Народна скупштина

СТРАНА 630

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 18:)0 ГОДИНУ

основани су па лажиој основи. Ми.људи, који ипемо стручии фиианснјери, ииак иожемо донекле да псинтамо основаност тнх навода, асем тога то иора да буде нитање новерења пли веровања. Мало нре је г. Кундовић тврдно огворено ц одлучно, да буџет почнва на лажној основн. И гако, госиодо, овде нма две стране: Једна која тврди, да је буцет на доброј и нравилној основн, то је г. лнннстар и већнна одборска, а друга сграна, на којој је н г. Кундовн1|, велн, да буџст ночнва на лажној основп. Сад гу треба да се решп коме треба вероватн ? Ја немам уарокада у оишге не верујем г. Кундовнћу као човеку, јер га сматрам као ноштеног човека, али кад је пнтан>е о финанснјама, ја морам казатн, да нмам впше разлога ; да верујем ономе што каже г. Мпша Вујнћ, јер верујем, да је он погнуно снреман н снособннји да руководн срнскпм фннансијама но г. Кундовић, а он је то п доказао тиме, што се трудио да иоправп финанспско стање, онолико, колпко се то ј могло учинити, што је унео ред у државио газдинство п што је постигао неосиорне успехе у раду иа нашнм фпиаиснјама, и кад он каже да је буџет верно престављен, ја немам никаквог разлога да у то сумњам, а разуме се ја се у ноједииосЈПма могу н иесложитн са његовнм нројектом алн то ннје начелно ппгање н ниј° предмет ове иачелне дебаге. Сем тога овде се једнако говорн : дефпцпти. дефпцитн, треба иоставитн равнотежу. Госнодо, ако бп бпло нптање у томе, хоћемо лн буџет са нлп без ^дефпцита, ако би стојало до наше воље да буџет буде са илп без дефицнто, оида нела сумње да бн смо се ирпклоннлп стању без дефнцпта. То се разуме, ко не волп буџет без дефицнта ? Нема сумње да свакп воли без дефпцнта. Али иа жалосг колпко ја познајек фннаисиске прилнке и фпнанспско стање, ја налазнм госнодо, да не стоји до наше добре воље, до нашег доброг расноложења, него ?до могућности. На иослегку мп би смо могли то иитање нрекрхати н преломити, па казатп : хоћемо да уведемо равнотежу. То значи да хоћемо да брпшемо догле, док се цифре нрнхода и расхода не ноклоне н не ^ложе али с другестране. госиодо. ја бпх се бојао тога да ми бршиући таквпм начпном на иречац и одока, разие нозпције, бришући расходе толпко н тако, да се ноклоне са ирпходима, дакле уклањајућн фпнансиски дефицит, ја бих се бојао, госиодо, да се тнме ие нзложимо другим дефпцитнла, којн су толико исто оиаснн; а нарочнто оиасни за једну државу, као што је држава сриска. Једна држава, као што је наша, која у свом нацноналном облнку нпје довршена, која има нред собом велнке задатке да иснунн, а осим тога једиа држава млада, која хоће да уђе као иотиуно равиоправан члан у друштво модерних европскнх држава, таква држава не може се руководнти само тиме, да ио што но то нема дефицнга и да гежи томе да на иречац постнгне равнотежу у буџету. Зва се, госиодо, да се једнамлада држава, као наша, не ирима п не одржава у друштву другнх модерних европских држава, иа ма како она радила, ма како стојала у културнсм ногледу. Није истина дакле, даједна држава може све то иостнћи руководећи се само обзнрпма штедње. Данас мора јодиа држава, која још нема довољног услова за оистанак, да се труди да нзвојује себи те услове и да нотиуно осигура себн место у колу другнх свропских држава. Та држава мора да је сиремна за одбрану, та држава мора културно да напредује, те да се одржи на нзвесној иовршннн. Мн би смо моглп нзоставнтн многе познције у буџету, кад бн могли казата исгорнјн: станп, немој пћн напред, чекај да се опоравнмо. Историја не чека и точак историје нрегазн онога, којн није сиреман да дочека нзвесне одсудне тренутке. К с друге стране, госнодо, морамо вазда да гледамо на суседне народе око нас, који нстина нмају донекле пстоветне интересе са иама, алн ненобнтно је и то, да с друге стане постоји н пзвесно рнвалство ирема нама. Србнја је на истоку, на балканском нолуострову Једна држава међу осталнм другим државама. Србија има амбицију и с правом претендује на то, да пгра улогу ирвога реда и прве државе, и у ногледу војннчке спреме и културног наиредовања да буде центар. И кад она хоће то да буде, она пза других државпца не сме нзосташ. Мн не можемо казатп дру-

гпм државнцама: иемоЈге да осппвате уииверсптегс и друге просвегне устаиове, немоуге да грошпте преко 20 милијуиа иа војску пли друго шта, чекајге да се опгравимо п заједиички п уноредо да корача.ио. Ниравио, онн нас иеће чекатн, ону иду наиред. И ми, господо. кад бн смо уклањали таквим и удвнше наирасипм и безобзирипм иачином тај дефицит у буџету, ми бп смо носле нмалп иолптпчкп н кулгурнн дефнцнт, којп би нам у доцннјем развитку догађаја могао веће штете наиетп, но данашњп финансијскп дефпцит. Према томе, госнодо, ја нпсам иротпв гога да се наметно газдује, п ја сам за то да се чпне штедње, гди јс то могуће, алн без штете за бптне интересе лржавпе и по њен савремеии развптак. Алп, госиодо, нодпћи штедњу иа стеиен иринцнна, го инједан фииаиснјср ие може да учиин. Штедња иије прпнции, ио нзвестаи иачии поступања, то је поступање такво у државиом газдниству, да се не трошп у лудо, да се не расина где не греба; али с друге стране назнги свакојако, да се намире потрсбе за националнн оастанак и културно сувремено развнће. Према томе, ако шгедњу подигнемо на стунањ прппциаа, ие можемо живеги као држава. Осим гога, госиодо, Ја налазим да је немогуће п неоиравдано тражптп, дасеједно стање фпианспско, које је постало ) нпзу впше годпна, одмах иотпуио иснрави, мањ ако хоћемо да тражимо од мииистра фпиаиснја да пма чаробну иалнцу Мојсијеву, п кад удари у камеп да воду нстера. Али кад тога чудотворнога начина нема, не можемо нп тражити да се то учпип. Сад хоћу да одговорнм Г. Кундовићу на оно што он велп : „за што вп иштете од нас позптивпе начине и иутеве да понравимо финанснско стање; ми као онозпцпја ннсмо дужнн да кажемо, то је ваша ствар, то вп треба да нађете". Морам да кажем, да сам ту нразнину оиазно п у говору г. Авакумовића, којп је иок/шао да свој говор осиује на извесннм податцпма, алп на послетку н он је казао: „нека нам се пзнесе ираво сгање како стојн, и ми ћемо онда тражитн начина и пута, како ћемо да га лечпмо". Иа у томе и јесте иптање, у начину и иуту. Зиачнло бн да ми и не тражпмо пачпна п пута. Нанротпв, господо, мн га једнако гражимо и налазимо како можемо. Међутпм, госиодо, не стоји го да није свакп од нас дужан да изнесе познтивне предлоге и начине за понравку финанснјског стања. Кад се излази с једне етране с иозптпвннм предлогом, а кад друга страна каже то је штетно и није добро, онда није довољио зауставити се на тој негативној критицијер нанослетку није тешко критиковатн даиашње фнианспско сгање, ту нма доста магеријила за критику, но кад неко каже да изиесенн начин н пут не ваља, онда је дужан у нсто време у јасннм цртама да каже, шта н како би ваљало учинпти и кад бп рекао, којп су то начинн п путови, ц кад бп нзнео нознтнван нлан, онда бн смо му се н ми сви радо прпклонили, ако би смо нашли, да је то збнља иоузданије и боље. Алн, господо, тога није бпло, него се само заустављало на оиштој крпгицп, па речима: није добро, зло је. На видимо н ми да је тако и мн тражнмо пута и начина да нсиравимо. Изгледа да извеспа госаода чувају неке нарочпте илаиове као своју тајну н неће да нзнесу; ми тајне нећемо да иогађамо, ми нзносимо онако како знамо, а о ономе што не знамо ие можемо ин да судимо. Према томе, ја нмајући уверење, да даиашњи мпинстар фпнаисија п данашња влада, п ак() нпје нмала чудотворне моћи, да једним махом уклони цео дефицит пз буџета, всрујем да ннје пмала разлоге да нзнесе иеве,аи буџег, и то верујем целокупном иаду досадањем и нрема фпнансијској полптици њеној, о којој ја пмам мншљење, да инје онаква иста, као што је л ире била, као што пзволео казатн г. Кундовић, јер дефицптн су сведени испод но.1ов"не и нрнбављеи је другнм газдовањем државии приход, којп је ншао у корист финансија (Чује се из опознције: тоје фраза). Ја сам мало нре калао, о томе може бптн разипх мншљења, а ово је моје мншљење. Нрема свему овоме што рекох, Ја ћу са свпм савесно гласатн да се прпми буџет у начелу, а у иоједииостнма говорићемо доцније. Јован Авакумовић — Молим вас, госиодо, ја нећу да злоупочребљавам дато мп право говора, те да се удаљавам од