Народна скупштина

СТРАНА 626

говоре а што је ире сам одобравао. Да ли је то политичка обмана нлн самообмана,ја о том иећу да говорпм, али кажем, да мн гледамо стварц — н буџет — сад са оним нстич очпма, којима сте гледалн и вп, кад сге бнлп на овмм местнма, с леве стране, с либералнма заједно. Чннећн крнтнку, ми не вређамо никога, и не желнмо то да ЧШ1НМ0. Свакојако, госиодо, ова се буџетска дебата нзметнула у нречпшћавање иолитичкпх рачуна, а не фннанснскнх. Чегнрн дана је, господо, како слушамо прекоре, којп се бацају лнбералној странцн и поједнним њеним л.удима, п нису се некн зауставпли нп на грапнцама, одакле почиње увреда. Ја, господо, нећу улазитн у ту ствар, јер сам пмао ирнлике да прн дебатн о адресн са ужичким посланпком, иоштованим нротом Мплаиом Ђурпћем, иречисшм те рачуне, п ми смо се расталн с тим, да он није пмао права, што је онолике ирекоре чинио либералној влади. Данас он нма још мање права за то. Ја имам овом ирпликом да додам још само то, шго се тиче његовога наиада односно војнпчве спреме у рату за ослобођење. Факта нротнвно тврде о ономе, што је и ;волео казати ирота Милан, јер после трогодишњег ратовања остало је 12,000.000 иатрона у наслеђе будућој снремп, а међутпм знамо, да је за време рага с Бугареком на Слпвницн мунпциопа готовнна утрошена за неколнко дапа, н Пирот је био тако рећи, без одбране, а војска држала иушке „к нози!" Да.1>е бн је казао да жали либерале, шго нм народ не да власт. Госнодо, освештана је нстина да нема нолитнчара иа свегу, који водп нолитику а не жели власт. Сваки иолнтнчар, који води политнку, желн п власт. И кад блх ја иротивно тврдпо, не бпх тговорпо нстину. Војник, који не миели бити генерал, нпје војник. Алн, госиодо, има времена, нма прилика, кад човек ае може иожелпти власт, нма нрилика, које су јаче од партпја; свако време доносн нзвесне људе н на иослетк/ дошло је време, које је донело и вас радпкале; али, госиодо. донелоје ц то да либералп не гледају са накошћу на вашу власт. Ја ћу упутитп проту Мнлааа па нека факта, која су сада тако рећн нсториска, која јаспо говоре, како је наше понашање у том погледу. Ја вам, господо, пскрено могу рећп, да смо свп желелн да још 1883 годпне дођу радикалп на владу; јер, господо, онда занста не би ни бнло буна нн других зала, које су наиредњаци учннилн овој земљн. Да је тако, госнодо, нмали сте ирилике да ирочитате у једноме инсму, у коме се каже краљици Наталнјн, да не треба да нлаче за нанредњацнма због резултата гзбора, који је испао 1883 год. у вашу корист а не у нашу. -За време савезне владе, ко је нружно раднка.шма руку да изађу на новршнну него онет либералп? И када је савез пронао, лнберали су нуђени да саставе кабннет, иа ннсу хтели. Ми смо ишли у двор краљу Мнлану и он нас је пптао : „Шта мпслнте, ко до, прнми унраву?" Ми смо му одговорнлн: „Изволте Ваше Велнчансгво предатп владу радпкалнма, да вндпмо шга ће н онн да учине." Као ипо видиге, ми смо бплн псправнн п иенасртљпви у интањима властп. Пре би се могло доказатп, да нам је то била мана, а ие ово за што иас вн бедте. Шго се тнче крптнке ироте Мнлаиа 'Јвурића на снољиу иолитику лпбералие владе, то морам оставитн њему, да оп има своје мншљење како хоће, а у оиште што со тиче пзраза, који су пали овде, ја мислим , да ми то греба да расправнмо ириватно међу собом код кафеџпје п да не оитерећујемо председнишгво н Скуиштнну са нзлншннм, често ружнпи пзразнма н речима. Свакојако у ногледу те његове крпшке целокуине сиољне иолнтике, за меие би бпло од ингереса да знам : К1КО ирога М. 'Бурић мислн и о резултатима, које је Црна Гора иожњела на Берлписком Коигрееу. Ми сви зиимо, госнодо, да је Црна Гора тамо добпла 1 / 4 од оиога, н!то је требала да добпје, док је Србија доиела 01уд два иут више ио из СанСтефаиа. Мп знамо даље, господо, . да је Црна Гора морала приетатп да јој Црпа Г ој а вршп саинтетску полицију \ рођепим њеипм нристанпштпма. Дакле впднте: оно што мало нре рекох. да су некада прилике јаче од људп, да су јаче од најјачпх натриота н не треба те стварн вечнто п вечпто нотезаш. 11а нослетку, 1осиодо, тнме се нншта иеће самој сгварн доирпнетн; јср нитп ћетс ннсати вп нашу историју, нптн имамо

узрока мн да пншемо вашу нсторнју. Историја се инше када сувременнци иомру, н оиај којн буде нисао исгорију наше сгранке, неће гледатп Ђурићеве говоре у стенографскмм белешкама, нити ће оипј који буде пнсао нсторпју ваше сгранке, гледатн друге које говоре у стеиограф ским белешкама. Са судом исторцје мн ћемо битп у своје време задовољнп. Ту наи заслугу неће ннко моћи одузетн. Овде је буџет на дневном реду, ви нмаге ш ву реч, а оиозиција врши једну родољубнву, добронамерну коитролу, н греба то да схвагнте не као иакосг, ио да хоћемо да чнипмо једно добро, п да нз тога ноцриеге н ви корнстн, само ако хоћеге. Буџет је, госиодо, иотреба државиа п гогово ирогнву њега не може бнти говора у начелу. Шга више, госиодо, ја ћу призиати да велики буџет пма многу добру страну. Велнки буџет даје добре школе; ве.шкн буџег даје добро чииовнншгво, илаћа га добро да ие краде; велнкп буџет даје добру војску, једном речи, чннп државу срећном п задовољном. То су у теоријп добре стране велпкога буџета. Али у нрактнцц великп буџет може бнти веома оиасна ствар. Изгледа да смо мп на овом другом месгу. Ако се буџет нравк са дефнпитом, а уз то да се огворе иов), велика чнновиичка места, што је нарочпто г. Ранко Тајспћ нагласио; ако се велнки буџет нрави да се задоноље иогребе, које се могу задовољнгн до годнне, илп које се не морају инкако нн задовољнтн, оида наравно, н ако је велнкн буџег, у колико је већн у толико је оиасннјп. Данас су случајио погргнуте иензије и сгављзне начелно у иитање. Тако је М. Миловановић казао, да иензије треба са свим укинутн. Ја држим, госнодо, да је то иогрешно мпшљење. Једно ирнватно иаробродско друшгво нлаћа своје чнновннке и агенге; а кад осгаре и пе могу да раде, оио нм даје нрпстојну неизију да могу досгојио да жнве. Кад тако радн једно иаробродско друштво, у толнко је доетојнпје, да држава своје службенпке, који су иошгеио и бесиорочио служили, заклони у старости и да нм иензију да могу скромно да живе, Ратовати ваља нротив злоуизтребе иензпоновања, а не ирогив установе иензнје. обнља, када иогледамо у даиашњи буџет, вндпмо да је иеизионп фолд ностао готово она ан. Его н. пр. буџет војни је већи од св::ју буџета других мнннсгарстава — што је са свим на своме месту — н ако узмемо цифру војног буџета но цнфрн, коју нредлаже одборска већина, нензије изиосе 1 / 3 те цифре, а ако узмемо цифру, коју иредлаже г. Ранко, онда бп сразмера нрема војиоме буџету бнла још ве!.а, т. ј. пензпје су скоро 1 ; 3 целог војиог буџета! Го иоказује једиу грубу сразмеру. Ту злочесту ирактпку пеизиоиовања чпновника засиова.ш су наиредњаци. Имау мепеједна књига, која казује како је у том нравцу рлђено. Молпм само да чујетс! Пензнововано је њнх 331, отпушгеио је 123, бачено на расноложење њих 20, свега 474. 11а иослетку кињен.ењем натерапо 141 да напусте сзужбу. То чиин свега 615 људз. Једпа ма.та држава, када голнке чпиовиике иоремети, онда па св >кн иачнн опа је учиипла сама себн једиу велнку иакоет. Тако цифре говоре, а колико сте ви радика.ш увећали ово зло, то ће ноказатн каква будућа статистнка; н ја сажаљевам што та ваша статнсп.ка иеће битн ин за кога од нас нријатна, како омито тврдп данагиња огромпа сума на нензије. Кад су .шберили одстугшли, осгавили су пеизиони буџег око иепуиих 300.000 дин., али, шго је значајно, та је сума иаI расла од како је државв сриске ; пз њега су плаћаии људи још нз времена Карађорђева, нз п.ега је плаћат н. пр. Црвени Матеја, који је војсвао још под Карађорђем, и он је нз шега цриао своје издржавање, поред лногих других старих и изнурених чиновника цз ЈЈанијих времена; а данашп.пм пензионам буџетом на жалост плаћају се људи, који су хако рећи јуче свршили школу. Кажпте: је ли то добро ? Док је у срећним државама буџет сувншак, којидајуграђани својој државн, дотле је у Србији буџет ностао центар, комв трче сви гладни грађани да ое наједу. У нашој зем .Би обрнута је сразмера. Шта мислим с тим да вам кажем? Ево шта: Неки I лиферанат једва чека да буџетом зарадп оно, што му треба; за