрнва а мн данас то нећемо, него кажемо оно што је у ствари. Ннтање ја само: да ли сад тн људн врше шпијунску улогу (Чује се еа разних клупа: не). Не. Далп тп људп шниунирају ђаке као онда? (Са клупа: не). Нн го. Ја мислим да они никога пе шпнунирају, него гледају да увате какву бнтангу, која сече кесе, алп сумњам да даиас врше ону улогу, коју су некада вршили. Главно је да су и онда ностојали цнвилнн служнтељи, да постоје и данас само што ннсу ирпкривени у буџету, него, тиме се смемо похвалити, отворено се онп виде у буџету. На завршетку пмам да доднрнем говор госп. Рпбарца. То је мој школски друг, мој давнашњн прпјатељ, но судбнпа иам је рекла да један пође једнпм, а другн другим правцем. Он је впше пута нзносно своје ногледе иа једну групу људн, која је пошла овнм мојим путем, н изиоспо их је на начнн, да ми се чинп, да му то не чини толнко части, колнко му чини частп његова речптост. Он почнње своју аналпзу од 1868 год. и на свој начин хвалн дело своје сгранке, којој сад нринада а којој ио свој прплнцп некада није одмах прппадао но то је у осталом његова ствар. Ои каже да, кад се исинтују односи друштвенн после 1868 год, да се онда појављује једна клика људи са болесним мозговима и т. д. Он се при том послужио са гаквим изразнма, који свакојако пе личе њему а донекле г. Срећковићу, који говори о тој ствари као некн највећн стручњак, а сваком другом забрањује да може говорпгп о њој, па нп онолико, колнко сме свдкп од нас овде као скроман човек, који врши своју дужиосг као посланпк. Ја се чудпм такој ароганцијп како једнога, тако и другога госиодина нз чнјнх уста па^ају речн: болесни мозгови, уепјане главе и т. д. (Паита Срећковпћ: ја то нпсам казло). Ја сумњам да бп они тако што могли рећи, кад бп билн мало боље познати са писањем, са мпслпма тих људн, на које они тако оштру новику унрављају. Мене нзиенађује то, јер ја смем слободпо тврдпти да ннсу само пдеје, које су тим младим људима у овом времену биле јаке, снлне, наслеђене од највећпх умова, као што еам мало ире номенуо — нису само те идеје биле њихов покретач, него енергија. младост, све је бнло ту да учини оно, што по дужноети својој треба да се учннп своме народу н своме нлемену Идеје дакле, никако ннсу бпле тако болесне, нездраве, јер, а доиета ако уђеге у аналпзу појава економних наћпћеге да на томе раде људи којн владају далеко впше с тим појавима, него онп који раде ту